“И када се приближише Јерусалиму и дођоше у Витфагу према Маслинској гори, онда Исус посла два ученика. Говорећи им: Идите у село што је према вама, и одмах ћете наћи магарицу привезану и магаре с њом; одријешите је и доведите ми. И ако вам ко рече што, кажите да они требају Господу; и одмах ће их послати. А ово је све било да се испуни што је казано преко пророка који говори: Кажите кћери Сионовој: Ево Цар твој иде теби кротак, и јаше на магарици, и магарету, младунчету товарне животиње.
А ученици отидоше и учинише како им заповједи Исус. Доведоше магарицу и магаре, и метнуше на њих хаљине своје, и усједе на њих. А народ веома многи простираше хаљине своје по путу, а други резаху грање од дрвећа и простираху по путу. А народ, који иђаше пред њим и за њим, викаше говорећи: Осана Сину Давидову! БЛАГОСЛОВЕН КОЈИ ДОЛАЗИ У ИМЕ ГОСПОДЊЕ! Осана на висини!
И кад он уђе у Јерусалим, узбуни се сав град говорећи: Ко је то? А народ говораше: Ово је Исус, пророк из Назарета Галилејскога.
И уђе Исус у храм Божији, и изгна све који продаваху и куповаху по храму, и испремета столове оних што мијењаху новце, и клупе оних што продаваху голубове. И рече им: написано је: Дом мој – дом молитве нека се зове; а ви начинисте од њега пећину разбојничку.
И приступише му хроми и слијепи у храму, и исцијели их. А кад видјеше првосвештеници и књижевници чудеса која учини, и дјецу гдје вичу у храму и говоре: Осана Сину Давидову, расрдише се. И рекоше му: Чујеш ли шта ови говоре? А Исус им рече: Да! Зар нисте никада читали: Из уста дјеце и одојчади начинио си себи хвалу? И оставивши их, изиђе напоље из града, у Витанију, и заноћи ондје.”
(Мт. 21:1-17)
