Српска православна црква и верници славе велики празник – Преображење Господње, за које се везују и многобројна народна веровања и обичаји.
Овај празник посвећен је сећању на догађај Христовог преображења на гори Тавор када је он најавио своје касније страдање и славу.
Празник Преображење Господње посвећен је тренутку када се Христос пред апостолима преобразио и засијао као сунчева светлост.
Збогом лето, збогом црна бојо
На Преображење се преображава и лист у гори и камен у води, лишће почиње да жути и опада, а вода постаје хладнија, па није за купање.
Код људи се, према народном веровању, такође дешавају промене – ко је преко лета поцрнео, почиње да бели.
На Преображење се и небо, у глуво доба ноћ три пута преображава. Ко то види и другом обелодани, веровало се да ће изгубити разум. Због неких сличности са Богојовљењем, Преображење се назива и летња Богојављенска ноћ.
А ко буде спавао поподне…
Према распрострањеном веровању, на Преображење не ваља преко дана спавати, јер ко тог дана одспава, преобразиће се, па ће целе године бити дремљив и крмељив.
Сматра се да није добро плакати на Преображање, јер ће тај плач прећи у навику.
У неким крајевима у Србији на Преображење се беру лешници и преко целе године чувају за лек, кад некога заболи уво. Веровало се да ће, када се болеснику дају такви лешници да их поједе, он оздравити.
Био је обичај да девојке и жене тог дана одраде од сваког женског посла по мало, како би целе наредне године биле вредне.
У Гружи су на Преображење жене деци везивале црвеним концем парицу око врата или на капу качиле десну шапу од кртице – да их чувају од урока.
У народу се обично каже да од Преображења углавном више нема великих врућина.
Вестионлине
