Ђурић своју заслугу облачи у шиптарску кривицу док за њих обавља посао

Српски политичари припремају терен на КиМ за финализацију издаје и већ обављају последње задатке, а све правадајући се сопственом “немоћи” користе мању срамоту за прикривање веће.

Под параваном лажном немоћи, Марко Ђурић, директор Владине Канцеларије за КиМ, жали се српској јавности како се “неформално” чују захтеви да се “наметне” питање решавања зелене површине на сред ибарског моста као тема “преговора” у Бриселу.

Он је данас, како јављају про-западни и полтронски медији режима у Србији, изјавио у Косовској Митровици како се у недавно могао чути “неформалан” захтев да се уклони барикада са моста на Ибру.

Наиме, он тврди да су “на том месту Срби прошле године поставили “Парк мир” док га Шиптари зову Парком срамоте”. Бедна и прозирна лаж коју поред велеиздаје коју чине, властодршци нису у стању да сакрију мања недела попут тог “парка”.

Тај такозвани, бесмислени, јадни и идеолошко достигнуће интелигентно ограниченог човека под називом “Парк мира” инсталирао је лично Ђурић остављајући мноштво трагова за то кроз изјаве, медијске презентације и изрицање “великосрпских” идеја.

Великосрпских под наводницима јер у ситуацији опште и крајње угрожености српске државе, народа, историје, вере, културе и сваке области живота Срба на КиМ – не постоји идеја која би се могла назвати великосрпском. А друго јер и да су имали амбицију да то заиста тако буде то је сасвим јасно била маска којом је Србима задат један од последњих удараца у срце, уз помоћ ромско – српског тима на челу привремене општине Косовска Митровица Александра Спирића и градоначелника трајне шиптарске општине Северна Митровица, Горана Ракића.

Бедно и јадно је деловало саопштење Канцеларије за КиМ, коју медијски брутално контролише запослени у управном одбору телевизије Мост из Звечана и идеолог обмана ове Канцеларије, Марко Кнежевић да су у уклањању барикаде “учествовали грађани Косовске Митровице” за које је ово значило скраћење рока смртне пресуде коју су у фашистичком седишту НАТО пакта и Европске уније у Бриселу потписали Вучић, Николић, Дачић и онај несретни Вулин.

Одмах по уклањању бетонске барикаде, за чије време постојања ни једном Шиптару није пало на памет да је помене као проблем, дошло је до провокација, туча, пребијања од стране Шиптара и обрнуто од доста мањег броја Срба те је брже боље та незрела политичка свињарија замаскирана јелкицама и љубичицама на сред моста између два дела града.

Е, то спуштање гарда је већ разјарило до тада поплашене Шиптаре и охрабрило их да крену на њега те помету с пута… парк.

Изопачена идеја изопачено дело.

А Ђурић је тада најављивао “Трг Цара Лазара” (иако је Лазар Хребељановић био Кнез а не Цар), те “јелисејска поља”, шеталишта и простор за релаксацију баш на месту где је највише овдашњих Срба повређено, посечено, каменовано па и убијено од стране Шиптара. На то су они одговорили масовним протестима и инсталирањем канализационих цеви у славу својих УЋК “хероја” које су исто тако инсталирали на личностима криминалног, терористичког и разбојничког профила.

Да нису, додуше, не би кога часног ни имали да произведу а како да завршите рат а да свет види да немате ни једног хероја? Од ових живих вајде нема јер осим што покрадоше и оно мало сиротиње, као омча око врата висе им потернице, тужбе за масовна убиства, геноцид, трговину људским органима, наркотицима, оружјем, бразилским пилећим батацима, лошим горивом и још горим цигаретама… Не иде, братац.

Али ови наши политички трговци не да нису много бољи већ напротив. Изашли су из видокруга и уобичајене моћи дефинисања одређених појава. Тако су своју политичку феноменологију извитоперили до те мере да новинари осим што не смеју они више ни не знају шта да питају јер ови све кажу. И то тако да се ни уредници не усуђују да их “исеку” за информативне емисије него иду онако клот, лајвстрим што би се рекло у свету електронских медија. Е ту се негде ваљда и они погубе, ил’ више и не маре, па развежу и о нечем скоро конкретном. Тако и Ђурић данас.

Јер проблематика око “наметања” укидања “Цара Лазара” и “вавилонских вртова” своди се на просту чињеницу да се сав тај посао на терену одрађује и да ће се на том мосту пресећи врпца (дал’ плаво жута или црно црвена, Србима је свеједно) и пре него што криминалитет на нивоу ЕУ гракне из Брисела о томе.

Све ово сам вам “испричао” да бих завршио нечим што сам могао и на самом почетку да кажем али сам некако морао да направим пресек циклуса лажи и обмана који је управо кулминиро… ваљда кулминирао.

Наиме, ових дана се активно на мост, то јест “Парк мира”, довози цвеће које треба да буде засађено како би “улепшало” ову идиотску грађевинску појаву насталу у Косовској Митровици у којој -ради- само око 60-так фирми за одржавање и уређење јавних површина и то у делу града где немате места ни бицикл да паркирате! Неко би рекао “прање пара”.

Цвеће довози ЈКП, у чијој су надлежности такви послови, а на чијем је челу баш Горан Ракић градоначелник шиптарске општине. Али не, нећу да говорим о овом иронично – парадоксалном потезу кога су и шиптарски “званичници” окарактерисали недавно као неразумљив да (Србима у власти које помињемо) не смета да се са Шиптарима срећу у Приштини, Тирани, Бриселу али им смета у Косовској Митровици. Не, овде желим да нагласим симболику сажету у чињеници да при ЈКП функционише и погребно предузеће и да се баш возилом за превоз покојника до гробног места то цвеће довози!

Дакле, када вам Србин у шиптарским институцијама погребним колима довози цвеће на барикаду, то јест “Парк мира” ви можете само да комплетирате ситуацију и оћутите са њим одајући пошту самом себи.

То што је господин Ђурић начуо као евентуалну и могућу најаву теме у бриселским ходницима је заправо само одјек давно прошлог времена. Све су то они прекршили оном изреком “одмор, одмор, никад’ одмор” и то изговореној на албанском. Свако значење прихватљиво за ову ситуацију.
Пише: Иван Максимовић
Припремиле: КМ Новине