Оркестрирани напади на војску се настављају, штафету за напад преузео Фонд за хуманитарно право

Како је саопштено на конференцији за новинаре на којој је представљен досије Рудница, Диковић је одговоран за злочине у селима Резала и Старо Чикатово као и за скривање тела у масовној гробници у Рашкој.

Досије, између осталог, пружа увид у податке и доказе о четири злочина припадника ВЈ и МУП-а почињена у априлу и мају 1999. године на Косову, у којима су убијени цивили – косовски Албанци чија су тела ексхумирана из масовне гробнице у Рудници 2014. године, као и у поступак „асанације бојишта“ у оквиру којег су тела жртава однета са места злочина, а потом скривана 15 година.

У Фонду наводе да је документ настао на основу аутентичних војних и полицијских докумената, изјава преживелих злочина, чланова породица жртава, форензичких извештаја, сведочења официра ВЈ и званичника МУП-а пред Међународним кривичним трибуналом за бившу Југославију и друге релевантне грађе – преносе београдски медији.

Извршна директорка Фонд за хуманитарно право Сандра Орловић позвала је Тужилаштво за ратне злочине да што пре покрене истрагу о ратним злочинима на Косову који се доводе у везу масовном гробницом код Рашке у којој су пронађена тела 52 убијена цивила.

Сандра Орловић је додала да је веома важно да се открије ко су људи који су убијени, ко је за те злочине одговоран, ко је и на који начин превозио и сакривао тела у масовне гробнице у Србији и тај чин окарактерисала као “продужени злочин према жртвама и њиховим породицама”.

Како је навела, Фонд је дошао до података који јасно указују да су у злочине почињене на Косову у селима Резала, Старо Чикатово, Доња Забела и Гладно Село умешани припадници 37. моторизоване бригаде Војске Југославије на чијем је челу био садашњи начелник генералштаба Војске Србије Љубиша Диковић.

Она је навела да и сведочења преживелих и писани и јавно доступни докуменати указују на то да су делови 37. бригаде били присутни у четири села током извршења злочина у априлу и мају 1999. године.

Сандра Орловић је навела да се из докумената види и да су у превозу и сакривању тела након злочина учествовале званичне институције и војни и полицијски органи Србије.

Представница Фонда Милица Костић казала је да су се злочини у та четири села на Косову одвијали по устаљеном “принципу Војске Југославије”, односно да је војска улазила у села рано ујутру, жене и децу протеривала у Албанију, а мушкарце убијала.

Представница Тужилаштва за ратне злочине Јасна Јанковић казала је да тужилаштво ради на идентификацији тела пронађених у масовној гробници и да је то почетак предистражног поступка. Она је додала да је циљ тужилаштва да се открију одговорни за ове злочине.

Тужилаштво за ратне злочине Србије је у мају 2010. године открило “потенцијалну масовну гробницу” на локацији Рудница код Рашке у којој се, према изјавама сведока, налази 250 тела косовских Албанаца убијених између 1998. до 1999. године.

Ископавања на локацији Рудница почела су 23. априла 2014. године, на основу наредбе Одељења за ратне злочине Вишег суда у Београду.

До октобра прошле године Еулексу су предати посмртни остаци укупно 52 особе чиме је, како је тада саопштила Комисија Владе Србије за нестале, окончан процес предаје свих пронадјених, ексхумираних и идентификованих посмртних остакака са локације Рудница чији је идентитет утврдјен методом анализе ДНК.

МИНИСТАРСТВО ОДБРАНЕ: ОРКЕСТРИРАНA КАМПАЊА ПРОТИВ СИСТЕМА ОДБРАНЕ

Министарство одбране најоштрије осуђује данашње иступање представника Фонда за хуманитарно право на конференцији за новинаре у Медија центру. Тврдње о поседовању наводних докумената који указују на одговорност начелника Генералштаба генерала Љубише Диковића за злочине почињене у селима Разала и Старо Читаково на Косову и Метохији, у априлу и мају 1999. године, када је командовао 37. моторизованом бригадом, доживљавају се као наставак очигледне оркестриране кампање против система одбране.

Такви јавни иступи Фонда за хуманитарно право оцењују се као директно нарушавање угледа Републике Србије и њене Војске. Министар одбране Братислав Гашић пружа безрезервну подршку генералу Диковићу, који већ годинама са успехом води Војску Србије.

Да се ради о смишљеним нападима утолико је јасније јер је реч о истим тврдњама које су јавности предочаване и 2011. године, када је Љубиша Диковић именован за начелника Генералштаба. Због таквих оптужби генерал Диковић је 2012. године поднео тужбу против Фонда за хуманитарно право и Наташе Кандић, а процес је у току.

Фонд за хуманитарно право поново се позива на наводна војна и полицијска документа и изјаве сведока пред Међународним кривичним трибуналом у Хагу, остајући до данас једина институција која са наведеним злочинима повезује генерала Диковића.

То уноси оправдану сумњу у стварне намере и циљ оваквих оптужби, које је Министарство одбране оштро осудило и 2011. године, а то чини и данас, у уверењу да ће јавност знати да одвоји неаргументоване оптужбе од угледа који Војска Србије ужива као институција од највишег поверења грађана.

 

Novosti