Објава премијера Александра Вучића да Србијом вршљају страни шпијуни и да у том погледу “не прави велике разлике међу великим” државама узнемирила је грађане и наметнула питање за којим то информацијама трагају велике силе.
Стручно јавно мњење узвраћа питањем шта то могу да одају шпијуни што велике силе већ не знају и немају. Мала земља каква је Србија и њене обавештајне службе не могу ништа да сакрију од великих, тврди аналитичар Цвијетин Миливојевић који подсећајући да је пронађен један домаћи шпијун, пита шта је са осталима.
– У нашим државним установама и самој Влади као саветници седе не само странци већ и наши људи, лобисти служби и корпорација највећих светских земаља, а међу њима и неки од српских министара, па да ли је тај полицијски функционер ухваћен у шпијунажи већа опасност од њих – пита Миливојевић.
Истиче да су, иначе, српска безбедност, одбрана, стратегија државна политика иначе, “на извол’те”.
– Наш државни врх се хвали колико смо тенкова претопили у смедеревској железари, колико војника имамо, па пушака и шта би онда могла да буде непознаница странцима. Док нормалне државе имају више алтернатива, понављамо како Србија нема друге до пута у ЕУ, и у тој папазјанији свега на извол’те је и неозбиљно и некредибилно јурити шпијуне, мада ми то као грађанину прија, али иначе ефекта нема – тумачи Миливојевић.
Објаву премијера о шпијунима види као подршку досадашњем црногорском премијеру Милу Ђукановићу за поновно формирање владе.
Руска непријатност
– После конференције за новинаре на којој је Вучић говорио о шпијунима, експресно се у Београду појавио шеф руских обавештајаца Николај Патрушев и верујем да је тема његових разговора била откуд право Србији да излази с причом да је Москва хтела државни удар у Црној Гори – каже Цвијетин Миливојевић који је мишљења да је оваквом причом српски врх хтео да направи баланс међу великима.
– Нема тајни у глобалном свету, а камоли код нас, када је и јавна и приватна комуникација данас доступна као на длану – каже Миливојевић.
Синдикат српске полиције је прошле године обелоданио да је реформа те службе је поверена Британцу Амадеу Ваткинсу кога су назвали “наметнутим решењем као експонента НАТО, чија улога надилази улогу министра, а вероватно и премијера”.
Шта то још странци не знају, пита и некадашњи начелник Управе за борбу против организованог криминала Боро Бањац.
– Уосталом, шта из сектора Јавне безбедности може да буде откривено, када Управа криминалистичке полиције јури само криминалце. Такође, и коме су од странаца потребне информације о лоповима. Зато јавност мора да сазна шта је то конкретно прозвани функционер полиције давао, односно које информације и у вези са чиме – указао је Бањац за “Вести”.
Саветници
У медијима се дан после објаве о иностраним шпијунима у Србији појавила информација да је у његов кабинет ушао још један страни саветник, као и да је реч о 28-годишњем Американцу Закарију Херису, задуженом специјалне пројекте. Херис је, међутим, брзо са Линкедин пословног профила повукао тај податак, оставивши енигму да ли улази у српску владу. Познато је да су премијера саветовали бивши британски премијер Тони Блер, аустријски Алфред Гузенбауер, Италијан Франко Фратини, а раније Француз Доминик Строс Кан.
Д. Декић – Вести
