РАЗРЕШЕЊЕ владике канадског Георгија прети да изазове нове поделе у Српској православној цркви. Суспендовани епископ стоји иза захтева Савета епархије да Свети синод СПЦ поднесе оставке. Део верника и свештеника из Канаде упозорио је врх СПЦ да ће до Сабора, чије заседање почиње 14. маја у Београду, синодске одлуке сматрати – необавезујућим.
Да је нека врста раскола у епархији са севера Америке могућа, сведочи и став Георгијевих присталица да ће у заштиту својих права посегнути и за канадским законима, па и институцијама које штите овај закон. Уколико се овај сценарио оствари, Српска православна црква биће суочена са отказивањем послушности још једног свог дела.
Страх да би, после бившег епископа рашко-призренског Артемија, још један архијереј могао да крене сопственим путем, постоји у Српској православној цркви, иако владика Георгије негира да ће се одвојити од Патријаршије у Београду.
– Не ширите гласине о расколу, јер нико у Канади неће ићи у раскол. Чланови Савета који траже смену чланова Синода деценијама су се борили за јединство Цркве. Како то да идемо у раскол ако тражимо да се о вашем раду изјасни Сабор? Да ли сте, вас неколико, једини правоверни, а ми остали ван Цркве? – запитао се владика Георгије у недавно сучељавању са члановима Синода.
ИЗ АФРИКЕ КОД АРТЕМИЈА
КРУГУ монаштва верном бившем владики Артемију недавно је приступио и архимандрит Пантелејмон (Јовановић). Овај монах широј јавности је познат као православни мисионар из Јужне Африке. Његовом заслугом оживео је Манастир Светог Томе у Јужноафричкој Републици, а почела је с радом и Црквена општина у Јоханесбургу. Да приступи Артемију, пресудна је била одлука црквених органа да Пантелејмона опозове из Африке и пошаље га у једну од овдашњих епархија.
Упућени у збивања у СПЦ напомињу да, без обзира на Георгијеву усмену приврженост СПЦ, отцепљење дела канадске епархије у будућности није незамисливо. Ово питање у дијаспори посебно је болно, јер су још свеже успомене раскола који је трајао од 1963. до 1991. Расцеп у СПЦ почео је суспензијом владике америчко-канадског Дионисија, кога је Синод разрешио због “недоличног понашања”. Он се није повиновао овој одлуци, већ је уз подршку дела српске емиграције прогласио Слободну српску православну цркву, која је постојала до помирења 1991. године.
На могуће Георгијево отказивање послушности патријарху Иринеју у дијаспори се гледа са зебњом и уверењем да ће то бити расцеп који се неће лако превазићи. За разлику од “америчког” раскола, који је био пре свега идеолошки, у овом случају је реч о канонском неслагању, које се неће лако решити.
У Канади, међутим, велики је број верника који одбацују било какву могућност да њихова епархија одступи од матичне цркве. У прилог овом ставу наводе да владика Георгије нема довољан број следбеника да би могао да уздрма Патријаршију.
– Очекујемо да се овај мучни поступак мирно заврши и да коначно добијемо епископа који би био пример за Србе у Канади – каже Александар Пантелић, родом из Ваљева, годинама стално насељен у овој земљи. – Надамо се да ће нови владика умирити епархију и да ће се домаћински понашати према црквеној имовини.
Последњи архијереј који је отказао послушност патријарху и званичној СПЦ је владика, данас званично монах, Артемије, који је већ четири године на челу такозване Епархије рашко-призренске у егзилу. Његова црквена заједница стиче све више верника, који се окупљају у десетак капела и богослужбених места у Србији. Артемије је замонашио више калуђера и монахиња, а недавно је произвео и првог владику. Чин хорепископа старовлашког и лозничког добио је некадашњи игуман манастира Црна Река, архимандрит Николај.
Овај поступак у врху СПЦ тумачи се као директан корак ка формирању парацрквене организације, због кога би Артемије могао поново да се нађе на дневном реду Сабора. Њему прети екскомуникација из Цркве и као најтежа казна – проклетство.
Р. ДРАГОВИЋ, Новости
toje dobro poznato odavno.