ПАПА Фрања примио је у суботу у Ватикану делегацију Српске православне цркве у којој су били митрополит црногорско-приморски Амфилохије, епископ бачки Иринеј и бивши амбасадор при Светој столици Дарко Танасковић. Теме ненајављеног састанка у Риму биле су канонизација контроверзног кардинала Алојзија Степинца, али и могућности за папину посету Србији током ове или следеће године.
У Српској патријаршији “Новостима” је потврђено да се делегација СПЦ састала са папом, али о детаљима разговора јуче нико није хтео званично да говори. Посета је организована далеко од очију јавности, а пријем није чак ни најављен протоколом. Посета представника Српске цркве папи Фрањи у иначе затвореној ватиканској администрацији третирана је као приватна аудијенција, без саопштења и изношења детаља разговора.
Изасланици Српске патријаршије, према сазнањима “Новости”, поновили су папи разлоге због којих се СПЦ противи проглашењу Степинца за светитеља, али и поздравили његову жељу да коначној одлуци претходи широка стручна расправа о његовој улози у стварању НДХ и геноциду над српским народом. Двојица владика и амбасадор Србије при Унеску заложили су се за што скорији почетак дијалога о овом питању.
– Поглавару Римокатоличке цркве предочен је и начелан став патријарха Иринеја, да се не противи његовој посети Србији у својству шефа ватиканске државе. Папи је, међутим, указано и да је за друге форме посете неопходно зелено светло Московске патријаршије, чији би став могао да буде пресудан – сазнају “Новости” у врху СПЦ.
Пријемом изасланика СПЦ у својој резиденцији у Риму папа Фрања је позитивно одговорио на молбу патријарха Иринеја, који је то од њега затражио писмом од јула прошле године. Делегација Српске патријаршије (владике Амфилохије, Иринеј и Дарко Танасковић) убудуће ће у Ватикану бити третирана као стално изасланство Српске патријаршије за контакте са Светом столицом и папом Фрањом лично, што је такође био захтев поглавара СПЦ.
Митрополит Амфилохије и епископ Иринеј задужени су, између осталог, за односе Српске патријаршије са Светом столицом. Двојица архијереја била су чланови готово свих делегација СПЦ које су се претходних година у Риму и Београду састајале са ватиканским званичницима. Папа Фрања, после Јована Павла Другог и Бенедикта Шеснаестог, трећи је поглавар Римокатоличке цркве кога су посетила двојица српских владика.
СУСРЕТ ДВОЈИЦЕ ПОГЛАВАРА
ИЗМЕЂУ власти и СПЦ претходних година је створен неформални консензус да папа може да допутује у Србију у својству шефа државе, али не и верског поглавара. И за ову врсту посете, према ватиканској дипломатској пракси, потребна је сагласност доминантне локалне верске заједнице. Уколико папа Фрања посети Београд, готово је сигурно, доћи ће и до историјског сусрета са поглаваром Српске цркве.
Р. Драговић, Новости
Sramota……..
Neka dode dolazio je jos veci zlocinac Bler, oli prvo da se izvini Srpskom narodu za sva zlodela koja su naneli.Tog ljigavog Blera ne bih primio ni za sta amerikanci ga zovu, putujuca sala. Nije on nikakav saljivdzija vec zlocinac.