Српска православна црква и верници 9. јануара (27. децембра по јулијанском календару) прослављају Светог првомученика и архиђакона Стефана, који је словио и за заштитника лозе Немањића.
Оданост хришћанству, духовно уздизање, мученичко страдање и смрт, карактеристични су како за овог светитеља тако и за готово све мученике, у време илегалног проповедања хришћанства од првог до четвртог века.
Свети архиђакон Стефан је јеврејског порекла, стекао је јудејско и јелинско образовање, био је сродник апостола Павла. На почетку организовања хришћанске цркве апостоли су, због обимне мисије, одабрали седам ђакона да се старају о све већем броју поклоника хришћанства. Као први ђакон изабран је Стефан, отуда и епитет архиђакон. На једном скупу Стефан је учествујући у полемици надахнуто говорио о Исусу Христу. Они који нису могли да га победе снагом духа, оклеветали су га да је погрдно говорио о светом месту и Мојсијевим законима.
Расрђена гомила насрнула је на Стефана и одвела га ван града где је каменован. Он је био први страдалник за Христову веру и отуда му следи и други епитет – првомученик. То се догодило 27. децембра по старом, односно 9. јануара по новом календару (трећи дан Божића), када празнично обележавамо сећање на Светог првомученика и архиђакона Стефана.
Р. Лончар – Вести
