Економија

Вучићев режим у првих шест месеци 2014. задужио Србију са додатних 1.5 милијарди евра!

Јавни дуг је у првих шест месеци порастао за 520 милиона евра. У поређењу са претходном годином, то је спорији тренд. Међутим, када се на то дода обавеза преузимања дуга бившег ЈАТ-а, а која још увек није реализована и кредити УАЕ за буџет и пољопривреду, што је ратификовано, али не повучено, тај раст је много већи и износи око 1,5 милијарде евра.

Према актуелном буџету за 2014. годину потребно је још око 2,5 милијарде евра додатног задужења како би се покрили сви расходи и измириле обавезе по основу кредита. Уколико не буде било оштрог ребаланса, вероватно и више. Према процени Фискалног савета, 2014. годину би, уколико наставимо истим темпом, могли да завршимо са јавним дугом од око 70 одсто БДП.
– Дефицит наставља да расте. У првих шест месеци ове године дефицит је за око једну четвртину већи у односу на исти период претходне године. Републички дефицит је у јуну био 116,65 милијарди динара.

У јуну месецу је дефицит био мањи у односу на јун 2013. године за 50 одсто, али треба видети да ли ће се тај тренд наставити и у наредним месецима. Процене су да ће дефицит до краја године бити доста већи од пројектованог.

Приходи буџета су у првих шест месеци порасли номинално за 6,7 одсто, а порески приходи 5,5 одсто. Међутим, готово читав раст прихода последица је драстичног раста стопе пореза на добит, у реалном износу скоро три пута, и раста добити неких јавних предузећа као што је Телеком, објашњава државни секретар Министарства финансија у Влади Мирка Цветковића.

Приходи по основу пореза на добит порасли су три пута. у јуну месецу. Приходи по основу ПДВ и акциза су номинално порасли, али реално, укључујући инфлацију, су на нули.

Расходи настављају да расту упркос најављеним мерама штедње. Укупни издаци буџета су порасли у првих шест месеци за 9,3 одсто у односу на исти период прошле године. Највише расту расходи за отплату камата, чак 40 одсто, и достижу ниво од чак 12,2 одсто свих текућих расхода. Такође, повећане су субвенције и буџетске позајмице за трећину. Велики раст субвенција резултат је одлагања завршетка процеса реструктурирања државних предузећа и све тежег положаја у којима се иста налазе.

 

Блиц

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

�оментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!