Српска православна црква данас слави празник Свете великомученице Марине, у народу познате као Огњена Марија, која се поштује као борац за хришћанску веру и заштитница жена.
Према народном веровању, Света Марина спада у “огњевите” свеце јер пали и кажњава огњем и као Свети Илија.
У народном предању чувају се примери о ватри или громовима који су у вреле празничне дане спалили жито, сено и домове људи који су се огрешили радећи на празник Огњене Марије.
Обичај је да се на овај празник, када због велике врућине “гори небо и земља”, не раде никакви послови.
Света великомученица Марина посечена је мачем у доба цара Диоклецијана због вере у Христа. Мошти ове светитељке налазиле су се у Цариграду до доласка крсташа, а данас се њена рука налази у светогорском манастиру Ватопеду.
У манастиру Свете Марине у Албанији, на планини Лонга изнад Охридског језера, почивају њене чудотворне и свете мошти, које посећују и клањају им се и православни и муслимани.
Светитељка се и у источном и у западном сликарству представља са крстом и палмом, симболом мучеништва у рукама, са змајем под ногама и често са кућама у пламену у њеној позадини.
Огњену Марију неке православне породице обележавају као крсну славу. У црквеном календару празник није обележен “црвеним словом”, али се ипак веома поштује, а жене тога дана одбијају да задену и иглу у конац из страхопоштовања према овом празнику.
Срна
