Адвокат породице Гојковић тврди да истражни судија и тужилаштво нису предузели ниједну процесну радњу, осим што је испитан вештак Милан Куњадић који је накнадно дозволио могућност да је за Предрагову смрт крива друга особа
И после 22 године, колико је прошло од несреће у којој је смртно страдао Предраг Гојковић, пријатељ заштитника грађана, пуномоћник његових родитеља, адвокат Миломир Шалић тражи одговоре на неколико питања који би, како каже за „Политику”, могли да помогну у утврђивању истине у вези са овим догађајем. Он је питања поставио још 16. новембра 1993. године у кривичној пријави коју је поднео против Саше Јанковића и Саше Мишића, због сумње да су 1. новембра 1993. године када је настрадао Гојковић, починили тешко дело против опште сигурности.
У пријави у коју је „Политика” имала увид, наводи се да постоји сумња да су Јанковић и Мишић 1. априла 1993. године, око 14 часова, у Новом Београду, у стану пријављеног Јанковића, у друштву Ђорђа Грубачића и Славице Јаковљевић, једно другом показивали пиштољ, играли се са њим, и међусобно се отимали. Услед неопрезног руковања пиштољем марке ЦЗ-99 изазвали су опаљење једног метка и то у тренутку када је цев пиштоља била окренута у правцу Гојковића, тако да га је метак погодио у горњу усну са леве стране и нанео му прострелну рану главе, услед које је он на месту умро.
Због сумње да се спорни догађај одиграо онако како је описао у кривичној пријави, пуномоћник породице настрадалог Гојковића је од тадашњег Окружног јавног тужилаштва затражио да се прибаве извештаји неколико вештачења и да се саслушају одређени сведоци.
Образлажући своје предлоге, адвокат Шалић навео је да сумња да су Јанковић и Мишић починили кривично дело против опште сигурности, произилази из навода у записнику са увиђаја, фотодокументације и скице лица места, налаза и мишљења вештака о присуству барутних честица на њиховим рукама и обдукционог налаза.
– Посебно указујемо на чињеницу постојања трагова барутних честица на рукама пријављених, што указује да су непосредно пре пуцања били у контакту са оружјем. Осим овога, из обдукционог записника произилази да се на улазној рани код покојног не налазе барутне честице, ни у околини ране што указује да не постоји прислон, нити апсолутна и релативна брзина, већ да је пројектил испаљен са већег одстојања. Такође, положај прострелног канала са лево на десно и благо на доле, указује да не постоји могућност да покојни десном руком сам себи у главу испали метак из наведеног положаја. Из записника о увиђају види се да је Гојковић био у апсолутном пасивном положају, јер му је постава десног џепа била извучена, а лева рука се налази у џепу фармерица. Управо ово објашњава присуство барутних честица на десној руци покојног Гојковића, јер то указује на рефлексну заштиту десном руком од неопрезног руковања оружјем Јанковића и Мишића – указао је у кривичној пријави адвокат Шалић.
Пуномоћник породице оштећеног, навео је и да је из необјашњивих разлога пиштољ враћен Саши Јанковићу пре било какве одлуке надлежног тужиоца.
– Надаље, СУП је веома исхитрено закључио да је реч о самоубиству, и да би очувао такав став већ осам месеци не предузима ништа у циљу расветљавања овог догађаја. Због тога, оштећени сумњају да Јанковић и Мишић, то јест њихова родбина утиче на СУП да испољи такву пасивност – наводи пуномоћник оштећених.
Адвокат је указао и да увиђај на лице места после догађаја, и поред свих сложености, није извршио истражни судија, већ је то учинио СУП, као и да трагови нису стручно узети, нарочито када је реч о барутним честицама пошто није одмах израђена скица, то јест графички приказ.
У кривичној пријави се наводи и да је отац покојног Гојковића „незванично у СУП-у сазнао да постоје или се припремају неки нови докази у правцу доказивања почетне тезе о постојању самоубиства, које ће се накнадно представити, а који су, према њиховом сазнању, узети мимо законом предвиђеног поступка”.
Кривичну пријаву која је поднета против Јанковића и Мишића, одбацило је Окружно тужилаштво у Београду, са објашњењем да нема места спровођењу истраге против двојице осумњичених. Истражни судија и тужилаштво нису предузели ниједну процесну радњу коју је пуномоћник породице оштећеног предложио, осим што је извршено непосредно испитивање вештака Милана Куњадића, који је том приликом одступио од свог основног (писаног) налаза и мишљења, јер је при испитивању истакао да је могуће да је друга особа крива за смрт покојника.
Покушаји адвоката да случај покрене са мртве тачке, да утврди праву истину о догађају од 1. априла 1993. године, до данас су остали безуспешни.
—————————————————————————————–
Шта је све тражио адвокат породице Гојковић
• Да се прибави налаз и мишљење вештака балистичара, који ће са трагова узетих са лица места извршити реконструкцију положаја оружја и покојног Гојковића, то јест реконструкцију путање зрна, те у сарадњи са вештаком специјалистом судске медицине, утврдити даљину пуцања.
• Налаз и мишљење специјалиста судске медицине о механизму наношења повреда и њиховом карактеру покојног са аспекта да ли је она убилачка, задесна или самоубилачка, а уједно да се уз сарадњу са балистичаром изјасни о даљини пуцања.
• Да вештак, дипломирани физикохемичар Драган Отовић, допуни дати налаз и мишљење, тако што ће доставити и графички приказ распореда барутних честица на рукама пријављених и покојног, за сваку руку појединачно.
• Да по потреби пријави неуропсихијатријско вештачење Саше Јанковића и Саше Мишића са аспекта стања њиховог душевног здравља и урачунљивости у време предметног догађаја.
• Да истражни судија изврши привремено одузимање пиштоља ЦЗ-99, број 42004 калибра 9 мм од пријављеног Јанковића.
• Да од Центра службе безбедности из Лознице истражни судија прибави решење начелника СУП-а о одобравању држања и ношења оружја пријављеног Јанковића.
• Да се од Центра за социјални рад из Лознице прибаве социјалне анамнезе за пријављене.
Политика
