За буџетски дефицит нису криви побуњени студенти и грађани, него напредњачки картел, који га је опљачкао. Без кредита из страних банака и инвестиционих фондова нема новца за ЕXПО и остале инфраструктурне пројекте, за здравствени систем и пољопривредне субвенције. Нема новца ни за тзв. стране инвеститоре и домаће тајкуне. У сектору туризма забележен је пад од 23 одсто, али не због протеста и блокада, већ зато што власт нема новца да, као прошле године, плати 100.000 ваучера по 10.000 динара. Спољнотрговинска размена је, у првом кварталу, пала за 52,8 одсто у односу на исти период прошле године. Празнина у државној каси најављује могућност да ускоро престане исплата пензија и плата у јавном сектору. Свођење рачуна и суочавање са реалним последицама Вучићеве тираније почело је две године пре рока, који је он себи одредио, пре него што покуша да побегне из опљачкане и презадужене Србије.
Предраг Поповић
Ако икад умре, Александар Вучић ће украсти сат са руке мртвозорнику. И сада, док је у политичком ропцу, он и његов картел отимају јавне ресурсе и туђу приватну имовину.
После освајања другог председничког мандата, 2022. године, Вучић је направио план за последњу и највећу пљачку Србије. Први део плана заснивао се на упаду у буџет из кога је требало да се исиса две милијарде евра за пројекат „Чиста Србија“.
Другим, много амбициознијим делом плана, напредњачки картел је намеравао да разграби двадесетак милијарди евра намењених за пројекат ЕXПО. С обзиром на досадашњу праксу, коју је Вучић примењивао у својим походима на буџетска средства, нема сумње да би тај плен био бар двоструко већи.
Пројекат изградње комуналне инфаструктуре, канализационе мреже и депонија за одлагање чврстог отпада, процењен је на 2,2 милијарде евра. После трогодишњег периода реализације, није урађено ни 20 одсто, а цена је већ достигла ниво од 3,6 милијарди. По истој мустри, само с још већим апетитом, Вучић је прво најавио да ће Србија у ЕXПО инвестирати око осам милијарди евра. Две недеље касније, у септембру 2023, и пре него што су инжењери почели да припремају пројектну документацију, Вучић је подигао улог на 18,8 милијарди евра. У мегаломанском, непотребном и прескупом заносу, Вучић је намеравао да у истом пакету – уз Национални стадион, нове сајамске хале, изложбене објекте и пословно-стамбене зграде у Сурчину – реализује још 360 инфраструктурних пројеката.
Са надуваним ценама и измишљеним трошковима, што је уобичајено за послове које напредњачке фирме склапају са државом, Вучић је очекивао да до јуна 2027. године у те коруптивне пројекте уложи више од 30 милијарди евра, позајмљених из страних комерцијалних банака и инвестиционих фондова. Тиранин и његови ортаци подели би тај новац, који би неколико следећих генерација враћало зајмодавцима.
Падом надстрешнице на новосадској Железничкој станици, 1. новембра прошле године, заједно са 16 жртава смрвљен је и Вучићев план за последњу мега-пљачку Србије.
Од тада, Влада Србије није успела да добије ни један евро кредита из страних банака, намењен за ЕXПО. Европско јавно тужилаштво покренуло је истрагу коруптивних радњи у пројекту реновирања и изградње пруге Београд-Будимпешта. Домаће тужилаштво води две истраге везане за тај случај, а суд је вратио на дораду оптужницу, којом су углавном обухваћени инжењери који су радили на пројектовању реконструкције странице у Новом Саду.
Грађевински стручњаци више не желе да потписују документацију која се не заснива на стручним проценама, него на захтевима корумпираних режимских моћника. Побуна студената и грађана пресудно је утицала на промену односа на политичкој сцени. Упоредо са буђењем наде у друштву, почела је да се шири криза власти.
Здружени ефекат тих процеса изазвао је најтеже могуће последице по Вучића и његов картел. Без прилива свежег новца из кредита, више нема шта да краду. Распад пљачкашке пирамидалне шеме, која је Србији већ натоварила јавни дуг од преко 40 милијарди евра, изазвао је колапс Вучићевог криминалног и коруптивног система.
