Чији мач држи Загорка Доловац? Народни, напредни или Дамоклесов?

«Посланици власти и опозиције поздравили су предлог да се за републичког јавног тужиоца поново изабере Загорка Доловац, а једино се посланик Народне сељачке странке и члан клуба СНС Марјан Ристичевић успротивио том предлогу.» (1)

Завршена је скупштинска расправа о избору Загорке Доловац за избор на функцију републичког јавног тужиоца. По том питању није било неке суштинске разлике између народних посланика странака на власти и оних у опозицији. Полемике које су се појавиле више су се односиле на међусобно страначко препуцавање, него на аргументовано противљење избору Загорке Доловац за Републичког јавног тужиоца.

Према Закону о јавном тужилаштву („Службени гласник РС“, бр. 116/2008, 104/2009, 101/2010, 78/2011, 101/2011, 38/2012 (Одлука Уставног суда), 121/2012, 101/2013, 111/2014 (Одлука Уставног суда), 117/2014) јавно тужилаштво је самостални државни орган који гони учиниоце кривичних дела и других кажњивих дела и предузима мере за заштиту уставности и законитости. Оно своју функцију врши на основу Устава, закона, потврђеног међународног уговора и прописа донетог на основу закона. Републичко јавно тужилаштво је највише јавно тужилаштво у Републици Србији, а функцију јавног тужилаштва врши Републички јавни тужилац и други јавни тужиоци, у складу са законом. Наш Закон предвиђа строгу надређеност вишег јавног тужиоца нижем јавном тужиоцу, с тим што је сваки јавни тужилац подређен Републичком јавном тужиоцу и свако јавно тужилаштво Републичком јавном тужилаштву. Републички јавни тужилац надлежан је да поступа пред свим судовима и другим органима у Републици Србији и да предузима све радње на које је јавно тужилаштво (било које) овлашћено.

Поставља се питање да ли је могуће да је Загорка Доловац незаменљива, непогрешива и да не постоји друга особа у Србији, осим ње, која би могла успешно да обавља функцију Републичког јавног тужиоца, те како то да око тако битног питања постоји консенсус између власти и опозиције, који се иначе гложе и око много мање битних питања и кадровских решења? Шта је то што је ујединило посланике власти и опозиције и које су то заслуге овог тужиоца због којих је постала практично недодирљива на тој функцији?

Јавности је познато да је 19.04.2013. године закључен Први споразум о нормализацији односа, који споразум је парафирао тадашњи председник Владе Републике Србије Ивица Дачић, затим Хашим Тачи као премијер тзв. Републике Косово, као и Кетрин Ештон, тадашњи високи комесар за спољне послове ЕУ (у даљем тексту: Бриселски споразум). Бриселски споразум је у тачки 10. предвидео да ће правосуђе на територији Косова и Метохије бити интегрисано и да ће радити у оквиру правног система «Косова» (а не правног система Републике Србије).

До закључења Бриселског споразума, на територији АП Косово и Метохије постојала су и обављала своје послове, у складу са Законом, два јавна тужилаштва: Више јавно тужилаштво у Косовској Митровици и Основно јавно тужилаштво у Косовској Митровици, који су својом надлежношћу покривали целу територију АП Косово и Метохије.

Након закључивања Бриселског споразума, у циљу имплементације истог, Републички јавни тужилац Загорке Доловац је издала ОБАВЕЗНО УПУТСТВО од 14.06.2013. године (2) Вишем и Основном јавном тужилаштву у Косовској Митровици наложивши да «нове захтеве за спровођење истраге или судске предмете чувају до накнадне доставе и решења у оквиру првосудног система Привремених институција самоуправе у Приштини, те да до 16. јула 2013. године Мисији владавине права Европске Уније на Косову «ЕУЛЕКС» ставе на раполагање податке о свим поднесцима примљеним пре овог датума, уз дужно поштовање принципа заштите личних података, уз помоћ «ЕУЛЕКС»-а, које чување предмета ће омогућити поштовање рокова достављања предмета суду.» Поред тога наведеним јавним тужилаштвима у Косовској Митровици наложено је да «хитне кривичне предмете који евентуално буду примљени након 15. јула 2013. године доставе на надлежност Мисији владавине права Европске Уније на Косову «ЕУЛЕКС» до 1. Септембра 2013. године.» На крају у Обавезном упутству се наводи да ће се исто примењивати до успостављања правосудних органа у складу са Првим споразумом о принципима који регулишу нормализацију односа.

Мада је текст Обавезног упутства замршено увијен у компликовану форму, која је требало да прикрије суштину, ипак се из њега може разабрати шта је у ствари Загорка Доловац наложила Вишем и Основном јавном тужилаштву у Косовској Митровици и какав ефекат је имало њено Обавезно упутство. Оба тужилаштва су, поступајући по Обавезном упутству, стала са даљим радом, а сви хитни кривични предмети су почели да се достављају Мисији владавине права Европске Уније на Косову «ЕУЛЕКС», а не нашим судовима како је то до тада чињено, што се има практивати све до успостављања правосудних органа у оквиру «правног система Косова» сходно чл. 10. Бриселског споразума.

Из наведеног је јасно да је акт Републичког јавног тужилаштва суштински био акт спровођења Бриселског споразума.

Да ли је Републички јавни тужилац поступао по важећем Уставу и Закону о јавном тужилаштву кад је издао описано Обавезно упутство и практично обуставио рад наших тужилаштава на територији АП Косово и Метохија?

