ЦРНА РУПА: Јавни дуг Србије ће на крају 2015. бити преко 80% БДП-а

БЕОГРАД – Економиста Милојко Арсић изјавио је данас да се процењује да ће јавни дуг Србије на крају 2015. бити око 77 одсто бруто домаћег производа (БДП), а за заједно са дугом локалних заједница биће око 79 одсто.

Он је на представљању новог броја економског часописа “Квартални монитор”, казао да је могуће да ће због јачања долара јавни дуг Србије на крају ове године прећи 80 одсто БДП-а.

Према речима Арсића, доларски дуг учествује са 31 одсто у јавном дугу Србије и јачање долара за 10 одсто у односу на евро или динар повећава дуг у еврима за близу 800 милиона евра – око два одсто БДП.

Арсић је навео да је у прва два месеца 2015. вредност јавног дуга у Србији повећана за преко милијарду евра (три одсто БДП-а) само због раста долара према евру.

Управа за јавни дуг објавила је да је јавни дуг Србије 10. марта износио 24,2 милијарде евра и за милијарду евра је већи него на крају јануара 2015. када је био 23,2 милијарде евра што је било 72,3 одсто БДП-а.

Арсић који је и главни и одговорни уредник “Кварталног монитора”, навео је и да спољни дуг Србије износи 26 милијарди евра, односно 78 одсто БДП-а.

Он је казао да од фебруара ове године постоје притисци ка јачању динара, али како је нагласио, јачање динара не би било добро за Србију јер би се погоршала конкурентност, извоз би спорије растао, а без раста извоза нема одрживог раста БДП-а, а ни запослености.

“Умерено слабљење динара у односу на евро подржава макростабилност, али и раст”, нагласио је Арсић.

По његовим речима, раст привреде крајем прошле и на почетку ове године у знатној мери резултат је опоравка делатности које су нарочито погођене поплавама у мају прошле године, али како је нагласио још нема поузданих основа да се тврди да је почео одржив опоравак привреде.

Арсић је казао и да постоје одређени сигнали опоравка у прерађивачкој индустрији, али је потребно да се раст залиха претвори у извоз.

Он је додао и да ће утицај Железаре, Петрохемије и Азортаре на раст зависити не само од повећања производње него и од смањења губитака.

“Главни покретач раста су инвестиције, оне су ниске и опадају. Без значајног повећања инвестиција нема дугорочно одрживог раста”, казао је Арсић.

Професор Економског факултета у Београду и бивши гувернер Народне банке Србије Дејан Шошкић казао је да би монетарна политика требало да се релаксира у ситуацији када је инфлација испод инфлационог циља и када нема високих инфлационих очекивања, а привреда је у рецесији и постоји опасност од дефлације.

Бета