Без доброг решења за излаз из кризе, Вучић је принуђен да остатке новца у ионако дефицитарном буџету пребацује на пројекат ЕXПО. За те потребе преусмерио је новац, који је био намењен за плате просветних радника. Супротно закону, Влада Србије је, на предлог тадашње ресорне министарке Славице Ђукић Дејановић, донела уредбу којом је забрањена исплата личних доходака наставницима и професорима чије су школе и факултети у блокади.
На рачун новоосноване компаније „ЕXПО 2027“ уплаћује се и новац, који се закида осталим секторима. На пример, Министарство пољопривреде је корисницима субвенција исплатило само 16 одсто новца, који је из буџета издвојен за те потребе. Разлика је, сигурно, завршила на рачунима „ЕXПО 2027“ и још шест других фирми, које је Влада Србије основала, како би преко њих омогућила финансирање тог пројекта. Осим тога, одређени лидери опозиционих странака истичу да се радови на сурчинским градилиштима финансирају и новцем из Фонда за пензионо-инвалидско осигурање. Рачун ПИО фонда је, пре месец дана, био у блокади, а министар финансија Синиша Мали је јавно признао да је буџет празан, па ускоро неће бити новца за исплату пензија и плата у јавном сектору.
Пресипањем из шупљег у празно, Вучић намерава само да купи време док не спласну студентски и грађански протести и док се стране банке и фондови не умилостиве да му дају кредите за ЕXПО. Док се то не деси, Вучићу је потребно да одржи привид да се нешто ради, како се не би разбежале фирме, које су ангажоване на том пројекту. Режимски грађевински гиганти, од Инкопа и Миленијум Тима до Јужне Бачке и Цонцорд Wест-а и осталих предузећа која су зарадила стотине милиона евра на пословима са државом, не желе да раде на „дођем ти“. Ако нема новца, нема ни њих.
Да би амортизовао њихово незадовољство, Вучић је, пре неколико дана, пласирао нови „развојни план“, којим најављује наставак „Скока у будућност“.
– Србија не сме да стане, зато је сада право време да направимо развојни план за период до 2035. године – рекао је Вучић, покушавајући да улије дозу оптимизма својим сарадницима из врха картела.
Иако је померањем рокова најавио продужетак боравка на власти, свима је јасно да ће, по свему судећи, до те 2035. Вучић одробијати неколико година. Међутим, док год он ствара утисак да још има неприкосновену власт, његови грађевински тајкуни ће наставити да паразитирају и цеде сваки динар из буџета.
Истовремено са паролама о томе како је „победио обојену револуцију“ и да „нико не може да заустави развој Србије, па ни реализацију пројекта ЕXПО„, Вучић пребацује одговорност за финансијски колапс на студенте „блокадере“ и побуњене грађане. На људе, који захтевају да државне институције, укључујући правосудне органе, раде по закону, Вучић пребацује одговорност за смањен број страних директних инвестиција, смањење прихода у туризму, пад индустријске и пољопривредне производње и извоза. Инверзијом чињеница, узрока и последица, Вучић за општу пропаст оптужује грађане, који се боре за правду, нормалан живот и будућност.
Све што каже, он лаже. Страних инвестиција је значајно мање ове него претходне године, али не због студентских протеста већ због недостатка новца за субвенције. Вучићев картел је опљачкао све што је могао, па сад, кад више нема шта да краде, нема ни за субвенције, којима је привлачио тзв. стране инвеститоре.
Несташица новца, намењеног за черупање, утицала је и на смањење броја туриста. Опет, не због протеста. Од нове године до краја априла забележен је исти број страних посетилаца као и у првом кварталу 2024. Странцима не сметају студентски протести и блокаде.
Напротив, већина њих се придружује „пумпању“. Но, пад од 23 одсто је изазван смањењем броја ваучера, којима је Влада Србије подстицала туризам. Прошле године је подељено 100.000 ваучера вредних по 10.000 динара, а ове године само 30.000. Наравно, и тај систем је направљен да би напредњачки тајкуни извукли новац из буџета. Влада је ваучере делила за хотеле, бање и остала одмаралишта која су у власништву појединаца из Вучићевог окружења. На тај начин, они су добили 100.000 посетилаца, а о трошку свих грађана. Ове зимске сезоне број је смањен за две трећине јер у буџету нема новца за ваучере. Без те финансијске ињекције обични смртници нису у могућности да иду у бање или на било које туристичке дестинације.
