Прете ми због Ружице Ђинђић

Даринка Таталовић, власница плаца и куће у Толстојевој 35 која због тога већ 22 године води спор са државом, каже да је последњих недеља жртва најбестијалнијих медијских и анонимних претњи због чега је била принуђена да ангажује обезбеђење.

– Од када је објављен текст у коме се наводи да потражујем плац и кућу у којој сада борави гувернанта и послуга Ружице Ђинђић, супруге покојног премијера Србије, постала сам мета Демократске странке, али и сталних анонимних телефонских позива. Зар је могуће да је баба од 78 година која тражи само своје толики проблем и тој странци и држави – каже видно узбуђена Даринка.

Њен отац је 1934. године од тадашњег директора Прашке банке у Србији Бохуслава Боукала купио 12 ари плаца и кућу на парцели број 332, односно у садашњој Толстојевој 35, на београдском Дедињу. Овај банкар је после рата напустио Србију, али је остала његова имовина и остатак плаца у садашњој Ужичкој 40.

Од 1950. године, Таталовићи су избачени без иједног папира из своје куће, па су та два плаца спојена како би представљали резиденцију за највише југословенске званичнике. У Боукаловој кући од 700 квадрата живели би званичници, а у кући Таталовића – њихова послуга.

Међутим, Даринка Таталовић, од 1991. године упорно покушава да врати своје.

– Два пута сам добијала решења о извршењу, неколико пута су покушали да подметну неке фалсификате, чак и да су Боукали добили одштету, али смо доказали да није тако. На крају, после све голготе коју сам прошла, чини ми се да држава, и поред донетог закона намерно отеже са овим предметом само зато што сам оволико стара и што је свесна да нисам корњача са Галапагоса, већ ми је све ближи крај – огорчена је Даринка.
Она тврди да нема ништа против Ружице Ђинђић или било ког другог, али да је ужаснута тврдњама челника ДС да је “део медијске кампање”.

– Јавности се представља да сам нека зла жена која не разуме патњу Ружице Ђинђић и њене деце и блати идеје њеног супруга. Дете моје, веруј да ми је као
хришћанину свака туђа патња као моја, јер сам се и сама јако намучила кроз живот. Отац ми је био у Бањичком логору, супруг на Голом отоку, а син ми је умро у 50. години живота. При том, када смо избачени из те куће, да би нас отхранила, моја мајка је морала да пере веш, а ми да се потуцамо од немила до недрага. Али, нисам ја доделила Ружици Ђинђић нешто за шта сви знају да је отето. Још се при том закљањају иза тврдње да су та два плаца поштено заменили за два стана у центру Београда. Па која то два стана коштају седам милиона евра колика је вредност те земље – пита огорчено Даринка Таталовић која каже да неће одустати од тога да јој Србија врати оно што је њено.

– И када је Марко Милошевић желео да гради кућу на мојој земљи доживљавала сам стравичне претње и притиске. Издржаће бака Даринка и ово. Живим да бих отворила врата своје куће у којој нисам била 63 године – каже Даринка.

Миљеник опозиције

– У време владавине Милошевића прескакала сам ограду и хапшена како бих почупала парадајз који је послуга Мирка Марјановића садила. Онда сам била миљеница тадашње опозиције на челу са ДС. А сада, када сам се са потомцима Боукала договорила да заједно поднесемо захтев за реституцијом и захтевамо да нам напокон врате наше, постала сам државни непријатељ број један – вели огорчено Даринка.

Од генерала Удбе до Месића

– Те 1950. године из куће нас је избацио генерал Удбе Павле Пекић речима: “Овде ће сада бити мој возач. Губите се” – каже Даринка Таталовић.
После њега, све до распада СФРЈ на локацији Толстојева 40 – Ужичка 35 боравили су представници Хрватске, на челу са Стјепаном Месићем, а затим и тадашњи врх СР Југославије, од Радомана Божовића, Николе Шаиновића до премијера Србије Мирка Марјановића. После 5. октобра у кућу се уселио Зоран Ђинђић.

Захтев за одштетом

Александар Лисавац, адвокат Даринке Таталовић, каже да чека комплетну документацију правних наследника Боукала како би Агенцији за реституцију поднео заједнички одштетни захтев.
– Нажалост, биће тешко да вратимо плацеве и куће, али намера нам је да прво докажемо право на повраћај имовине, а онда ћемо одлучити о даљим корацима који подразумевају и захтев за накнаду штете – каже Лисавац.

 

Вести