ИЗ године у годину Србија извози све мање меса. Средином осамдесетих смо у свет слали готово 20.000 тона “бејби бифа”, а данас 20 пута мање. Ове године из наше земље изашло је тек 1.130 тона говеђег меса, од чега је само 450 тона отишло у ЕУ, а остатак у земље ЦЕФТА региона. Вредност извоза била је око 4,9 милиона долара. Ништа боља није била ни прошла година, када је у иностранство отишло 1.350 тона овог меса, у вредности од 5,8 милиона долара.
Према речима Ненада Будимовића, секретара Одбора за пољопривреду Привредне коморе Србије, ово су поражавајући резултати и наша земља би требало да се позабави питањем говедине.
– Србија није конкурентна са ценом, а немамо ни довољан број грла у тову – објашњава Будимовић. – Требало би применити систем крава-теле, који ће бити усмерен на производњу “бејби бифа”. То је квалитетно месо које директно иде у расхладне витрине, не замрзава се и зато има високу цену. Од почетка године увезли смо из земаља ЕУ око 790 тона говеђег меса, у вредности од 3,4 милиона долара. Прошле године тај увоз је био 1.370 тона.
Подаци Привредне коморе Србије показују да смо у 2015. години увезли 20.100 тона свињског меса, у вредности од 46,6 милиона долара. Највише се увозило из Шпаније, Мађарске и Немачке. Исте године извезли смо 12.000 тона свињетине, у вредности од 27,7 милиона долара. Наша свињетина завршила је у Русији, Македонији и Црној Гори. Од почетка године увезли смо 12.600 тона, а извезли 3.390 тона свињског меса.
– Увоз свињског меса ове године ће бити знатно нижи, јер се цена изједначила са земљама ЕУ, па наше фирме нису имале потребу да додатно плаћају царину и транспорт – истиче Будимовић. – Живинског меса прошле године смо увезли 11.850 тона из Босне и Херцеговине, Пољске и Француске. А извоз у 2015. години био је 6.000 тона, а живинско месо из Србије завршило је у Црној Гори и Босни и Херцеговини. Ове године увезли смо 6.678 тона живинског меса и то из Немачке, БиХ и Француске.
Према речима Будимовића, увоз млека и млечних производа биће на нивоу прошле године. И по количини и по цени. Тржиште у ЕУ је због великих вишкова претворило млеко у млеко у праху и пласирало све на кинеско тржиште и Јужну Америку. То је, сматра саговорник, спасло српско млечно говедарство, па није дошло до већег увоза што је и била претња.
– Живинско месо произведемо око 95.000 тона годишње, али мало извеземо – објашњава Будимовић. – Недостаје нам тржиште јер наша пилетина не може у ЕУ, због контроле на салмонелу, па трговина овог меса највише иде кроз ЦЕФТА регион, БиХ и Црну Гору.
НЕКАД И САД
ГОВЕДИНУ смо средином осамдесетих, како прича агроекономиста Милан Простран, продавали највише Италијанима и Грцима.
– Сточари у Србији тада су имали велики тов и све се одвијало у оквиру задруга – објашњава Простран. – Деведесетих година имали смо два милиона говеда, а сад нешто мање од милион. Тада смо имали и 950.000 крава музара, сад их је дупло мање. Говедарство је највише страдало када су нам 1992. године уведене санкције. Производња је тад пала, а данас је потребно много да се уложи, јер су већина кланица мртве.
Ј. Субин, Новости
