Народе мој! У Србији је по први пут у историји света опозиција покрала власт на изборима!

Пародија информативног портала Принцип поводом јучерашње, бестидне и минхаузенски трагикомичне изјаве Александра Вучића да су током изборне ноћи гласове неких мањих странака и коалиција, које је он лоповски хтио бацити испод цензуса, однијеле виле. Са његовим посебним акцентом на чудна дешавања на Пештеру.

Вучић и пештерске виле

 

Вино пију два лоша јунака,

На Пештеру вилинској планини.

Једно ти је Лесандро Вучићу,

Друго ти је Расиме Љајићу.

 

Проговара први лоши јунак,

Премијерских мана и џебана.

Проговара раздртих рукава,

С кажипрстом на нос насукана.

 

Ој ти брате Расиме Љајићу,

Новпазарски и пештерски тићу,

Што се оно на планини деси,

Те нам вила бруку ту удеси.

 

Јел могуће да око поноћи,

Наше гласе вила нам протраћи,

Те вилинским Равијојла мостом,

Ја без тридесет посланика осто.

 

Знаш ли брате каква брука сад је,

Лагање ми не донесе вајде,

Кад на прессу ја синоћ не трепну,

Доклен глумих Цесидову метлу.

 

Са Цесидом и мојијем РИК-ом,

Ја сам давно крадовати свико,

Па сам хтио и овога пута,

Да се спрдам с гласовима пука.

 

Желио сам и ових избора,

Да лоповлук буде мени фора,

И да три опозичне листе,

Згазим слатко кано кишне глисте.

 

Да објавим прије мога РИК-а,

Прије Ипсоса, Црте и Цесида,

Да су само двије ил три групе,

Цензус прешле на једвите муке.

 

Да Чедицу оставим ја тужна,

И Бокија направим ја ружна,

А и Санду и Бошка не мила,

Са Салетом оставим без крила.

 

Одговара та људцковин биста,

Што са Вучком партија је иста.

Одговара ситне сузе лије,

А шакама своје лице бије.

 

Ој ти брате што смо иста сорта,

Иако сам некад ја од тебе зорта,

Кад си био радикалске крви,

Све доклен те Амер не самрви.

 

И ја видим то чудо велико,

Јер на виле нисам ја ти свико,

И на њина кола око вода,

И поноћних Пештерских незгода.

 

Да ти Вучко виле не спомену,

Да су виле спремиле нам смјену,

Не би јадан знао гдје сам био,

Мислио би да сам бајке снио.

 

Тек сад видим шта си нама каза,

Неко нас је код вила проказа,

Па су оне витке и лагане,

Подигнуле пештерске шејтане.

 

Ил се нама бивши хоџа смије,

Знаш Зукорла да је кано змије?

Ил је можда Угљанине Суљо,

Те гласове са вилама смуљо?

 

Но се бојим Вучко јаранлијо,

Да је нешто друго и друкчијо.

Ти јаране опет си потрча,

И прије рока резултате збрчка.

 

Тако си нам виле узбунио,

Јер си Вучко ипак пожурио,

Требао си мало још причекат,

Па лоповлук јутром ти дочекат.

 

Вако брате и јаране нови,

Боље уши преко главе склони,

Ако имаш лица на образу,

Да те виле јопет не накажу.

Принцип