СТРУЧЊАЦИ Филозофског факултета у Београду у сарадњи са Народним музејем у Трстенику успешно су привели крају јединствен пројекат експерименталне археологије: испекли су 11 реплика две чувене фигурине – богиње, чији су оригинали нађени на локалитету Благотин, неолитском насељу код Трстеника.
Јавност је прексиноћ први пут имала прилике да на посебној изложби “Оживљавање прошлости – експериментално реконструисање Богиња са Благотина” у трстеничком музеју види оригиналне фигурине, које се чувају у депоу београдског факултета, али и свеже испечене реплике богиња.
Иако је још пре 20 година др Светозар Станковић дошао до револуционарних открића фигурина и локалитета чија старост премашује 8.000 година, благотинско наслеђе било је све до недавно скоро заборављено. Са пројектом “Израда реплика фигурина са археолошког локалитета Благотин”, под покровитељством Министарства културе, пробудило се интересовање.
– Како бисмо реконструисали сам процес израде фигурина, морали смо да кренемо од археолошких података и детаљне опсервације предмета – предочава Ана Ђуричић, докторанд археологије, која је поред Стевана Ђуричића осмислила изложбу. – Током августа је у дворишту музеја спроведена експериментално израда фигурина. Глину смо набавили у непосредној близини локалитета Благотин. Како би смеса била погодна за моделовање, и како фигурина не би пуцала при печењу и сушењу, било је неопходно додати плеву и воду.
Фигурине су потом формиране у различитим величинама. Израђивали су их стручњаци Саша Живановић и Стеван Ђуричић. Сушиле су се 45 дана, а током тог процеса, оне су се и смањиле, што је потврдило и ранију претпоставку да су аутентичне “Богиње са Благотина” имале знатно веће димензије када су направљене, од данас познатих димензија (дужине 30,5, ширине 23,2 и висине 18,5 центиметара).
.jpg "Испекли богиње са Благотина")
– Почетком октобра приступили смо печењу фигурина – објашњава Ана Ђуричић. – Направили смо реплику пећи какве су проналажене на рано неолитским локалитетима на територији централног Балкана. Пекло се на више начина, на различитим температурама. Реплике су стављане у жар, у ватру, поливане водом…
Научници напомињу да цео експеримент представља добру основу за серију огледа на основу којих могу да се прошире знања о првим земљорадницима и сточарима са ових простора.
– Надамо се да ће наша изложба, која је у Трстенику отворена до 20. децембра, гостовати и у Београду – каже Јелена Вучковић, управник музеја и координатор на овом оригиналном пројекту. – Поставка садржи и детаљно објашњењу историју Благотина са фотографијама са налазишта.
УРБАНИСТИЧКИ ПЛАН НА ПШЕНИЦИ
ВЕРУЈЕ се да су Благотин основали припадници најстарије фазе старчевске културе и да је био јединствено, плански уређено, економско насеље са улицама и храмом на централном тргу. На локалитету је нађено чак 16.000 фрагмената керамике, седам полуземуница око трга, где је посебно светилиште са Богињом плодности и Богињом земљом. Нађене су и алатке, садилице, мотике, рала од јелењег рога, а на основу ископаних статичних делова жрвњева, закључено је да су Благотинци правили брашно. Процењује се да се на ово месту пекао хлеб пре 6.000 година, а посебна атракција са локалитета је глинени модел пшенице са уцртаним урбанистичким планом целог насеља – званично најстарији на свету!
С. БАБОВИЋ, Новости
