Добродошли у земљу у којој се ради и гради! Земљу у коју инвеститори само долазе, ни не питају колико кошта. Мада, и што би? Ионако држава пола даје! Добродошли у земљу у којој живи један вредни премијер и један лењи народ. Добродошли у Србију, “земљу будућности”.
Недавно је одржан скуп “Нордијски иновативни скуп у Србији”, којем је, наравно, присуствовао и Александар Вучић. Јер, где су инвестиције, ту је и премијер. А баш на том скупу он је још једном увидео како су то други много добри, а ми, Срби, пак не ваљамо. Тако је поручио да је добро што нам долазе инвеститори, нарочито баш ти из нордијских земаља. Јер, управо њих карактерише одговорност, озбиљност и посвећеност у раду. А то је баш оно што нама фали, “страни инвеститори који ће нам вратити предузетнички дух и радне навике, које смо, ето, ми Срби изгубили”.
Другим речима, још једном је премијер поручио – народе мој, лењ си, мора више да се ради! Само што, кад год се прича о страним инвеститорима и о радним местима која ће бити отворена у Србији, нико не пита: А у каквим ће условима људи радити, и за какву плату? То се прећуткује. А кад се, ту и тамо, неко усуди да каже јасно и гласно како је радити код тих странаца, опет дођемо до тога како смо ми, ето, веома лењ народ, увек незадовољан.
А сећате се како је ономад премијер поручио да нам толико добро иде, да му је просто непријатно? Изгледа да је за ову причу чуо и фински амбасадор у Србији, Перти Иконен, па се нашалио са премијером Вучићем да ће, ако настави овим темпом, Србија постати “још једна досадна нордијска земља”. Добро, можда се он није нашалио, али онима који живе у Србији, то је зазвучало само као неки црни хумор.
Јер, у исто време док се премијер задовољно смешкао због похвалних речи од Финаца, Србију је потресла прича о тинејџеру који је себи одузео живот због сиромаштва. Он није добио своју шансу да преживи у тој напредној земљи. И није то усамљен случај. Трагедија је све више, а главни окидач за већину њих управо је сирамаштво.
Тако да, далеко смо ми до тог просперитета. Колико год да нам добро иде, нећемо скоро постати још једна досадна нордијска земља. Или, што би рекао Тома, Нот yет, Срби, нот yет!
Д. Обрадовић – Вестионлине
Prvo i prvo: duh naroda treba menjati! naročito onog dela naroda koji je zavšio srednju školu i one koji se nazivaju “intelektualci”, (a la Toma majmun) i tu je premijer potpuno u pravu. Problem je u tome što premije to naopako radi, počeo je da “rešava problem” od “tanjeg kraja”. Još je (svojevremeno) Arčibald Rais govorio da u Srbiji, svi oni koji su (tada) znali da “čitaju i pišu” su veliki problem za narod, a to su i sada, inače ne bi upravi tii (i takvi, koji znaju da “čitaju i pišu”) ubili premijera Đinđića. U takve “ntelektualce” i Toma majmun spada, jer i on zna i da čita, a zna i da piše, a isto je takav “intelektualac” bio i DrK (jebo mu pas mater i oca, njemu i Tomi majmunu) Veličina premijera Aleka je u tome što je prihvatio pok. premijera Đinđića kao uzor ali ga pogrešno razumeo kao (u ostalom) i Arčibalda Raisa.
Вучић у свему копира Ђинђића па ако ти је онај ваљао онда треба да ти ваља и овај, јер је и поојни Ђ
инђић говорио како су Срби лењ народ и како ће он да му “преломи” мозак.
glupog narosa glupog jer taj glupi narod nikako da shvati da ih ti isti jebu 26 godina.sranite se svoje djece prvo a tek potomaka koji su krv lili.
ЈА САМ ЛЕЊ, У ПЕНЗИЈИ САМ И НИШТА НЕ РАДИМ. СУМЊАМ У ЈЕДНУ КОМШИНИЦУ ДА МЕ ЈЕ ПРИЈАВИЛА ПРЕМИЈЕРУ ЈЕР ОНА СВЕ ОТРЦАВА ПО КОМШИЛУКУ И ОНА ЈЕ ЛЕЊА А НЕ ПРИЗНАЈЕ. НЕКА СЕ ЗНА.
Daj mi platu da mogu da platim racune i odem na more deset dana a pod uslovom da ne nosim pasulj i punjene paprike