Бивши радник месаре Матијевић открива какве ужасе нам овај тровач продаје

Београд – Истина о масовној продаји поквареног меса у Србији, коју је током овог серијала износио наш истраживач уз помоћ најрелевантнијих извора, добила је нову димензију. Наиме, по први пут се неко од бивших радника једне месне индустрије (у овом случају, реч је о Индустрији меса „Матијевић“), охрабрио да исприча како тајкунска компанија врши паковање, дистрибуцију и масовну продају убуђалог меса, коме је истекао рок. Сличне метода користе и Неопланта, Златиборац, Карнекс и други. Криминализована влада и њена надлежна министарства, ништа не смеју да ураде како би прекинули овај ланац смрти. У Индустрији меса „Матијевић“, без најаве не сме да уђе ниједна инспекција. Док газда Пера не одобри!

Бивши радник Индустрије меса Матијевић, Михајло Чепи у разговору са новинаром Таблоида, открива да се покварено месо коме је истекао рок из Матијевићеве малопродаје, поново шаље у Нови Сад где се користи за израду виршли, кобасица и других месних прерађевина. Чепи прича о свим до сада неоткривеним детаљима Матијевићевог производног процеса, о канцерогеним елементима који су Законом забрањени, али се у тој месној индустрији ипак стављаљу у храну. У разговору за Магазин Таблоид, Михајло Чепи сведочи да се код овог српског тајкуна ради под слоганом „Код Матијевића ништа не бацамо!“ и напомиње да је радио и са месом угинулих животиња, а на питање какав је мирис тог меса кратко каже: „Смрад је невероватан!“

Наш саговорник даље отркива праву лабораторију смрти и начин на који она функционише…

Шта значи тачно слоган „Код Матијевића се ништа не баца“? Шта се све ставља у шваргле, бубрежњаче, виршле, кобасице?

Покварена роба се врати, обради се и пошаље поново у продају, шта се не прода поново се врати и тако неколико пута! То је укратко значење слогана: „Код Матијевића се ништа не баца“. У питању су све ствари које се враћају из продаје којима је истекао рок, које су убуђале и покварене, то све иде назад у производњу. Највише иде у виршле и у црвене кобасице, односно у роштиљ кобасице, сланинске кобасице, ловачке кобасица, све оне које су црвене и које треба да се пеку. Та покварена и убуђала и смрдљива роба се опробаном процедуром обради тако да се смрад више не осети. И то се ради тако и по неколико пута.

Колико се меса коме је истекао рок меша са месом коме није истекао рок?

Од 500 килограма масе, за виршле и кобасице 50 килограма је покварено месо у које иду бибер, паприка и бели лук да се не био осетио смрад.

Да ли се додају и нитритне соли?

Да, нитритне соли се додају када се ињектује месо, посебно се додају у прасетину која је покварена и која је изгубила боју свежег меса. Осим тога додају се у све димљене ствари, јер оне дају фину црвену боју тим месним производима. Осим нитритних соли у месо се додаје и такозвани кармин. Кармин је адитив-вештачка боја забрањен у Европској унији. Забрањен је и код нас. Додаје за такође за бојење меса. Додају га у великим количинама, а он је знају то сви који раде са месом канцероген. Посебно га много додају у димљену сланину, у буткице, коленице. Сви ти производи се ињектују. Сланина се раније ињектовала чак 30 до 40 одсто.

Када дође инспекција код Матијевића, да ли им покажете тај кармин?

Не! Када долази инспекција кармин се склања. Склања се и смрдљиво месо из поврата. Инспекција код Матијевића мора да се најави. Не могу да дођу ненајављени. Не они никако не могу да уђу у Матијевић ненајављени, пошто их портири у том случају избацују све. То се већ и дешавало. Недељу, или две морају се раније најавити. Ко се није најавио не може ни ући.

Ко се није најавио од ветеринарских инспектора Министарства пољопривреде не може да уђе?

Не може, не може. Морају се најавити.

Да ли сте ви били сведок да су неког ветеринарског инспектора вратили?

