Само дан пре брегзита, власник кредита у швајцарцима, са ратом од 500 и остатком дуга од 50.000 франака – прерачунато у евре банци је требало да отплати још 45.965 евра (валута у којој је стан плаћен и у којој је урађена процена непокретности). Већ сутрадан, пошто је стигла вест да су Британци изгласали излазак из ЕУ, његов дуг је нарастао на 46.891 евро, што је увећање од 926 евра за само један дан.
Рата овог кредита је у четвртак износила 56.840 динара, а у петак 58.045 динара, што је увећање од 1.205 динара, али је данас већ пала на 57.652 динара, јер је швајцарац ослабио за нешто мање од једног динара и тренутно вреди 115,3 динара. Глава боли чак и од рачунице, а неизвесност у којој су се по ко зна који пут нашли власници око 20.400 стамбених кредита, показала је да грађани Србије задужени у овој валути имају и те како разлога за бригу.
Према рачуници коју је за наш лист направило Удружење за заштиту корисника финансијских услуга „Ефектива”, у тренутку подизања овог кредита (рецимо, на исти овај дан 2008. године), 50.000 франака вредело је око 30.950 евра, а данас чак 15.000 евра више. У истом периоду рата од 500 франака са тадашњих 24.525 динара, нарасла је на 33.500 динара.
– Све ове бројке, као и дешавања у свету, потврђују да је швајцарски франак нестабилна валута и да корисници ових кредита не могу знати ни шта може сутрадан да их задеси. Народна банка Србије има инструменте којима брани вредност динара, али је франак потпуно ван контроле. Јасно је да држава и НБС не могу да утичу на кретање курса ове валуте – каже Дејан Гавриловић, председник „Ефективе”.
Знајући да не могу да утичу на курс франка земље из окружења решиле су проблем кредита у швајцарцима тако што су дозволиле конверзију кредита у евре по курсу на дан узимања кредита. Прва је то учинила Црна Гора, потом Хрватска, а најавила је и Босна и Херцеговина. Док је Мађарска омогућила њихово конвертовање у форинте.
Гавриловић каже да су ови кредити проглашени неуставним чак и у земљама из којих банке које послују у Србији долазе, као што је случај у Аустрији.
Гавриловић подсећа да су у Србији кредити у швајцарским францима забрањени 2011. од када је немогуће ново задуживање или рефинансирање у овој валути чиме су власници стамбених кредита практично закључани у својим уговорима.
– Иако је држава овим потезом признала да је реч о штетним кредитима, постојећим дужницима није омогућила да изађу из штетних уговора, него је под притиском јавности понудила четири модела отплате који тек незнатно смањују месечну обавезу, али их не ослобађају дужничког ропства и неизвесности у којој се по ко зна који пут налазе – објашњава наш саговорник и додаје да је једино решење да се кредити конвертују у динаре или евре по курсу на дан узимања кредита. Он уверава да би решавањем овог проблема држава спасила и пореске обвезнике, јер у случају пропасти већег броја дужника у швајцарским францима, она би морала да спасава банке, преко Националне корпорације за осигурање кредита, својим, односно новцем грађана Србије, наводи он.
Како ствари стоје једини спас за задужене у францима је Централна банка Швајцарске. Финансијски стручњаци предвиђају да ће она наставити да спречава веће јачање франка. Душан Узелац директор портала „Каматица” објашњава да су јапански јен и швајцарски франак најстабилније валуте које се у кризама, попут ове са евром, сматрају сигурним лукама за оне који имају ризик у некој другој валути.
– Ово је више психолошки притисак на швајцарац јер је повећана тражња за њим, а не реалан ефекат оснаживања и то ће проћи за неколико дана. Швајцарска Централна банка ће урадити све да франак индиректно ослаби јер се овакви потреси негативно огледају на њихову привреду, постају мање конкуренти. Познато је да они дестимулишу било какав посед швајцарског франка не би ли га ослабили – објашњава Узелац.
Ненад Гујаничић, из Вајс брокера, каже да, нажалост, кад год се десе неки неповољни догађаји који могу угрозити раст глобалне економије, грађани страдају као колатерална штета. У таквим околностима у први план пред инвеститоре искачу релативно сигурне инвестиционе алтернативе: државне дужничке хартије, злато, јапански јен, швајцарски франак…
– У оваквим случајевима швајцарац јача не као последица економских кретања у тој земљи, већ искључиво услед тога што га улагачи виде као сигурно уточиште. И обрнуто. Када се опорави европска економија, стопе раста буду више од тренутних и не буде толико неизвесности по питању глобалне привреде, швајцарац ће значајно ослабити у односу на евро – сматра Гујаничић.
Аутор: Ј. Антељ – И. Албуновић, Политика
