Обезглављен и обесправљен српски народ не може да се буни

Долазак Едија Раме, албанског премијера, у Београд испунио је бар нека од очекивања. Дошло је до провокација. Због злочина над Србима киднапованим и пребаченим у Албанију, као ни због подршке терористима, ни судови ни осуде. У Србији ћуте и народ и политичари и црква.

Иако више него компромитована албанска страна, због директне подршке терористима на КиМ и југу Србије као и свом учешћу и прикривању злочина над Србима киднапованим на Косову и Метохији па масакрираним у Албанији, посета Едија Раме није изазвала готово никакве протесте нити негодовања због ове политичке фарсе и примитивне увреде српског народа и државе.

Са Драгољубом Поповићем из Грачанице, Србином који је тражио и законски регулисану забрану продаје српских имања на КиМ, разговарали смо о могућим разлозима изостанка протеста, тражења правде и чувања достојанства од доласка премијера државе која и институционално ради на уништењу и комадању Србије. Он из свог богатог искуства и истрајавања говори за КМ Новине због чега су Срби постали толико пасивни.

Зашто није било протеста српског народа, нити било каквог негодовања иако би има много тога на шта би требао да каже у овом случају?

Зато што је читав српски народ под анестезијом. У једном лудилу где уопште нема своју националну идеју нити опозицију. И власт и опозиција су под директном контролом Запада. Неке мање групе, попут „Заветника“, покушале су да ураде нешто. Остали нису добили сигнал са Запада да могу да организују протесте. Све то указује на врло тешко стање у народу. Срби данас немају ни цркву, ни државу ни своје вође. Црква нам је разорена Екуменизмом односно владикама који су „венчани“ са папом и носе његово прстење попут Амфилохија Радовића, Иринеја Буловића, патријарха Иринеја и нормално је да смо „изгубили“ цркву. Народ је обезглављен. Оно мало владика у СПЦ, који нису дошли по задатку комуниста и који нису ни хомосексуалци ни остали лудаци, које не може да контролише ДБ и стране обавештајне службе, они су потиснути из цркве или је покушано да се искомпромитују, попут владике Артемија. Он је удаљен из своје епархије и разноразним лажима приказан као нечасни и непоштени владика. Он, и остали који га подржавају али тек тајно, нису у могућности да било шта ураде због огромног притиска полиције и медија, не могу да поведу народ и устану против овог мрака у коме се налази читав српски народ.

Како је уопште дошло до овога?

До овога је дошло јер смо се ми Срби пре свега одрекли своје вере, одрекли смо се Христа и тог момента смо се одрекли и себе. Тако да нам више ни Свети Кнез Лазар, ни Свети Сава ни Милош Обилић ни сви остали наши светитељи и хероји нам више нису били важни већ нам је најбитније било лудило које нас је задесило после Другог светског рата и мисао коју су нам наметнули комунисти. А узрок томе је то што је највећи број духовно јаких и национално свесних Срба побијен или протеран из Србије. 

Драгољуб има јасну визију могућег решења тренутног стања и укратко га образлаже.

Најбоље би било да Срби који се осећају Србима и који нису отишли са екуменистима, створе своју организацију и заједно са оним владикама који нису екуменисти и паписти, устану и организују се, каже он за КМ Новине.

Да ли то само Драгољуб зна или има доста оних који не желе да кваре сопствене илузије па и по цену свеопштег пропадања? Колико ћемо бити спремни да нешто учинимо, толико се нечему и можемо надати.

Драгољуб Поповић потомак је свештеника који је сачувао манастир Грачаницу од турског рушења и обновио насеље. Оснивач  удружења “Српско православно братство – Грачаница”, још у време патријарха Германа те је постојало и радило са његовим али и благословом потоњег Епископа Рашко – призренског и касније патријарха Павла као и са благословом његовог следбеника, Епископа ове епархије и прогнаног владике Артемија.

Припремиле: КМ Новине