КАТАСТРОФАЛНА СОЦИЈАЛНА СЛИКА СРБИЈЕ! Како преживети са 373 динара дневно

Четвртина грађана не може себи да приушти месо односно рибу сваког другог дана, свака седма особа не може себи да обезбеди адекватно загревање стана, 68,5 одсто једино може да машта о недељу дана одмора ван куће, а половина њих из буџета домаћинства не би могла да плати неочекивани трошак у износу до 10.000 динара

Сва­ка де­се­та осо­ба у на­шој зе­мљи, њих 737.329 при­ма не­ку вр­сту со­ци­јал­не по­мо­ћи, све­до­чи ста­ти­сти­ка Ми­ни­стар­ства за рад, за­по­шља­ва­ње, бо­рач­ка и со­ци­јал­на пи­та­ња. Деч­ји до­да­так до­би­ја 350.963 де­вој­чи­ца и де­ча­ка, од­но­сно 185.851 по­ро­ди­ца, нов­ча­ну со­ци­јал­ну по­моћ 253.917 осо­ба, од­но­сно 104.101 по­ро­ди­ца, а до­да­так за по­моћ и не­гу дру­гог ли­ца сти­же на адре­су 49.917 осо­ба.

По­след­њи по­да­ци Ти­ма за со­ци­јал­но укљу­чи­ва­ње и сма­ње­ње си­ро­ма­штва Вла­де Ср­би­је, из­ве­де­ни пре­ма ме­то­до­ло­ги­ји Свет­ске бан­ке и Ан­ке­те о по­тро­шњи ста­нов­ни­штва, го­во­ре да де­вет од­сто на­ших су­гра­ђа­на спа­да у ка­те­го­ри­ју „ап­со­лут­но си­ро­ма­шних“ што зна­чи да днев­но има на рас­по­ла­га­њу око 373 ди­на­ра.

Ка­ко об­ја­шња­ва еко­ном­ска ана­ли­ти­чар­ка овог ти­ма Би­ља­на Мла­де­но­вић, ли­ни­ја ап­со­лут­ног си­ро­ма­штва „по­ву­че­на” је на 11.340 ди­на­ра ме­сеч­но за са­мач­ко до­ма­ћин­ство, а за че­тво­ро­чла­но до­ма­ћин­ство (дво­је од­ра­слих и дво­је де­це до 14 го­ди­на) из­но­си 30.618 ди­на­ра ме­сеч­но.По­след­њи по­да­ци овог ти­ма го­во­ре да око 8,9 од­сто по­пу­ла­ци­је Ср­би­је пре­ма овом кри­те­ри­ју­му, спа­да у ка­те­го­ри­ју ап­со­лут­но си­ро­ма­шних.

Ове број­ке пот­кре­пљу­ју и про­це­не син­ди­ка­та да из­ме­ђу 300.000 и 350.000 љу­ди у Ср­би­ји при­ма ми­ни­ма­лац у из­но­су од 21.000 ди­на­ра. И зва­нич­на ста­ти­сти­ка Фон­да за пен­зиј­ско и ин­ва­лид­ско оси­гу­ра­ње све­до­чи да 132.045 пен­зи­о­не­ра ме­сеч­но пре­жи­вља­ва са ма­ње од 10.000 ди­на­ра, а 246.595 осо­ба при­ма пен­зи­ју из­ме­ђу 10.000 и 15.000 ди­на­ра.

Ови по­да­ци до­би­ја­ју на те­жи­ни кад се упо­ре­де са це­ном тзв. по­тро­шач­ке кор­пе. На­и­ме, по­след­њи про­ра­чу­ни Ре­пу­блич­ког за­во­да за ста­ти­сти­ку го­во­ре да је за жи­вот тро­чла­не по­ро­ди­це у Ср­би­ји по­треб­но 60.561 ди­нар – нај­ве­ћи део тог нов­ца (34 од­сто) иде и на хра­ну и без­ал­ко­хол­на пи­ћа, 17 од­сто за тро­шко­ве ста­но­ва­ња, во­ду, стру­ју, гас и дру­га го­ри­ва, а 10 од­сто за тро­шко­ве пре­во­за.

Ово­го­ди­шње ис­тра­жи­ва­ње Ре­пу­блич­ког за­во­да за ста­ти­сти­ку под на­зи­вом „Си­ро­ма­штво и со­ци­јал­на не­јед­на­кост у Ср­би­ји“, по­ка­зу­је и да че­твр­ти­на на­ших су­гра­ђа­на не мо­же се­би да при­у­шти ме­со од­но­сно ри­бу сва­ког дру­гог да­на, сва­ка сед­ма осо­ба не мо­же се­би да обез­бе­ди аде­кват­но за­гре­ва­ње ста­на, 68,5 од­сто не мо­же се­би да при­у­шти не­де­љу да­на од­мо­ра ван ку­ће, а по­ло­ви­на њих из бу­џе­та до­ма­ћин­ства не би мо­гла да пла­ти нео­че­ки­ва­ни тро­шак у из­но­су до 10.000 ди­на­ра.