Јесам. Избацили су га напоље. Ушао је колима у фирму када је била отворена капија. Избацили су га напоље и истерали су му кола. Рекли су му тада пред свима да не може да улази унутра док се не најави. „Само најављен можеш да дођеш“, рекли су му.

Како мислите они су му истерали кола? Јел то значи да су њега избацили, а да је аутомобил остао унутра и да је морао да им да кључеве да га извезу напоље?

Да, да…То је један од примера, али оно што је битно је да када долази инспекција све се склања.

Шта је најбитније када све склањате, да прво склоните?

Кармин, поврат и све друго што није дозвољено да се користи.

Објасните шта тачно значи поврат?

Поврат је сво месо виршле, кобасице, све оно што се вратило из продавница јер више не може да се користи. Истекао му је рок, или је пред истеком рока.

Да ли то смрди?

Невероватно смрди. Оно што се баш јако осети то перу у киселини.

Објасните каква је то киселина?

То је сирћетна киселина, 98 одсто, то убија све клице микро организме, бациле, све.

У ту киселину се убацује месо које после једемо?

У њу се убацује све.

Ко организује поступак мешања поквареног и свежег меса?

То раде технолози. Сви технолози су упознати са процедуром и они о њој ћуте како не би изгубили посао. То отприлике изгледа овако, стигну покварене бутке, врат, леђа, све то јако смрди и све се то пребацује у грандове (грандови-велике посуде за држање меса). Мери се, мере га технолози, они сходно тежини додају со и бели лук. У зависности од тога колико се месо „осети“ (смрди) технолози додају белог лука док то не престане. Онда то све заједно из грандова иде у кутер. (Кутер је велика машина за млевење меса, може се користити за мешање меса са адитивима и сојом). Обично два гранда могу да стану у један кутер. На кутеру постоји мерни простор на врху у који се ставља месо и оно што се са њим меша). Месо се обради, иситни се и помеша са сољу и белим луком. Из кутера то „месо“ опет иде у грандове, не размерава се већ се „одокативно“ ставља у касете у које стаје 10-12 килограма меса. Некада када има пуно тога па се гајбе пуне до врха, све се то онда замрзава на минус осамнаест степени. Онда се по потреби вади из минуса и користи се за мешање.

То дакле значи да у свакој Матијевићевој виршли имамо месо коме је истекао рок?

Раније је то било у свакој виршли, и то је била заслуга директорке производње Марије Мркшић, данас када је од Петра (Матијевића) бизнис преузео син Бојан Матијевић, ствар је мало боља. Бојан је тражио да се у продавнице не шаље више робе од онога колико су поручиле пословође. Мркшићева и Снежана су месо бесомучно гурале у продавнице. На пример продавница требује 200 килограма меса, а оне пошаљу 400 килограма. Продавнице то не продају и онда после пар дана, месо се врати. Врати се у толиким количинама да не стижемо да га одмах прерадимо и помешамо са свежим месом, због чега оно још неколико дана тако буђаво стоји у Матијевићу. После првог маја, поврат робе је толики да се сви радници из Матијевића, пребацују да раде са враћеном робом. Сви иду тамо на чишћење виршли и кобасица, то је нешто невероватно. Здрав човек то не би радио.

Какво је месо које се увози, оно које стиже камионима у Индустрију меса Матијевић?

То је оно месо које је у ЕУ пред истеком рока. На дан два пре истека рока увозимо то месо. Мислим не ми. Него господа из месне индустрије. Ту треба истаћи и да је Петар Матијевић тек на четвртом месту, по укупном увозу. Много више Матијевић коље свежег домаћег меса него што увози. Знам да више од мог бившег газде увозе Неопланта, Златиборац и Карнекс. Углавном то све стиже ђутуре, да ли је плећка или врат свеједно, само га стрпају у камион. Знам да се шлепер плаћа двадесетак хиљада евра, а како шлепер превози двадесет тона, њих килограм тог меса кошта један евро. Замислите сада колика је ту зарада…

Шта су вам шофери који возе то месо причали како изгледа све то на месту утовара у ЕУ?

