СРПСКА јаја још дуго се неће наћи на рафовима европских продавница. Извоз на тржиште Старог континента забрањен је из много разлога – не само да су производња, означавање и прописи застарели и неусаглашени са онима из ЕУ, већ је и контрола на салмонелу коју ми радимо одавно избачена из употребе у Европи. За савременије анализе на ову бактерију пара у нашој каси – нема.
У Министарству пољопривреде кажу да се испитивање на салмонелу обавља у складу са националним законодавством, али све док се не буду усагласили прописи Србије и ЕУ, у овој области, није могуће извозити конзумна јаја у земље Уније.
– Извоз у земље ЕУ захтева испуњеност и поштовање стандарда који се односе на мониторинг на салмонелозу, што изискује велика финансијска средства – наводе у Управи за ветерину. – Уз то, потребно је успоставити систем означавања јаја у складу са захтевима ЕУ. Конзумна јаја извозе се у земље ЦЕФТА, а биланс извоза је у корист Србије, док је увоз далеко мањи.
Раде Шкорић, председник Пословне заједнице за живинарство, међутим, каже да постоје и други разлози зашто домаћи живинари нису у прилици да извозе јаја на тржиште ЕУ.
– Питање извоза у Европу је врло комлексно и по свему судећи неће скорије заживети – каже Шкорић. – Још једино Србија користи правилник из СФРЈ из 1989. године, који више нико нема ни на Балкану, где се говори о квалитету производње, дистрибуцији, транспорту и обележавању јаја.
Наши живинари не обележавају јаја на љусци, као што раде у ЕУ, и то је, између осталог, један од разлога зашто српска јаја не могу преко европске границе. И док се још увек код нас обележавају са А,Б, Ц, у ЕУ граматура се означава за Х, L и ХL.
– За сада конзумна јаја извозе се само у земље региона, међутим, питање је када ће и ту настати проблем – истиче Шкорић. – Неусклађен је и правилник о добробити животиња. Наиме, кавези за кокошке које сада користи Србија забрањени су у Европи. Основни захтев је да буду “обогаћени” ЕУ стандардима, што захтева озбиљна улагања у ту производњу. Инвестиције у нову, савременију опрему коштају, па је живинарима потребан огроман новац.
Шкорић напомиње да су и сами произвођачи, код нас, тражили одлагање примене тог правилника, јер би их много коштало. Самим тим, нису у могућности да продају јаја Европској унији. Уз то нисмо увели ни категоризацију објеката, како се то захтева, у четири групе, што је још једна од баријера.
НАЈВИШЕ У БОСНУ И ЦРНУ ГОРУ
У СРБИЈИ тренутно послује укупно 800 фарми, великих и малих. Прошле године Србија је извезла на тржиште региона, пре свега у Босну и Херцеговину и Црну Гору, 30 милиона комада јаја, а увезла два милиона комада. Иако имамо две фабрике за прераду јаја, ниједна не ради, а домаћа прехрамбена индустрија принуђена је да увози јаја у праху, као и она течна.
Ј. СУБИН – Д. МАРИНКОВИЋ,Новости
