Дефицит српског буџета у априлу био је 0,9 милијарди динара, што је 18 милијарди динара мање него у истом месецу претходне године, саопштио је Фискални савет.
Како је оцењено у Извештају Фискалног савета, тај осетно бољи резултат забележен је, слично као претходних месеци, захваљујући буџетским уштедама од смањења плата у јавном сектору и пензија, али и рекордно високих непореских прихода од отплате старих дугова ЕПС-а у износу од седам милијарди динара.
С друге стране, охрабрује убрзање реализације пројеката у области путне инфраструктуре, и у априлу по први пут бележимо (иако недовољан) међугодишњи раст капиталних расхода.
“Општу оцену фискалних кретања у 2015. години задржавамо и после априла: буџетски резултати јесу задовољавајући, али не и драстично бољи, иако је претходне године у прва четири месеца забележен четири пута већи дефицит”, наведено је у Извештају Фискалног савета за април.
Трајно структурно смањење дефицита остварено је доследном применом основне мере фискалне консолидације, односно, умањењем плата и пензија, и позитивним ефектима мера за сузбијање сиве економије.
Додатно смањење дефицита у прва четири месеца је последица дејства привремених чинилаца – лошег извршавања капиталних инвестиција, изостанка исплате отпремнина због кашњења у решавању судбине предузећа у реструктурирању, једнократних уплата јавних предузећа и продаје фреквенција за 4Г лиценцу мобилне телефоније.
“До краја године вероватно је повећавање дефицита, јер очекујемо да ће се надокнадити тренутно кашњење у извршењу капиталних расхода од око 10 милијарди динара, док је планирани износ прихода од дивиденди и добити јавних предузећа и агенција на годишњем нивоу већ прикупљен, а тиме и њихов допринос даљем смањењу дефицита највероватније исцрпљен”, сматра Фискални савет.
Јавни дуг благо пао, али опет расте
Што се тиче износа јавног дуга, Фискални савет наводи да је јавни дуг у априлу смањен за око 170 милиона евра и на крају месеца износио је 24,4 милијарди евра или 74,1 одсто БДП-а и изразио очекивање да ће у мају поново порасти јавни дуг за 100 милиона евра, а до краја године ће износити 78 одсто БДП-а.
До благог смањења јавног дуга у априлу дошло је услед комбинованог дејства два чиниоца: слабљења америчког долара и мањег буџетског дефицита од планираног у првом тромесечју 2015. године, што је створило резерву ликвидности и омогућило благо нето раздуживање у априлу, наведено је у извештају Фисканог савета за април.
Цена јавног дуга коју Србија плаћа очигледно је превисока – у 2015. години расходи за камате износиће више од 1,1 милијарди евра или 3,5 одсто БДП-а, а само шест земаља у Европи има веће трошкове за камате на јавни дуг. “Поређења ради, Грчка као најзадуженија земља у Европи са дугом од 180 одсто БДП-а за камате троши само 0,7 одсто БДП-а више у односу на Србију, а притом, очекивано је да буџетски расходи за камате до 2017. године порасту на око четири процентна поена БДП-а, чиме ће ова разлика практично нестати”, навео је Фискални савет.
“Дејство ових чинилаца је, међутим, само привремено и већ у мају очекујемо поновни раст јавног дуга за преко 100 милиона евра”, упозорио је Фискални савет и појаснио да ће у мају, по свему судећи, бити забележен дефицит у републичком буџету од 10 – 15 милијарди динара.
Дејство неких једнократних фактора који би ванредно умањили дефицит је изостало (осим ако се одложи редовни повраћај ПДВ-а на крају месеца), тако да се целокупно смањење дефицита може објаснити претходно описаним трендовима.
Расходи ће бити мањи услед умањених плата и пензија и ниског извршења капиталних расхода, а приходи вероватно нешто већи услед побољшане наплате пореских прихода.
Резултати недвосмислено указују на то да је јавни дуг Србије превисок, а буџетска издвајања за камате на јавни дуг превелика у односу на упоредиве земље. Стога, било какво попуштање у трогодишњем програму фискалне консолидације (уз могућу промену тренутно веома повољног спољног окружења), може бити пут у кризу јавног дуга.
“До краја године јавни дуг ће највероватније достићи ниво од око 78 одсто БДП-а, што је знатно изнад просека у земљама Средње и Југоисточне Европе који износи око 5 одсто БДП-а, али и дугорочно одрживог нивоа који је за земље сличног нивоа развијености процењен на око 50 одсто БДП-а. Штавише, јавни дуг од око 78 одсто БДП-а сврстава Србију у ред најзадуженијих медју упоредивим земљама у овом региону, одмах иза Хрватске са дугом од око 90 одсто БДП-а”, упозорио је Фискални савет.
Огромни расходи за камате већ су озбиљно нарушили структуру државне потрошње. За камате у 2015. години, које су најнепродуктивнији буџетски расход, плаћамо више од укупно планираних јавних инвестиција, а тек нешто мање од целокупних расхода за образовање и науку што је уз све остале пратеће трошкове довољно за исплату зарада око 150.000 запослених у овом сектору.
“Упркос планираном смањењу дефицита, до 2017. године очекује се годишњи раст издвајања за камате у просеку за 20 милијарди динара. То значи да ће сваке следеће године бити неопходно остварити уштеде на расходима, или повећати јавне приходе за око 20 милијарди динара само да би се дефицит одржао на непомењеном нивоу”, наведено је у Извештају.
Овај износ је, на пример, еквивалентан укупном повећању прихода по основу сузбијања сиве економије у 2015. години (што се не може очекивати сваке наредне године), односно нешто мањи од укупних уштеда остварених по основу смањења пензија (процењене на око 25 милијарди динара), наведено је у извештају Фискалног савета.
Б92, Танјуг
