Иако се о поскупљењима прича већ дуже време, потрошачи у Италији до сада нису конкретно примећивали велике промене приликом одласка у самопослугу. Међутим, када брашно поскупи за 38 одсто, а хлеб за 11, тешко је то не осетити на кућном буџету.
“Federconsumatori”, удружење које се бави кретањем цена на националном нивоу, приказало је најновије резултате: од марта до октобра 2021. године брашно је по килограму поскупело за 38%, премашило 1 евро, интегрална паста кошта 2,90 евра, а килограм хлеба 3,86 евра (поскупео је за 11 одсто).
Дакле, нису порасле само цене струје, плина и бензина, већ и оног што Италијани најчешће износе на трпезу.
Са друге стране “Assopanificatori” – Удружење пекара тј. свих оних који праве хлеб и који га продају, сматра да то није нешто што ће Италијани посебно осетити с обзиром на чињеницу да дневно једна особа у тој земљи поједе око 80 грама хлеба, а пре десет година јели су 250-280 грама.
Председник тог удружења, Давиде Тромбини, изјавио је за дневни лист Република да цене сировина стално расту од почетка ове године и да су се они трудили да потрошачи то не осете, али да је сада то постало немогуће.
Италијански институт за пољопривредне услуге “Исмеа” показао је да су, што се тиче меке пшенице, тј. оне која се претвара у брашно за хлеб и индустрију слаткиша – у септембру 2021. цене порасле за 35 одсто у односу на септембар 2020. и 10 одсто у августу 2021. године.
Разлози поскупљења
Први разлог који је довео до раста цена јесте поскупљење транспорта, нарочито због контејнера који су стајали услед пандемије и благог смањења залиха с обзиром на то да је ове године повећана потражња, а смањена понуда.
Слабија је била жетва у Украјини (минус 12,9 одсто него 2020. године), а Русија је смањила извоз да би задржала цене унутар својих граница. То је битно за Италију јер они сопственом пшеницом покривају 36% потражње.
Што се тиче пшенице која се користи за добијање брашна за тестенине, поред вртоглавог раста цена превоза у контејнерима, до ког је дошло још 2020. године, још један разлог поскупљења, и то за 71 проценат између септембра прошле и истог месеца ове године, била је и слаба жетва у Канади, због велике суше, због чега је смањен извоз.
Дакле, закључују из “Исмеа”, логистика, климатски услови и политичке одлуке неких земаља довели су до поскупљења брашна.
Са друге стране, председник “Federconsumatori”, Роберто Ђордано, сматра да долази и до шпекулација, да неко “пумпа” цене не би ли искористио моменат, па би они желели да уведу контролу и антитруст.
Поскупљење није мимоишло ни омиљене “пасте” и “пице”
Килограм брашна 2020. године у Италији је коштао 0,79 центи, а сада 1,09 евра, хлеб је поскупео са 3,47 евра за килограм на 3,86, лагани крекери са 2,35 на 2,39, један килограм пасте “пене” са 1,64 на 1,72 евра, а исто је и са шпагетама.
Интегрална паста је коштала 2,18, а сада 2,90 евра, пица маргарита 7 евра, а сада 7,5, а “четири годишња доба” је са 9 евра поскупела на 9,50.
Наизглед мала поскупљења, скоро невидљива, но за оне који се баве производњом и продајом тестенине, велика, која на дуге стазе, поред осталих поскупљења, прете да испразне италијанске новчанике.
РТС
