“А од свакога коме је много дано, много ће се и тражити: а коме је повјерено много, од њега ће се више искати.
Дођох да бацим огањ на земљу; и како бих желио да се већ запалио! Али се мени ваља крстити крштењем, и како ми је тешко док се то не изврши!
Мислите ли да сам дошао да мир дам на земљи? Не, кажем вам, него раздјељење. Јер од сада ће петоро у једној кући бити раздијељени: троје против двоје, и двоје против троје. Одијелиће се отац од сина и син од оца; мати од кћери и кћи од матере; биће свекрва против снахе своје и снаха против свекрве своје.
А и народу говораше: Кад видите облак гдје се диже од запада, одмах кажете: Долази пљусак; и бива тако. И кад видите гдје југо дува кажете: Биће жега; и бива. Лицемјери, лице неба и земље умијете распознавати, а вријеме ово како не распознајете?
А зашто и сами од себе не судите оно што је праведно? Јер кад идеш са супарником својим поглавару, потруди се да се још на путу избавиш од њега, да те не одвуче судији, и судија да те не преда тамничару, а тамничар да те не баци у тамницу. Кажем ти: Нећеш изићи оданде док не даш и посљедњу пару.”
(Лк. 12:48-59)
