Органска храна – храна будућности (видео)

Економија
Органска храна – храна будућности (видео)

Производња незагађене, на природан начин гајене, такозване органске хране у свету је потреба, а не само тренд. У Аустрији, где је 15 одсто пољопривредне прозводње органска храна, може се добро и зарадити. Међутим, у Србији где је свега један одсто хране произведено као органска, питање је колико је то сада и исплативо.

Органска храна се у свету све више тражи, па не чуди што и интересовање за њену производњу расте. У Србији ова производња заузима тек један одсто укупне пољопривредне производње. Проверавали смо колико је овакав начин гајења пољопривредних култура исплатив.

На 105 хектара Елмер Фишернојберг узгаја чак 65 различитих култура. Годишње произведе више од 1.000 тона шаргарепе, још толико целера и лука, 600 тона кромпира, а ту су и парадајз, краставац, патлиджан, зачинско биље. Хладњачу и складишта изградио је помоћу кредита. Камата је бар пет пута нижа него у Србији, а рок отплате до 20 година.

„Производе достављамо на кућну адресу, спаковане у гајбице, а субвенције државе и ЕУ су 800 евра по хектару, али ако се зна да је наш обрт годишње девет милиона евра, онда може да се види колико је та подршка мала, јер ја у производњу сваке године улажем од 500 хиљада до милион евра, пошто морам да пратим најновије стандарде“, каже Фишернојбергер.

Да од органске производње може да се живи и ако обрађујете малу површину тврди Роберт Бродњак, некада кувар, па радник у софтверској фирми у Бечу. Пре две године купио је два хектара земље и преорјентисао се на пољопривреду.

„Већину производа продајемо на имању, а једном недељно идемо у Беч на пијацу. Неке купце морам да одбијем, јер немам довољно робе. Ипак, не желим да повећавам површину. Месечно у просеку могу да зарадим око 2.200 евра“, истиче Роберт Бродњак, произвођач поврћа.

За разлику од Роберта, Марија Хуфер, планира да свој засад винограда са садашњих 20-ак хектара прошири колико год буде могла. Годишње произведе 100 хиљада литара органског вина. Чак 70 одсто производње извози.

„У Аустријији је дозвољена производња 6.000 литара квалитетног вина по хектару. Ми производимо мање – до четири и по хиљаде литара вина по хектару, јер заиста много водимо рачуна о квалитету“, каже Марија Хуфер, виноградар и винар.

Органска производња у Аустрији заузима 15 посто укупне пољоприврдне производње и из године у годину све се више проширује. Поврће, воће, житарице произведене на овај начин све се више траже. Што не чуди ако се зна да употреба органске хране овде постаје начин живота.

У Србији је производња органске хране тек у зачетку, а на југу земље готово да је и нема. Од ученика који су обишли произвођаче у Аустрији очекује се да подстакну такав начин производње.

„Почела бих да се бавим органском производњом зато што је здравија од конвенционалне, јер се не третира пестицидима и хемикалијама“, каже Кристина Стошић ученица уз Лесковца.

Органска производња се у Србији спорије шири, јер поизвођачи често немају праве информације.

„Има страха од губитка неке економске добити у органској пољопривредној производњи ичињеница је да се добија мало мањи принос производа, али зато је квалитет бољи, цена може да се прилагоди томе“, каже Љубинка Сантај, вођа пројекта „Подршка производње органске хране у Јужној Србији“.

Овако произведен парадајз или патлиджан могу да коштају и до седам евра по килограму, паприка и преко осам евра, а јабуке скоро четири и по евра. Иако скупа за наше потрошаче органска храна све је популарнија у свету. И како кажу стручњаци, тржиште ће се само проширивати.

 

РТС

Оцените чланак

 
comments
Leave a reply
  • 28. јул 2013. at 20:21

    taj ko je postavio sliku pojma nema kako izgleda šargarepa sa zemlje koja je nađubrena stajskim đubrivom i šargarepom koja nije prskana nijednom! veličina takve šargarepe nije veća od palca na ruci, uglavnom amnja je od 10 cm! sve pvo što je na slici nije organsko, osim što je cena organska!

  • Tatjana Susa
    28. јул 2013. at 22:02

    Што се хоће то се и може. А можемо!