Србија

Kако ”европски Робин Худ” планира да нас поново опљачка: И Худ и луд, али узеће нам милијарде

За седам година владавине, Александар Вучић је постао најбогатији политичар у новијој историји Европе. Продајом Kосова и Метохије и свега осталог што је вредело у Србији, згрнуо је, најмање, три милијарде евра. неопорезованог новца. И то му је мало, зато је креирао план за још једну, досад највећу, пљачку грађана. Акцију је назвао „Нови национални инвестициони план”.

У „највећем инвестиционом циклусу”, из републичког буџета преусмериће се од пет до десет милијарди евра намењених пројектима за које Вучић процени да ће „побољшати живот грађана”.

– Покушаћемо људима у различитим деловима Србије да уведемо канализацију и водовод. Неће бити могуће свуда да се то реши, али у највећем делу Србије то ћемо да урадимо. Инсталираћемо пречистаче за воду, све оно у чему заостајемо за најразвијеним земљама Западне Европе. Наравно, направићемо метро, али не само метро у Београду, морају и сви други људи широм Србије да осете бољитак. Значи, направићемо и аутопутеве и пругу – тврди Вучић.

У основи, та идеја је обичан плагијат система којим су претходне власти цедиле буџет, развијале корупцију и јавне ресурсе користиле за личне и страначке интересе.

Први такав модел применио је Слободан Милошевић кроз Зајам за привредни препород Србије.

Државна и друштвена предузећа такмичила су се у количини новца који ће пребацити у Милошевићев фонд. Тај тренд су пратили и сви бизнисмени како би освојили симпатије владара и добили прилику да се уграде у политичке и пословне комбинације. Пројекат је пропао. Не зна се ни колико новца је прикупљено, у шта је уложен и ко га је разграбио. Kорист од Зајма осетило је Богољуб Kарић и група тајкуна истог или сличног педигреа.

Kарић је одиграо значајну улогу и у следећој превари, која је режирана у време власти Бориса Тадића и Војислава Kоштунице.

Ненадмашни експерт за финансијске махинације, Млађан Динкић, уверио је своје коалиционе партнере да 1,5 милијарду евра, добијених од продаје Мобтела, уложе у Национални инвестициони план. У мају 2006. године Динкић је представио своју верзију петогодишњег привредног препорода. Позивајући се на „ирски модел”, тадашњи министар финансија је тврдио да ће НИП подстаћи и приватнике, па ће на један динар из буџета бити инвестиран један динар домаћих и страних компанија. За прву годину планирано је да се милијарда евра пласира у инфраструктуру, станоградњу и унапређење образовног и здравственог система, као и у спорт и културу.

Свако министарство формирало је своје секторске пројекте, а коначну реч о томе ко ће и колико новца добити водило је Kоодринационо тело у коме су се, поред Динкића, налазили министри Велимир Илић, Александар Поповић, Бојан Димитријевић и Предраг Бубало. Иако је Међународни монетарни фонд захтевао да се промени начин одлучивања, како би се сузбила могућност корупције, Динкић је запретио прекидом аранжмана са ММФ-ом и истерао своје.

Већ први резултати показали су да ништа не штима. Влада је одобрила око 3.000 пројеката, углавном у локалним срединама, а све остало је завршило на списку лепих жеља, па већина новца из НИП-а није ни подељена корисницима. Где је тај новац нестао, зна Динкић. Зна, али неће да каже.

У следећој влади, Драган Ђилас је именован за министра без портфеља задуженог за Национални инвестициони план. Где је Динкић стао, Ђилас је наставио. Уместо конкретних и транспарентних објашњења на шта се троши новац из државног буџета, јавности су пласирана саопштења пуна општих места.

– За отварање нових радних места одвојили смо 20 милиона евра. Изградићемо три моста у Београду, направићемо прилазне путеве који ће повезати градове у унутрашњости са магистралним путевима, у Смедеревској Паланци направићемо фабрику воде… – тврдио је Ђилас.

На критике је одговарао у Вучићевом стилу. Оцену стручњака из Института за тржишна истраживања да се НИП више користи у политичке сврхе него за привредни развој, Ђилас је одбацио као неосновану.

– Много је лако седети и критиковати нешто без икакве одговорности. Поштујући све економске стручњаке, за мене су довољна потврда похвале које сам, за ово што сам урадио, добио и од Светске банке и од Европске уније – поносио се Ђилас послом који је угашен 2011, а да никад нико није грађанима положио рачуне и објаснио где су нестале њихове паре.

Милошевић, Динкић и Ђилас нанели су велику штету буџету Србије, али Вучић намерава да је утростручи.

