Став

Господо функционери, хоће ли реформе стићи до агенција, невладиних организација, посланика у Скупштини… ?

У једном од својих прошлих текстова (Пензионерима треба одузети целу пензију на две године јер могу живети и без ње, а и ваљда је пут ка Европи битнији) за Интермагазин а везаних за смањење пензија и примања у јавном сектору – био сам неозбиљан. Поготово кад су пензионери у питању. Они који су читали – сећају се: предложио сам да се пензионерима одузму пензије на годину или две како би финансије земље стале бар донекле на ноге, односно како би мере фискалне консолидације заживеле и дале очекиване и мерама планиране резултате и тако помогле дуго најављиване реформе.

То сам написао с уверењем да су уштеде са смањењем пензија кап у мору. И та мера не значи много. Односно – не значи готово ништа.

Међутим, Влада Србије је, у среду, 22. октобра (што с мојим текстом нема благе везе, јер мој текст и ја смо потпуно безначајни), усвојила ребаланс буџета за 2014. годину, те низ закона који ће омогући спровођење у живот усвојених мера штедње. О чему је већ било речи, а има је широм пространстава свих медија – и штампаних и електронских.

И поново – међутим, јер имам право на мишљење: било каква економска, привредна, фискална или било која друга реформа (а све је то једно, увек исто) било које земље не креће у реформисање од смањења пензија и плата. Ту Међународни монетарни фонд, који то здушно препоручује, заговара, условљава па чак и захтева од власти ове земље, не мисли тој земљи добро. Наравно да се ту ради о само једном сегменту од кога се може и мора, по свему судећи, кренути у реформе. Али тај сегмент требало би да је на репу организма реформи у Србији. Јер он је заиста реп тог организма. А не глава.

Сад, или је Влада ове земље немоћна да крене од стварне главе, или не зна шта је то она и где је или не сме да је дотакне? Па да је чврсто ухвати у руке и да је ошиша и обрије. И да с оним што ће тако зарађивати пуни државну касу. А онда да пређе на централни део организма… и тако даље.

Слушам неки дан у једној емисији којом њени творци покушавају да нам поново уведу некадашње братство-јединство, односно да нас помирују, само ми није јасно да ли нас помирују у западном, источном или каквом централном Балкану, слушам, велим, неки дан угледног професора Београдског универзитета, који се већ годинама истиче у телима која се боре против корупције, како говори о реформама у овој земљи. Па набраја шта би све требало урадити, откуд би требало кренути у те наше реформе. И он рече, са чиме се апсолутно слажем, како би требало кренути, парафразирам, наравно, са улагањима у знање! И професор наводи један пример: једна се земља, окружена океаном и морима, сиромашна, без руде, без нафте, без већих пољопривредних површина, с великим бројем и острва и много, много већим бројем становника, определила, 1933. године, суочена са сиромаштвом, да крене у реформе – улагањем у знање, пре свега. Пре улагања у друге области. И након педесет година та је земља постала водећа светска технолошка сила. И не само то, народ те земље је изузетно вредан, рад је њему светиња, велим ја. А професор рече да је та земља – Јапан. Али оно што професор не рече јесте: те почетне године кад се Јапан определио за улагање у знање, он се већ био определио за рат. И знање му је првенствено требало у развоју војне индустрије. Док је развој те земље уследио након Другог рата, усвојивши амерички правни систем и уз огромну америчку помоћ. Јер Америци је требала снажна земља на источним границама комунистичког Совјетског Савеза. Као што му је била потребна и јака Немачка на западној страни. Па ту је и преданост и једних и других раду, дисциплини, реду.

А у Народној скупштини чуло се, између осталог, кад беше реч о ребалансу буџета, како су нам приходи смањени, а расходи повећани. Е то су полазишта од којих се мора кренути с реформама. Добро, лепо је било ових дана чути, и од премијера Александра Вучића и од министра финансија Душана Вујовића, речи пуне оптимизма. Али и речи позива да се издржи, да народ има поверење у Владу, да одрицањем радимо за лепшу будућност своју и своје деце. Лепо је то чути. Међутим, шта с подручјима земље која одумиру? шта са белом кугом? када ће се кренути са стварним порезима од најбогатијих? када ће се преиспитати криминалне приватизације? када ће заиста почети обрачун са корупцијом, у коме се овде увек креће од репа (није толико проблем Мирослав Мишковић колико је проблем онај ко је Мишковићу омогућио да буде Мишковић; како би било лепо да се Србија у томе угледа на пример Хрватске: премијер у затвору, градоначелник главног града у притвору, неки чланови Владе били у затвору)? када ће се кренути у реорганизацију целокупне државне администрације? откуд држави новац да плаћа толике најчешће бескорисне а често и по саму државу штетне агенције и невладине организације? сме ли да се дирне у број посланика Скупштине? кад ће одговорни испитати безбројне по државу штетне и криминалне уговоре и послове, односно очигледну пљачку? сме ли неко да пита који ли је то мозак пројектовао да се по Београду, на пример, они бункери за одлагање смећа граде на сред-срешке тротоара? и тако даље, и тако даље.

Да, требало би да се најпре улаже у знање. А уз знање и у културу. Да се Јапан 1933. године (мада је тада ве било касно) определио, уз опредељење за знање, и за културу, можда по огромним азијским просторима не би иза њих остали милиони мртвих и уништена неизмерива цивилизацијска богатства. Мада је то данас сасвим другачији Јапан. Србији пријатељски. С културом која плени својим богатством и високим достигнућима.

Немам ништа против смањења своје пензије. Уз услов да, уколико будем жив, будем за коју годину сведок нешто другачије, лепше и богатије Србије. И много, много задовољнијег, насмејанијег њеног народа.
Стога, крените, господо руководиоци, од главе! Од себе и своје околине!

Миле Кордић, Интермагазин.рс

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

�оментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!