Рекли су да се месо често пред самим шлепером непосредно пре утовара вади из кутија и препакује. Ударају се нови датуми и онда се у другој амбалажи товари у хладњачу. Према њиховим речима ни у Немачкој се изгледа не ради баш по закону. Дође возач стане поред нас док истоварамо месо и прича: „Људи нећете веровати тамо се на наше очи препакује месо. Скидају се једне и стављају се друге етикете!“

Месо коме је у Немачкој истекао рок, добија налепницу којој није истекао рок?

Да. Лично сам би присутан када смо стављали месо из увоза на дефростацију. То вам је кад се месо одмрзава на колицима. Тада сам казао: „Јој па ово месо смрди, могу мислити какво ће бити када се отопи, ако замрзнуто смрди овако!“ Мој коментар чула је Марија Мркшић директорка производње и рекла ми је: „…Ма не смрди оно, него само не мирише лепо!“.

Ко је Марија Мркшић? Колико је она битна у Матијевићу?

Марија Мркшић је рођена сестра Зоре Матијевић, жене Петра Матијевића и она је главна у производњи, она дрма производњом. Она је главна за све. Она пали и жари у индустрији меса Матијевић. Она је одговорна за раднике и то како ће се радити. Она је из нас извлачила и оно што нормалан човек не би могао да уради.

Да ли је тачно да радници Индустрије меса морају да иду на полиграф?

Да. Ја сам лично морао да идем. Био сам на полиграфу. Прошао сам полиграф. Пре тога три дана нисам радио, рекли су ми да не долазим на посао док не виде шта ће и како ће са мном. Трећи дан су ми јавили да дођем ујутру, да ћу ићи на полиграф, на полиграф ме је ставио човек за којег претпостављам да је бивши полицајац. То је био старији човек са брковима, заборавио сам како се зове, али то могу накнадно да вам јавим. Углавном урађен је полиграф. Прошао сам га и онда су ми рекли врати се на посао. Питао сам шта ће бити са ова три дана колико сте ми рекли да не долазим на посао. Рекли су да ће то бити плаћено, као да сам радио. Касније су направили анекс уговора у коме су тражили да потпишем, да пристајем да идем на полиграф, када фирма то затражи. Чуо сам да су и од других радника тражили да потпишу овакав анекс. Анекс се своди на то да радник пристаје да добровољно иде на полиграф, а ако одбије да иде на полиграф могу аутоматски да му дају отказ.

Колико се сати недељно ради код Матијевића?

Радно време би требало да је осам сати. Ми сви дођемо око шест и пет, или шест и десет, од шест и двадесет се почиње са послом. Никада се посао не заврши пре четири, или пола четири поподне. Чуо сам од колега који тамо још увек раде да је сада још и горе, да се остаје још и дуже. Свака субота је радна, само је недеља слободна. Обрачунава се пет радних дана по седам сати. Колико год да си радио прековремених сати плата је увек иста 33 до 35 хиљаде динара за помоћног радника, док мајстори имају нешто већу плату. За седам година рада имао сам преко четири стотине двадесет прековремених дана.

То вам је све исплаћено када сте одлазили?

Наравно да није, али молим Вас да напишете и ово: Не знам какве ће за мене бити последице након што све ово објавите – Матијевић је опасан човек, то знају сви у Новом Саду. Ипак мој циљ није да се Индустрија меса Матијевић затвори, пуно људи зависи од те плате и од Индустрије меса Матијевић. Ја само желим да скренем пажњу људима у Србији, и да скренем пажњу властима у Србији, како се неке ствари раде. Да они поведу рачуна о томе и да се те ствари промене. Мени не требају никакве паре, и ништа, једноставно у јавност излазим за добробит свих.

На крају разговора Михајло Чепи је нашем новинару проследио слике и видео записе процеса производње у Индустрији меса Матијевић које је направио док је тамо радио. Тај материјал је коришћен за илустрацију овог текста.

Матијевић нас трује нитритима

Бивши радник корпорације Матијевић, Михајло Чепи, у исповести за Таблоид открива да се у тој месној индустрији у месне производе додају нитритне соли. (погледај главни текст!). У нашим ранијим истраживањима („Живот са лошом прогнозом“, Таблоид број 345), објавили смо да су нитритне соли врста отрова другог реда одмах иза цијанкалија.