Одговор је, на жалост, негативан.

Одредба чл. 25 ст.1 Закона о јавном тужилаштву на коју се Загорка Доловац позвала доносећи Обавезно упутство јавним тужилаштвима на територији АП Косово и Метохија, односи се на општа упутства Републичког јавног тужиоца које се издају у писменој форми за поступање свих јавних тужилаца (мисли се на сва јавна тужилаштва у Републици Србији) ради постизања законитости, делотворности и једнообразности у поступању.

По својој садржини Опште упутство које је Републички јавни тужилац Загорка Доловац упутила Вишем и Основном јавном тужиоцу у Косовској Митровици, нити је било упућено свим јавним тужиоцима у Србији, нити је за циљ имало постизање законитости, делотворности и једнообразности у поступању. Напротив, циљ овог Обавезног упутства је био управо супротан тј. да наведена два јавна тужилаштва на Косову и Метохији поступају потпуно другачије у односу на оно што чине друга тужилаштва у земљи и у односу на оно што је Уставом и Законом прописано.

Немогуће је да Републички јавни тужилац у време издавања Обавезног упутства није знала да се иза термина «правосудни систем Привремених институција самоуправе у Приштини» крије правосудни систем тзв. самопроглашене Републике Косово, чији је представник Хашим Тачи и био један од потписника Бриселског споразума. Нема сумње да је Загорка Доловац знала да уводи неку врсту ванредног стања и мировања у наша тужилаштва на Косову и Метохији, све до успоставе правосудних органа у складу са Бриселским споразумом, што значи док се не формирају и не почну са радом судови и тужилаштва тзв.Републике Косово на територији северних општина на Косову и Метохија, на којој територији до тада нису вршили судску и тужилачку власт. Обавезно упутство је сачињено у сврху неопходних припрема и примопредаје предмета из тужилаштава Републике Србије будућим тужилаштвима тзв.Републике Косово, са основним циљем имплементације Бриселског споразума.

У вези са наведеним, треба имати у виду да је Уставни суд својим Закључком Иуо-247/2013 (Сл.гласник РС бр. 13/2015) одбацио предлог за оцену уставности и законитости парафираног «Првог споразума о принципима који регулишу нормализацију односа» између Владе РС и привремених институција самоуправе у Приштини од 19.априла 2013. године са основним образложењем да се не ради о општем правном акту унутрашњег права, већ да се ради о политичком modus vivendi тј. о политичком документу који који нема правну снагу.

Устав прописује да је правни поредак јединствен, као што је и судска власт јединствена на целој територији Републике Србије, а стварна надлежност јавних тужилаштава одређује се у складу са одредбама закона које важе за утврђивање стварне надлежности наших судова.

Републички јавни тужилац је након парафирања Бриселског споразума, била у обавези да штити начело уставности и законитости испитујући да ли је евентуално дошло до извршења неког од тешких кривичних дела из Главе 28. Кривичног законика, која су усмерена против уставног уређења и безбедности Републике Србије, те предузимајући и све друге законом предвиђене мере, како би наша тужилаштва на територији Косово и Метохија наставила са несметаним радом, у складу са Законом, упркос вољи политичара. Међутим, Загорка Доловац је учинила управо супрото: издала је Обавезно упутство јавним тужилаштвима у Косовској Митровици, као појединачни правни акт непосредне имплементације Бриселског споразума, чиме је у дело спровела један правно необавезујући политички споразум.

Републички јавни тужилац се очигледно определила за политичку послушност извршној власти, јер се једино на тај начин може објаснити злоупотреба одредбе чл. 25 ст.1 Закона о јавном тужилаштву, чијој примени уопште није било места, као што није било места ни доношењу Обавезног упутства од 14.06.2013.године. Сам чин доношења Обавезног упутства којим је искрчен пут укидању наших тужилаштава на северу Косова и Метохије, говори о степену (не)самосталности Републичког јавног тужиоца у односу на извршну и законодавну власт (чл. 45 Закона о јавном тужилаштву). Чини се да Загорка Доловац није очувала поверење у своју самосталност у раду, па се поставља основано питање да ли је такве самосталности уопше било за све време трајања њеног мандата, који захвата период владавине и претходног и актуелног режима, а о којој сумњи најбоље сведочи чињеница да готово нико (осим једног посланика) у Народној скупштини није имао озбиљнијих замерки на њен нови избор на место Републичког јавног тужиоца и поред очигледног кршења Закона о јавном тужилаштву.

Због тога се изјава народног посланика Борислава Стефановића показује врло спорном када каже да Загорка Доловац, као Републички јавни тужилац, представља «мач грађана Србије» на врху тужилачке пирамиде.

После свега што се догађало у протеклом периоду, забринутим грађанима Републике Србије се намеће једно од кључних питања: чији се то, у ствари, мач налази у рукама Републичког јавног тужиоца, када ће, и против кога бити употребљен?

А што се тиче састава Народне скупштине, расправа о поновном избору Загорке Доловац на месту Републичког јавног тужиоца сама по себи говори о томе да данас у скупштинским клупама, и на страни власти и на страни опозиционих странака, седе искључиво заговорници једне идеје – идеје европског пута израженог у пароли «Европа нема алтернативу» тј. да се ради о протагонистима једне те исте политике, чије спровођење већ дужи низ година подразумева урушавање и поткопавање важећег Устава и закона Републике Србије. На жалост, у том делу нема суштинске разлике између посланика странака на власти и оних у опозицији.