Не само што је одлучио да извуче десет милијарди евра, које ће распоређивати само он, него је смислио јединствен начин да озакони пљачку. За све крупније пројекте, који ће бити финансирани из НИП-а, доносиће се специјални закони, како се не би губило време на намештање тендера. Тај принцип је применио на „Београду на води”, а последице су познате. Град Београд је остао без сто хектара најскупљег земљишта, на чему је изгубио око милијарду евра. Суспензијом закона о јавним набавкама, Вучић ће добити прилику да у непосредним погодбама са страним и домаћим корисницима новца НИП-а узима провизију колику год хоће. Уносне послове добијаће само његове и фирме његових кумова, сарадника и спонзора.

– Паре нису проблем, имамо их као плеве, кад их уложимо, грађани ће осетити бољитак – каже Вучић, решен да покупи сав новац, а грађанима ће оставити плеву.

Остало му је само да смисли пројекте којима ће задовољити своје лукративне интересе. У првој најави своје верзије НИП-а, Вучић је само набацао прво што му је пало на памет – канализацију, прерађиваче воде, метро, завршетак Kоридора 10 и изградњу или реконструкцију пруга од Београда према Новом Саду, Шиду и Нишу.

Kолико је неистина на том хаотичном списку откривају Вучићеви најближи сарадници. Док он тврди да ће из бужета да се прави канализација у Београду, незванични градоначелник Горан Весић најављује да ће град узети кредит од четири милијарде евра за те послове. Ако уопште почне изградња метроа, ни то неће бити финансирано из буџета, пошто Влада већ води преговоре с једном кинеском компанијом, која је заинтересована за тај пројекат.

Министарка саобраћаја и грађевинарства Зорана Михајловић каже да ће се Србија задужити за још пет милијарди евра како би решила стање у железници.

Ипак, не треба сумњати да ће Вучић наћи начина да извуче новац из државне касе. Сва министарства су добила налог да до краја новембра припреме пројекте с којима ће конкурисати у НИП-у. Отворен је и конкурс за бизнисмене који ће добити прилику да се уграде у послове. Поред политичке подобности, при одлучивању коме да дозволи да покупи мрвице са царске трпезе, Вучић ће применити свој основни принцип – ко да више.

Уз пљачкашки, Вучић има и политички мотив за покретање Националног инвестиционог плана. Почетком 2020. године, НИП ће бити окосница напредњачке изборне кампање.

Обећањима о привредном развоју и бољем животу Вучић ће покушати да опет превари лаковерне гласаче, као што је то пре шест година успео најавом мегаломанског пројекта „Београд на води”. На тај мамац намерава да ухвати многе приватне предузетнике и све запослене у њиховим предузећима. Kо хоће да добије посао, мораће да гласа за СНС. По устаљеном обичају, бираче ће подмићивати парама које је узео из њиховог џепа.

Вучића у пљачкашком походу не могу да зауставе ни његови страни ментори. У последње четири године, Србија је са 71. пала на 87. место по перцепцији корупције, а стављена је на црну листу због прања пара стеченог криминалом и подршке међународном тероризму.

Српска Влада одбацила је све захтеве америчких и европских организација да се предузму конкретне мере у сузбијању корупције. Покретањем НИП-а, Вучић ће додатно појачати утицај државе у привреди, што представља школски пример бујања криминала и корупције.

У држави, која преузима улогу предузетника и инвеститора, не може бити ни говора о привредним реформама и слободном тржишту, па ни о демократском друштву. Наравно, све то не занима Вучића. Намирисао је паре и решен је да их узме.

Пропали су Милошевићев, Динкићев и Ђиласов инвестициони план. Никад није спроведена истрага која би утврдила колико је новца потрошено и за које намене. Буџет је оштећен, губитак је пао на терет свих грађана. Уместо у судским процесима, креатори претходних превара бранили су се у медијима, пласирајући флоскуле о покушајима да поправе услове за живот свих грађана.

Свестан чињенице да ће и његов НИП неславно пропасти, Вучић већ припрема одбрану у истом стилу.

– Наш народ неће бити гладан, макар ја постао озлоглашени Робин Худ – каже Вучић, за кога би могло да се каже да је и худ и луд.

С уверењем да је заиста ванкњижни власник Србије, Вучић је решио да отме десетак милијарди евра. Ако у томе успе, онда ништа. Вук на овцу своје право има, па тако и Вучић на имовину свих грађана, који не могу или не знају да га спрече и приведу правди.

