Са новим безбедносним ризицима који су се надвили над Европом, све чешће се чују предлози о враћању обавезног служења војног рока. У Србији је ову тему поново актуелизовао Покрет Двери, чији председник Бошко Обрадовић у ауторском тексту наводи део аргументације зашто је неопходно у Србију вратити обавезно служење војног рока.
Он констатује да је са становишта геополитике турбулентно у читавој Европи и свету, а посебно на Балкану. Могућност избијања локалних, регионалних и ширих ратних сукоба прети на сваком кораку. У таквим околностима, указује лидер Двери, српска војска није више оно што је била.
– Смањена је борбена готовост и одбрамбена моћ државе. Имамо застарело војно наоружање и мали број војника. Наше касарне су празне. Гранични појасеви државе су ненасељени и напуштени. Читави градови остали су без војске. Пензионисан је највећи број најбољих официра с ратним искуством, а бројне монтиране афере урушиле су углед војног позива – наводи Обрадовић.
Истовремено, како каже, млади мушкарци више не служе редован војни рок и остају без икакве војне обуке.
Све веће интересовање и девојака
Из године у годину се повећава интересовање младића, али и девојака за добровољно служење војног рока, па су Министарство одбране и Војска Србије од 2014. увели и додатне упутне рокове. Тако да се сада добровољно служење војске у трајању од три месеца реализује четири пута годишње.
Колико је интересовање говори податак да је на пријему у марту ове године за 665 кандидата пријављено готово дупло више заинтересованих.
Враћање обавезног служења војног рока, међутим, није у агенди нове владе, након што је претходна, у сличном саставу, Србију довела до предворја чланства у НАТО-у. Пре само пет година, садашња владајућа, а тада опозициона, Српска напредна странка је у својој Белој књизи јачање и омасовљење војске наводила као циљ којем ће тежити када освоји власт. Тадашњи функционер СНС-а Борислав Пелевић је објашњавао да би то била мирнодопска војска способна за одбрану земље, за разлику од оне коју имамо.
– Војни рок би се служио најмање три, а највише пет месеци, што је довољно за обуку пешадије. Враћањем редовног служења војске био би обезбеђен довољан број темељито обучених војника, неопходних за одбрану земље. Имали бисмо 25.000-30.000 војника, од чега би 10.000 били плаћени професионалци, а остатак они из редовног војног састава. То би био борбени састав Војске Србије – објашњавао је Пелевић.
Неутрални Швајцарци и забринути Немци
Занимљиво је да и неке високо развијене европске државе, које деценијама, па и вековима нису имале рат на својој територији, нису укинуле обавезно служење војног рока. Осим неутралне Швајцарске, коју је у Другом светском рату заобишао и Хитлер, у тој групи земаља су и Аустрија, Данска, Норвешка, Финска, Естонија, Грчка. Прошле године је Удружење немачких резервиста покрајине Северна Рајна – Вестфалија захтевало увођење обавезе служења војног рока или, за оне који не желе да иду у војску, годину дана друштвеног рада.
Реагујући на прошлогодишње истраживање јавног мњења које је показало да је чак две трећине грађана за враћање војног рока, тадашњи министар одбране Братислав Гашић (СНС) је рекао да се о тој опцији и не размишља.
– За то је потребно да се обезбеде милијарде динара за оспособљавање касарни које су напуштене, после обустављања обавезног служења војног рока, као и за набавку опреме. Веће интересовање младих за Војску решава се додатним упутима на добровољно служење војног рока и тако ће бити и у наредном периоду – рекао је Гашић.
Ј. Арсеновић – Вести
