Српска дијаспора је и ове, као и протеклих година, показала да кроз финансијску помоћ фамилији и пријатељима у отаџбини редовно надмашује стране инвестиције и да су њене дознаке најстабилнији извор прихода на које могу да рачунају власти у Београду када упркос оштрим мерама штедње осиромашени грађани не узвраћају социјалним немирима.
Према подацима Народне банке Србије (НБС), у првој половини 2014. године је на име дознака у Србију пристигло 1,27 милијарди евра, тако да се може очекивати да ће до краја године тај износ бити нешто мањи од прошлогодишњег када је стигло 2,86 милијарди евра.
– Нажалост, већи део тих девизних дознака одлази у потрошњу, а не у инвестиције, што је последица дугогодишње политике која није стимулисала дијаспору за улагања у домаћу привреду. Тако се један део тог новца и враћа у иностранство кроз увоз роба које купују овдашњи потрошачи – коментарише за “Вести” универзитетски професор Владимир Гречић.
Као и ранијих година, највише новца долази из Немачке, где има и највише српских радника, следе Аустрија, Швајцарска и Француска (видети табелу).
С обзиром на то да је мало новца отишло у инвестиције, тешко је рећи да се дознакама држава годинама држи на бајпасу од банкротства, али се то сигурно односи на породице у Србији.
– Не би се могло рећи да су наши сународници који раде у иностранству спасили отаџбину од банкротства, али да њихове дознаке свакако помажу грађанима је несумњиво, јер би сиромаштво било много веће да нема тих новчаних пошиљки – коментарише Гречић.
Стари виц да Срби зараде 100, добију 150, а потроше 300 евра могао би тако своје логично објашњење да има у дознакама које су се показале као најстабилнији извор приходовања просечне српске породице. Рачуна се да око 800.000 становника у Србији свој колико-толико пристојни живот дугује управо дотацијама из иностранства.
Да је дијаспора најсолиднији и највернији инвеститор, а који при том не пропитује много где су отишле паре, говори и упоредни податак колико је за деценију српске транзиције ушло страних инвестиција, а колико дознака.
– Само по основу такозваних текућих трансфера, у којима доминирају дознаке, од 2001. до краја 2012. у нето износу стигло је више од 34 милијарде евра. Поређења ради, на име страних директних и портфолио инвестиција, у том периоду инкасирали смо знатно мање – око 19,5 милијарди евра – наводи економиста Млађен Ковачевић.
Светска банка је ранијих година износ дознака у Србију умела значајно да увећа у односу на извештај НБС, али је последњих година методологија нешто уједначенија, па се процена СБ сада приближила подацима централне српске банке.
Према СБ, Србија је у прошлој години на име дознака добила око три милијарде долара. Узимајући у обзир земље Источне Европе и Централне Азије, то је нашу земљу сврстало на четврто место, после Украјине, Таџикистана и Румуније.
Седам одсто од БДП
У самом смо врху и када се новац по основу дознака процентуално изрази кроз учешћа у бруто друштвеном производу (БДП), па он износи седам одсто, што нас сврстава на десето место. Испред нас од земаља у региону су БиХ (11 процената), Црна Гора и Албанија (по осам). Светска банка је на ову листу ставила и Косово, па новац који шаљу Албанци с Космета учествује чак са 17 процената у БДП који се на годишњем нивоу оствари у отцепљеној српској јужној покрајини.
Одлазе целе породице
Колико ће овај дијаспорски Деда Мраз да потраје, велико је питање, између осталог и зато што је све већи број људи који са целим породицама напуштају Србију, па немају коме од ближе фамилије ни да шаљу новац.
– Те дознаке ће се вероватно временом смањивати, мада не тако брзо. У односу на седамдесете и осамдесете када су људи одлазили да зараде новац, направе кућу у Србији и врате се, сада одлазе целе породице – истиче Гречић, добар познавалац демографских и имиграционих токова у Србији.
Ј. Арсеновић – Вести
фото: Вести, Реутерс/Т.С.