О чему је том приликом стручно мишљење дао и ветеринарски инспектор Мирослав Стојшић. Додавати нитритне соли у храну како смо тада објавили, има логику једино ако се додају у храну која се затвара у конзерве. У конзервама типа сардина или месни нарезак, нема дотока ваздуха што спречава развој већине бактерија, али не и бутулинске бактерије. Појава бутулизма се спречава додавањем мање количине нитритних соли. Од тако мале количине нитрита није могуће умрети, али због њиховог присуства конзерве треба избегавати.

Конзерве су наравно нужда у случају рата, земљотреса или сличних катастрофа. Са друге стране у Србији је раширена илегална употреба нитритних соли и у производњи других месних прерађевина, што је законом забрањено, а прошле године довело је и до једног смртног случаја познатог редакцији Таблоида. Раније су нитрити у месној индустрији држани под кључем, који је стајао код ветеринарског инспектора. Уколико је неко из прехрамбене индустрије хтео да их користи морао је да позове инспектора да их откључа и да контролише њихово коришћење. Данас у Индустрији меса Матијевић према сведочењу нашег саговорника нитритне соли се без икакве контроле користе, за фарбање меса коме је истекао рок. Оне како смо раније писали имају својство да када се додају у месне производе исте фарбају у црвену боју, па бајато месо после такве обраде изгледа као свеже.

Матијевић се обогатио стављајући покварено месо у виршле и кобасице

Пре него што је напустио Месну индустрију Матијевић, помоћни радник ове корпорације Михајло Чепи направио је архиву слика и видео клипова који приказују процес производње у овој компанији. Снимајући сировине он је коментарисао и шта се у којој пластичној кутији налази и за шта се користи: „…Налазимо се у комори месне индустрије Матијевић. Сада ћете да видите како је Матијевић стекао сво своје силно богатство. Све оно што се у другим фирмама баца као што су рецимо ови бубрези, то овде иде у шварглу или џигерњачу…“, прича Чепи у једном од видео клипова које можете погледати кликом на линкове постављене уз овај текст, на нашем интернет сајту. Чепи у видео клиповима показује сировину која се означава као „поврат“ односно месо које се због истека рока, кварљивости, убуђалости вратило из малопородаје у објекат за прераду меса у Новом Саду. Ту у објекту за производњу месних прерађевина поврат се меша са свежим месом и ставља се у виршле и друге месне прерађевине. Већина поврата се користи као сировина за производњу хране за људе, док се мањи део користи за производњу хране за псе. Упозоравамо осетљиве читаоце који се одлуче да погледају клипове на нашем сајту да гледање материјала може изазвати повишен ниво стреса и друге менталне тегобе.

Прошлогодишњи печени прасићи прерађују се и поново шаљу у продају

Редакцији Таблоида достављени су докази да се на температури од минус осамнаест у хладњачи Месне индустрије Матијевић налазе прасићи испечени а не продати за први мај и Ђурђевдан. Они су, види се на цедуљи која стоји на кавезу, замрзнути 18.06.2013. године, док је видео клип како пише у пратећој документацији фајла снимљен маја 2014. године. Према речима радника Индустрије Матијевић, то месо ће бити коришћено за ињектовање, а нешто и за кување. Хладњача је пуна и шунке и хамбуршке сланине којој је одавно истекао рок. У једном од текстова овог серијала (у тексту „Потписом одобрено тровање“, Таблоид број 349), објавили смо и допис бившег директора управе за ветерину Дејана Бугарског који је донео решење да инспектори супротно Закону треба да толеришу произвођачима меса и другим произвођачима хране животињског порекла, продају робе којој су истекле декларације. После објављивања најновијих доказа да Матијевић у великим количинама продаје робу којој су истекле декларације јасно је и зашто је Бугарски доносио овакво решење. Овом приликом позивамо и раднике и других прехрамбених фирми да скупе храброст и обрате се нашој редакцији са доказима да се и у њиховим фирмама послује на овакав начин. Ћутање нас чини саучесницима у тровању народа!

Инспекција код Матијевића мора да се најави. Не могу да дођу ненајављени!

Вук Станић, Таблоид