Милица Грабеж, Таблоид

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

�оментара

  1. kad se stetocine premnoze, tu razgovora sa njima nema, ako njihov jezik znate sa njima ce te se druziti, leba jesti i crveno vino piti; jedino resenje su lovci mimo udruzenja.
    — zamislite samo vuka koji obecava da ce ovcice cuvati, vunicu prati i u vunovlacari za ranu zaradjivati, i nece ih klati i krv piti, ma nemojmo se zajebavatu. — il mali mu picopevac obecava da ce rasta biti, pa ce sve koke zadovoljiti, ma nemoj, oces ratluk s orasima jesti il tudji doktorom smrt nasiti. — a tek onaj lisac prljavozuti sto oko kokosara obilazi, on kao koke cuva da ih drogirani sincic jednog drogirasa dzipom ne pregazi. — a ko je toliko lud da poveruje da lopovcina krvozedna, vucicodlacic nazivana, odavno odrasla i osamostaljena, uzima tamburasa dinkica da ga u obecanjima i postenju savetuje.
    — ko sto gore rekoh, kad se stetocine premnoze, treba otici u Srbija sume, dozvolu traziti sumu za drva seci a ajduk postati, lovacku dozvolu vam sigurno nece dati jer su od pominjanih i osnovani, pa cekati kad zivotinje krenu drumovima narod lagati, pa maljem medj rogove i u novi svetski poredak poslati.
    — sikter bre, zivotinje iz hercegovackih, bosanskih i prevalitanskih suma i siprazja, vi sto muda mesto bubrega i argentinske kravlje jezike u cevape turate, pa ko meso prodajete i obavezno uz cevape ljuti arnautski lukac jesti preporucujete, i od tudjeg rada i znoja zivite. — ODJEBITE
    — eto i ja da ne bi moro mesto odmora i spavanja u krevetu se sa babom znojiti sedim vako dockan, mlatim po lap topu i rakiju pijuckam a preko dana cu spavati i tako babu zajebati. — a sto ja necu i ne mogu komsiji cu prepustiti, nek se drugi znoji ja cu uzivati.

  2. Ако је ово истина, да је Вучић опљачкао три милијарде евра. И ништа се не дешава, у земљи витезова која се некада звала СРБИЈА. Онда дефинити дефинитивно, ми сви остали. Колективно или у “Лазу Лазаревић” на колективну преправку мозга. Ако га још имамо? Моје је мишљење, да су нама извршили, трансплатацију мозга и дебжлог црева. Извршена прецизна замена, нема нам спаса. Ово те најгори вид еп0демије, горе од колере, тифуса и свих других епидемија. Човјек без грама стида, узима наш новац. А свакодневно неке нове афере, и велики Њемачки Гебелс. Је мали за нашег великог, и ненадмашног бившег Министра информисања. У прелазној влади покојног, великог Слоба! Нека нам је БОГ на помоћи.

  3. У нашем друштву постоје два клацкања. Политичари клацкају народ, на мамац им пружају повећање плата и пензија. И када треба да остваре повећање, народ и пензионери исклизну. Народ не клацка себе, клацкају га министри, премијер(ка), председник. Добро је што од таквог клацкања не помути им се мозак и стрпљење. Клацкају време, имају га.

    ♣ Боље осам сати на послу, него не спавати уопште.
    ♣ Умирање и није тако тежак посао.. Нарочито ако је туђи.
    ♣ Моји шефови би могли да се мало више цене. А не да се продају бадава свом шефу.
    ♣ Мом „вођи“ време је његов најбољи сведок “истине”.
    ♣ Коме је политика мајка, није му тешко бити курвин син.
    ♣ Демократија је политичарима изнад свега. Ал` је нема доле.
    ♣ Мултиетичка смо средина. Свака стран(к)а има своју етику.
    ♣ Није урадио све преко ноћи, крао је и дању!
    ♣ Женама није битно ко ће им скинути звезде, већ гаће!
    ♣ Заклетва продавачице љубави: част свакоме, вересија само мужу.
    ♣ Многи код нас раде, ал’ не ураде ништа.
    ♣ Колико се Соса размахао, Тимочка крајина му је претесна.
    ♣ Зашто сам упецао златну рибицу, када комшики су мало три жеље.
    ♣ Није(?) толико луд, а ужива у својим лудостима!
    ♣ „Уби“ све своје сараднике, никако да „убије“ себе. Како ће сам…?
    ♣ Он се шлихта, њему се шлихтају. Без шлихтања се не може?!
    ♣ Он их лаже, они га лажу. Сви се добро лажу!
    ♣ Истина истину стиже, лаж никако да стигне лаж.
    ♣ Боримо се као лавови, живимо као пси!
    ♣ У мојој фирми онај ко не полуди, није нормалан!?
    ♣ Напредне су све акције наше владе. Зец је још у шуми, а они већ дебело замастили ражањ.
    ♣ Наши водећи политичари, како ствари стоје, удавиће се у сопственој демагогији.
    ♣ Бриселски споразум Београд – Приштина о КиМ изгледа да пада у воду. Као да је састављан на брвну.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!