Здравље

Ивањско зеље чува здравље

Иако му је званични назив оман (Inula helenium), у народу је познатији као ивањско или велико зеље, велики корен, обратиш… За старе Грке и Римљане представљао је биљку од посебног значаја и користили су га у медицинске сврхе. Сматрали су га леком за тегобе попут: мучнине, ишијаса, поремећаја менструације, кожних оболења, болести јетре, кашља… У средњем веку се од омана правило вино, које се пило код болова у глави, проблема са плућима, желуцем, чак и против куге.

Вишегодишња биљка разгранатог стабла, расте око 1 м, а красе је велики жути цветови који се појављују од јуна до септембра. Најлековитији део је корен (вади се у касну јесен), док се за неке болести препоручује и лишће ивањског зеља. Корен је споља смеђ, а унутра бео, слабог мириса и горког укуса. Осушен има блажи укус, а мирис подсећа на љубичице. Пошто се извади и очисти од земље и прљавштине, расече се по дужини на пола или на колутове ако је баш велики, затим се суши у хладу, у једном слоју. Мањи колутови могу да се нанижу на конац, окаче у хлад и суше.

У јесењим данима корен има највећу концентрацију инулина (око 45 процената), природног пробиотског састојка важног за здравље органа за варење. Садржи и огромне количине етеричног уља, алантолну киселину, мешавину оманских камфора попут хеленина, азулена, пектина, воска, горких материја, као и смоласте састојке. Све то утиче на његову лековитост и не чуди што су га антички народи сматрали универзалним леком.

Народни лекари су користили ову биљку и против туберкулозе, јер спречава размножавање бацила, чак може и потпуно да их уништи. Осим тога, савршен је чистач код катаралног бронхитиса са сталним кашљем, ослобађа тврдокорну слуз, спречава голицање у грлу и душнику. Чисти и побољшава крвоток, поправља крвну слику код анемију. Поспешује излучивање жучи и урина, ослобађа организам од надимања, убрзава метаболизам, помаже код дијабетеса и жутице. У виду чајних облога помаже код кожних проблема и свраба.

БОЉИ ИМУНИТЕТ И КРВНА СЛИКА

Чај који помаже код анемије, подиже имунитет и елиминише слуз у дисајним органима се припрема на следећи начин: пола кашичице ситно исецканог свежег или осушеног корена прелијте са 2,5 дл кључале воде и пијте полако. Током дана би требало узети 2 до 3 шоље свеже спремљеног чаја, по могућству незаслађеног или евентуално уз мало меда.

Против великог кашља и упале плућа препоручује се чајна мешавина од једнаких делова корена омана, баштенског тимијана, листа коприве и плућњака. Делотворност се појачава када се дода кашичица меда. Уколико се дуже пије, ублажава болове у бешици, подстиче метаболизам, помаже код жутице. Незаслађен се препоручује дијабетичарима. За бољи апетит, уз чај се препоручује жвакање свежег и добро очишћеног корена, пре сваког оброка.

ВИНО

Припрема се тако што се 40 г свежег и добро опраног корена омана исече на колутиће и прелије са 50 мл винског алкохола (80-постотног), добијеног дестилацијом. Остави се да одстоји покривен 24 часа. Затим се у тај раствор сипа литар квалитетног белог вина и остави да стоји 3, 4 дана на сунцу или у близини грејног тела (ако се прави у јесен и зиму). Након тога се садржај промућка, па процеди кроз ланену крпу.

Овако спремљено оманово вино пије се пре главног оброка, по једна ракијска чашица. Помаже код различитих проблема са желуцем и јача организам после операције или дуже болести.

 

З. О. Ј.

Новости

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!