Хроника

Тајкуни меркају српске оранице

ОД 502 предузећа чију продају је огласила Агенција за приватизацију, нове власнике би могло добити око 300 фирми за које су инвеститори исказали интересовање. У Министарству привреде избројали су више од 1.700 писама са предлозима за „извлачење“ фирми из кризе. Понуде су стизале од домаћих потенцијалних купаца, али су Агенцији писали и инвеститори из Немачке, Велике Британије, Мађарске, Бугарске, САД, Русије, Аустрије, бивших југословенских република, али и из Кине. Најбоље шансе да се удоме имаће пољопривредни комбинати, јер се битка међу купцима води око земљишта. Високо се котира и прерађивачка индустрија, али и медији, док је најмање понуда стигло за предузећа из области уметности, забаве и услужних делатности.

Министарство привреде је раније саопштило да не може да изађе у јавност са подацима о потенцијалним новим газдама, јер жели да сва предузећа и сви понуђачи имају једнак статус. „Новости“ су, међутим, имале увид у списак 95 предузећа која би требало да буду приватизована по моделу продаје капитала. Међу њима је велики број радио-станица, бање, „Вршачки виногради“, „Будимка“, „Поречје“ из Вучја…

За пољопривредни комбинат „Долово“ код Панчева стигло је чак 12 писама заинтересованости. Њихово земљиште меркају сви „велики играчи“, а Министарство привреде би требало да се до краја месеца изјасни чији предлог за унапређење пословања ове фирме је победио. Међу такмичарима су и Миодраг Костић, Петар Матијевић, Мирослав Мишковић… У „Долову“ је некада радило више од 2.000 људи, а када је комбинат приватизован 2008. године, уместо да се покрене производња дошло је до распродаје имовине и отпуштања радника.

Заступник капитала у „Долову“, Слободан Зеленовић, каже да је на продају 320 хектара земље и напомиње да је ово предузеће имало још 600 хектара у свом власништву, али да су те њиве „отете приликом прве приватизације“.

НЕПОТПУНА ПИСМА
ЗА куповину предузећа „Путеви“ из Сремске Митровице достављена су три писма о заинтересованости и то по једно за куповину капитала, имовине и за стратешко партнерство путем докапитализације уз цену од један евро. Ниједно писмо нема предложен инвестициони програм и податак о будућем броју запослених. Ова фирма има проблем са уписом и разграничењем имовине у регистру непокретности.

– Браћа Марковић су платили само две рате и потом су почели да отуђују земљу – прича Зеленовић. – То је недопустиво и ми смо поднели кривичне пријаве против старих власника. Тренутно гајимо 3.000 товљеника и 200 крава, али немамо ништа од механизације. Сву земљу обрађујемо тако што изнајмљујемо тракторе и опрему. Имамо 35 запослених, који редовно добијају плату, просечно по 32.000 динара месечно.

Међу најпожељнијим фирмама за приватизацију је и пољопривредно предузеће „Граничар“ из Гакова. За њих је стигло 13 понуда, од којих је 11 прихватљиво. За војвођанске оранице заинтересовани су домаћи и страни инвеститори, а обећавају како пристају на све – спремни су да инвестирају, одрже постојећу делатност и запосле нове раднике.

Радници се надају да ће њихов ход по трњу коначно бити заустављен. Нису се усрећили са првом приватизацијом, када их је купио Миле Јерковић. Успели су да поново подигну производњу, запатили више од 20.000 кока носиља, 3.000 товљеника, 400 крмача и 300 крава…

Због прибојске „Фабрике седишта“ Агенцији су писала два инвеститора. Копља су укрстила једна италијанска фирма и једна домаћа, из Земуна. Ово предузеће, оптерећено је дуговима, а њихов рачун је у блокади од октобра 2012.

– Највише потражују бивши радници, који су фабрику тужили суду у Стразбуру – каже Драгиша Живковић, директор „Фабрике седишта“. – Искључена нам је струја због неизмирених обавеза, а самим тим и предузеће не ради. За електричну енергију дугујемо око 6.000 евра.

За београдску „Технохемију“ са 55 запослених заинтересовано је седам купаца, али је у ужи круг ушло пет понуда.

ГАМЗИГРАДСКА БАЊА

ЈЕДНА од бања које су на списку Агенције за приватизацију је и зајечарска „Ромулијана“, а за ово лечилиште стигла су четири писма о заинтересованости. Овај угоститељски објекат у Гамзиградској бањи поседује хотеле, депан дансе, пекару, спортске терене, вилу…

Лош период за ово предузеће почео је деведесетих година, а касније је постао и колективни центар за избеглице.

 

З. РАДОВИЋ – Ј. Ж. СКЕНДЕРИЈА, Новости

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

�оментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!