Пре­ма по­да­ци­ма На­ци­о­нал­не слу­жбе за за­по­шља­ва­ње, 700.041 осо­ба не­ма по­сао – иако нај­ве­ћи број не­за­по­сле­них има са­мо основ­ну (чак и не­пот­пу­ну) од­но­сно сред­њу шко­лу, по­да­ци го­во­ре да је на би­роу ра­да и 60.974 фа­кул­тет­ски обра­зо­ва­них, 817 ма­ги­ста­ра и 151 док­тор на­у­ка.

Про­це­не Ти­ма за со­ци­јал­но укљу­чи­ва­ње и сма­ње­ње си­ро­ма­штва Вла­де Ср­би­је го­во­ре да око 350.000 осо­ба из ка­те­го­ри­је ап­со­лут­но си­ро­ма­шних не оства­ру­је пра­во на нов­ча­ну со­ци­јал­ну по­моћ, као и да је око 12 од­сто де­це до 13 го­ди­на ап­со­лут­но си­ро­ма­шно. И МИЦС ис­тра­жи­ва­ње о ста­њу же­на и де­це у на­шој зе­мљи, ус­твр­ђу­је да деч­ји до­да­так при­ма све­га 48 од­сто де­це из нај­си­ро­ма­шни­јих по­ро­ди­ца и са­мо 60 про­це­на­та де­це из ром­ских на­се­ља.

Ис­тра­жи­ва­ње УНИ­ЦЕФ-а и Ре­пу­блич­ког за­во­да за ста­ти­сти­ку та­ко­ђе по­твр­ђу­је да је нај­си­ро­ма­шни­ји­ма нај­те­же да оства­ре ову вр­сту нов­ча­не со­ци­јал­не по­мо­ћи.

И сту­ди­ја под на­зи­вом „Нов­ча­на да­ва­ња за де­цу и по­ро­ди­це са де­цом у Ср­би­ји – ана­ли­за и пре­по­ру­ке“ ко­ју је ко­ју је за УНИ­ЦЕФ ура­ди­ла др Гор­да­на Мат­ко­вић по­ка­зу­је и да у Ср­би­ји де­чи­ји до­да­так при­ма 28,3 од­сто де­це и мла­дих до 18 го­ди­на, од­но­сно не­што ви­ше не­го сва­ко че­твр­то де­те. У овој сту­ди­ји др Мат­ко­вић скре­ће па­жњу на чи­ње­ни­цу да се при­ли­ком од­ре­ђи­ва­ња деч­јих до­да­та­ка узи­ма­ју и об­зир при­хо­ди, имо­вин­ско ста­ње и не­ки дру­ги усло­ви, па се ја­вља мо­гућ­ност гре­ша­ка у оба сме­ра – да не­ка до­ма­ћин­ства не при­ма­ју де­чи­је до­дат­ке иако на то има­ју пра­во и да не­ка при­ма­ју де­чи­је до­дат­ке, иако не ис­пу­ња­ва­ју усло­ве. Узро­ци ових не­пра­вил­но­сти мо­гу би­ти ра­зно­вр­сни – од не­при­ја­вљи­ва­ња оних ко­ји по за­ко­ну има­ју пра­во, пре­ко ма­ни­пу­ла­ци­ја оних ко­ји не­ма­ју пра­во на де­чи­је до­дат­ке, до ад­ми­ни­стра­тив­них гре­ша­ка у над­ле­жним слу­жба­ма.

Гор­да­на Мат­ко­вић ис­ти­че да од укуп­ног бро­ја де­це ко­ја за­до­во­ља­ва­ју фор­мал­не усло­ве са­мо 40 од­сто њих при­ма де­чи­ји до­да­так. Она оце­њу­је да је не­до­вољ­на ин­фор­ми­са­ност – знат­но ви­ше од по­ло­ви­не оних ко­ји има­ју пра­во на де­чи­је до­дат­ке ни­је упо­зна­та са сво­јим за­кон­ским пра­ви­ма, не­ки од њих ми­сле да су пре­ко ма­те­ри­јал­них цен­зу­се иако ни­је тач­но, не­ки чак ни не зна­ју да по­сто­ји про­грам де­чи­јих до­да­та­ка, или не зна­ју ка­ква је ад­ми­ни­стра­тив­на про­це­ду­ра за при­ја­вљи­ва­ње.

Аутор: Катарина Ђорђевић, Политика.рс

Илустрација Новица Коцић