Интервју са Николајем Патрушевим: Југославија је срушена као проба концепта коначног обрачуна са Русијом

Ово је прерађена верзија интервјуа са Николајем Патрушевим, секретаром Савета безбедности Русије. Патрушев је један од најважнијих Путинових саветника по питању националне безбедности.

Он се придружио КГБ-у 1975., а од 1999. до 2008. био је шеф руског ФСБ-а..

Један од његових најважнијих послова јесте да преноси Путину и осталим кључним званичницима за инострану политику важне информације добијене од руских обавештајних служби.

Он је у овом интервјуу дао увид у то шта руске обавештајне службе преносе Кремљу, те ћемо, између осталог сазнати и да:

1. Руске обавештајне службе нису очекивале да Јанукович падне током Мајданских протеста.
2. Руске обавештајне службе су давно упозориле Кремљ да је само питање времена када ће се догодити прозападњачки преврат у Украјини.

Такође ћемо сазнати како руске обавештајне службе посматрају свет.

Руске обавештајне службе нису успеле да предвиде свргавање Јануковича у фебруару

Наши специјалисти су упозоравали да постоји висока могућност ескалације ситуације у Украјини у смислу политичке и економске нестабилности. Истовремено, вероватноћа тренутног рушења власти у Кијеву уз подршку војних група отворених нациста није размотрена у то време.

Константно смо обезбеђивали материјал и финансијску помоћ, без којих Украјина никако не би могла да се избори са финансијским потешкоћама.

Руске обавештајне службе су предвиделе проамерички преврат у Украјини

Што се тиче дугорочних предвиђања, украјинска криза је била потпуно очекиван исход систематске активности САД и њихових савезника.

Последњих четврт века ова активност је била потпуно усмерена на одвајање Украјине и осталих република бивше СССР од Русије и тотално реформисање постсовјетског простора тако да одговара интересима Америке.

Викторија Нуланд, асистент секретара државе САД за Европске и Евроазијске послове, у више наврата је рекла да је од 1991. до 2013. године Вашингтон потрошио 5 милијарди долара на „подржавање жеље народа Украјине за јачом и демократскијом влашћу“.

…..као резултат ове активности…одгојена је читава генерација која је потпуно затрована мржњом према Русији уз мит о „Европским вредностима“. Они нису схватили да ове вредности нису заправо дизајниране за Украјинце. Нико, ко и сам има озбиљних проблема и изазова, неће помоћи побољшању стандарда неке тамо Украјине.

Преврат у Украјини је катастрофа понајвише за саму Украјину

Мислим да ће „отрежњивање“ Украјинаца бити грубо и болно. Остаје нада да ће се све десити релативно брзо.
Желео бих да напоменем још један фактор од фундаменталног значаја. Независно од даљег развоја догађаја, Украјина просто неће моћи да се развије успешно без Русије, свидело се то другима или не.

….док ће за Русију оштећење ових….. односа бити болан ударац, за Украјину ће бити катастрофалан.

Политика САД према Русији данас просто наставља политику САД према СССР током Хладног рата

……да се катастрофа у Украјини није догодила, пронашао би се неки други начин да се Русија „задржи“. Овај начин је у употреби деценијама, мењали су се само облици и тактике имплементације.

Као што знате, сукоб између СССР и Запада је после Другог светског рата попримио облик „Хладног рата“. Војно-политичка компонента овог сукоба је препуштена НАТО-у, који је формиран под иницијативом САД 4. априла 1949. године. Анализа практичне активности НАТО-а показала је да је при креирању савеза Америка имала два главна циља.

Прво, војни блок усмерен против СССР формиран је под вођством Америке.

Друго, Вашингтон је спречио појаву аутономног груписања држава у западној Европи које би се такмичиле против САД.
Након распада СССР и раскидања Варшавског пакта, који је ујединио социјалистичке државе Европе и који је по дефиницији представљао велику опасност по НАТО, не само да није распуштен, него се још и раширио у војном смислу.
САД су изазвале распад СССР откривајући његове „Слабе тачке“

Стратегију откривања „слабости“ установио је Збигњев Брезински, амерички политички научник и државник пољског порекла, а под командом председника Регана то је постала основа америчке политике према Русији. Као резултат аналитичког посла великих размера, „слабости“ СССР-а су дефинисане и систематски проучаване у политичким, економским, идеолошким и другим сферама.

Главна „слабост“ државе по дефиницији ЦИА-е била је економија. Након детаљног моделовања, амерички стручњаци су идентификовали „најслабију карику“, тј. огромну зависност буџета СССР од извоза енергетских ресурса. Стратегија која је проузроковала финансијски и економски банкрот државе формулисана је уз помоћ два међусобно повезана циља: довођење до оштрог пада прихода у буџет СССР од иностране трговине, заједно са знатним порастом трошкова на решавање проблема креираних од споља.

Смањење цене нафте је процењено као главна мера за смањење прихода у буџет. То је успешно урађено средином осамдесетих година.

Раст трошкова СССР је изазван у неколико области: транзиција од стратегије америчког противљења СССР у Авганистану ка стратегији увлачења у авганистански рат; подстицање антивладиних демонстрација у Пољској и другим државама социјалистичког блока са намером да се Москва изазове у додатне трошкове ради стабилизације ситуације у источној Европи; распаљивање трке развијања оружја итд.

Треба напоменути да су у то време Американци успели у остваривању свог циља. Настала је дубока економска криза која се проширила на политичку и идеолошку сферу. Коначан колапс економије изазвале су мере „опоравка“ које је понудио Запад кроз ММФ и Светску банку.

Преврат у Украјини подржан од стране САД и санкције су део стратегије САД „Слабих тачака“ усмерене на Русију

….Преврат у Кијеву, остварен уз отворену подршку САД прати класичан шаблон који је тестиран у Латинској Америци, Африци и на Блиском истоку. Ипак, никада ранија та шема није толико утицала на интересе Русије.

Анализа је показала да провоцирањем Русије на осветничке кораке Американци покушавају да остваре исте циљеве као осамдесетих по питању СССР. Истовремено, они неутралишу европске економске конкуренте који су се, према мишљењу Вашингтона, прилично зближили са Москвом.

Активност администрације САД у сфери Украјине дешава се у склопу нове политике Беле куће усмерене на одржавање вођства Америке у свету стратешким задржавањем растућег утицаја Руске федерације и других центара моћи.

Југославија је била генерална проба, а десила се због слабости Русије под Јељцином

Руска федерације је деведесетих година, због врло познатих разлога, изгубила доминантан утицај над Балканом. У периоду од 1991. до 1996. године, тела која су обликовала инострану политику наше државе нису званично ни имала концепт „националног интереса“. Они су имали неоснована очекивања захвалности за послушност од стране својих западних партнера и очекивали неку врсту специјалне погодности за блиску и безусловну сарадњу са САД.

НАТО блок је под изговором одржавања мира и без озбиљног противљења са наше стране самоуверено циркулисао ван своје зоне одговорности, ефективно доводећи војну команду и контролишући балканске државе на разне начине. Чињеница је била очигледна: Рат на Балкану би се могао сматрати пробом и прологом за кораке већих размера који ће поделити свет.

Југославија је срушена као проба концепта коначног обрачуна са Русијом.

„Рат против тероризма“ САД обезбедио је Русији само привремени одмор

….Охрабрени ослабљењем и последичном елиминацијом СССР, амерички кругови власти су учинили све што је могуће да осигурају доминацију над већим изворима сирових ресурса у нашој држави и централној Азији, као и транзитне путеве за њихов извоз. Вашингтон је планирао да прошири своју сферу утицаја на регионе Црног мора, Кавказ и Каспијског мора.
Једина препрека реализацији америчких планова била је Русија, која је сачувала свој војни потенцијал како би нанела неприхватљиву штету САД.

Амерички стратези су видели решење у постепеном распарчавању државе. Први регион који је био на мети био је Северни Кавказ.

Од веће важности је била и Чеченија, која је прогласила своју независност и привремено била под ефективном контролом Запада.

У овим условима, руско вођство је усвојило чврст став брањења јединства државе чију је вољу представљао председник Владимир Путин, који је по цену огромних напора успео да спречи одвајање Чеченије од Русије.

Након 11. септембра 2001., светска заједница је препознала терористичку претњу као главну светску претњу чије је заустављање захтевало заједничке напоре. Резултат је био ослабљени напад на Русију, јер је Запад био усмерен на терористе на Кавказу.

У то време, Вашингтон је приказивао извесну спремност на сарадњу, мада заправо није хтео да напусти политику „задржавања“ по питању Русије. Све више и више НАТО установа се приближавало нашим границама.

Оживљавање Русије након 1999. и успостављање савеза са Кином, Индијом и другим земљама БРИЦС-а узнемирило је САД
Након 7-8 августа 2008., када је грузијско вођство, уз подршку САД, покушало да уништи Јужну Осетију, свет се поново значајно променио.

Све се догодило на препад. Грузијски диктатор је веровао да ће војни упад на дан отварања међународних Олимпијских игара ставити Русију у тешку позицију. Међутим, руско вођство је брзо одреаговало спречивши агресију.

Након августовских догађаја у Кавказу, Вашингтон је био узнемирен очигледном намером Русије да заузме место међу светским силама 21. века и да употреби финансијске приходе за експлоатацију ресурса и унапређивање одбрамбеног потенцијала и људског капитала.

Америчком вођству се такође није свидела сарадња Русије са Кином и Индијом, увођење БРИЦС самита, успешна активност ЦСТО, СЦО и ЕАЕЦ, али и формирање Царинске уније.

Појавили су се нови већи играчи као што су Кина, Индија, Бразил и Иран, али и земље са растућом економијом попут југоисточне Азије и Јужне Кореје које су постале значајан фактор за САД.

Индикације о потреби да се примени делотворан дијалог са Русијом о бројним питањима почеле су да се појављују са доласком нове администрације председника Барака Обаме.

Међутим, ускоро је постало јасно да Вашингтон не нагиње заправо ка сарадњи. Пошто Русија није имала никакве користи од ових дијалога, сарадња је приведена крају и став САД према нашој држави почео је поново да подсећа на време Хладног рата.

Циљ САД је да контролишу руске енергетске ресурсе, али и храну и воду како би утврдили своју доминацију

……стручњаци су сигурни да се нека нова замена за угљоводонике по питању стварања енергије неће појавити бар у наредних неколико деценија.

Недостатак воде и наводњавања постаје акутан проблем у бројним државама Азије, али и Африке.
Многи амерички стручњаци тврде да постоје огромне територије под контролом Москве које не служе експлоатацији те као такве немају корист за човечанство. Настављају се тврдње о „нефер“ расподели природних ресурса и потреби да се осигура тзв. „слободан приступ“ тим ресурсима за друге државе.

Претња Русији од стране САД је „константна“, а „примирја“ никад не трају

Чак и током периода примирја између Русије (СССР) и САД, наши амерички партнери су се увек придржавали тог размишљања.
Зато се руско вођство суочава са константним задатком: гарантовањем територијалног интегритета и суверенитета домовине, одбраном и умножавањем својих богатстава и њиховим управљањем ради интереса мултиетничког народа Руске федерације.

 

Вебтрибуне.рс