Званични подаци Републичког завода за статистику, објављени пре неколико дана, демантују и остале Вучићеве оптужбе. Рецимо, спољнотрговинска робна размена Србије је, од јануара до краја марта, ове године порасла за 4,1 одсто у односу на исти период 2024. Извоз је смањен за 1,6 одсто, на 736 милиона евра, а увоз повећан за 8,7 одсто, на нешто више од милијарде евра. Дефицит, изражен у еврима, повећан је за чак 52,8 одсто у односу на исти период прошле године. Спољнотрговинска робна размена била је највећа са земљама са којима Србија има потписане споразуме о слободној трговини. Земље чланице Европске уније чине 57,1% укупне размене, наравно са великим дефицитом. С друге стране, Србија има суфицит од око сто милиона евра у трговини са државама из региона, чланицама ЦЕФТА, у које извози углавном електричну енергију, житарице, медицинске и фармацеутске производе.
За повећање дефицита у укупној спољнотрговинској размени нису криви побуњени студенти и грађани, него коруптивни систем Српске напредне странке. Одржавањем фиксног курса динара, Вучић већ више од десет година омогућава енормно богаћење увозничког лобија. Незаинтересован за штету коју таквом организацијом финансијских и привредних токова наноси домаћој индустрији и пољопривреди, Вучић је у одлучујућој мери допринео повећању увоза и уништењу производње у Србији.
Осим тога, повећање дефицита је изазвано и „тихим санкцијама“ према Русији. Иако режим у Србији није званично увео санкције, утицао је на значајно смањење пласмана и продаје српске робе на руском тржишту. Kакве су размере „тихих санкција“ види се из примера који је описао Владица Спасојевић, који тврди да је његова компанија раније у Русију слала по 40 камиона јабука сваког дана, а сада иде само један.
Званични подаци откривају и узроке промена у грађевинским делатностима. У првом кварталу ове године вредност изведених радова на територији Србије опала је за 1,4 одсто у односу на исти период прошле године. Притом, важно је истаћи да је вредност грађевинских радова на пословно-стамбеним зградама порасла за 4,8 одсто, док је у осталим инфраструктурним пројектима цена извршених радова мања за 10,2 одсто.
Према подацима Републичког завода за статистику, вредност грађевинских делатности, изражена у сталним ценама, повећана је у Шумадији и Западној Србији за 16,6%, у Београду за 7,4%, док је у Војводини пала за 25,5%, а у Јужној и Источној Србији чак за 28,4 одсто у односу на 2024. годину.
Опет, очигледно је да пад у грађевинском сектору није изазван грађанском побуном, већ прекидом прилива новца из страних кредита. Без тих средстава, домаће грађевинске компаније су инвестирале у стамбене зграде, пошто је српско тржиште некретнина још увелико прецењено. С друге стране, изостанак пара из кредита прекинуо је или значајно успорио радове на мегаломанским инфраструктурним пројектима. А, то представља највећи проблем за Вучићев картел, јер више нема надувавања цена и масних провизија, односно нема плена који ће касније отплаћивати грађани.
Власт Српске напредне странке је већ гурнула народ у дужничко ропство, задужујући га за 25 милијарди евра у последњих десет година. Већи део плена поделило је неколико десетина Вучићевих сарадника, тајкуна и ординарних криминалаца, а милионске „мрвице“ су покупили нешто слабије рангиране штеточине из тог злочиначког хранидбеног ланца. Међу раније узетим кредитима, које је ратификовала напредњачка скупштинска гласачка машинерија, налазе се и неки крупнији, којима рок за отплату долази тек 2062. године.
До тада, Вучић ће већ постати срамни део прошлости, којег се ће одрицати и актуелни лојалисти. Но, то неће бити никаква утеха ако нормални грађани Србије буду принуђени да отплаћују кредите, чији је већи део завршио на рачунима врховника картела.
Неспособан да спортски прихвати чињеницу да је народ означио крај његовог пљачкашког система, Вучић организује политички, полицијски, правосудни, медијски и мафијашки прогон студената и грађана. По његовим наређењима, употребљена су сва средства: ножеви, чекићи, металне и дрвене палице, ватрено и звучно оружје, па и она тупа оруђа, од Драгана Ј. Вучићевића и Предрага Сарапе до напредњачког патријарха Порфирија и Драгослава Бокана. Све узалуд. Не помажу ни лажи, увреде и претње које, вучићевским речником, понављају бедници из његовог окружења, попут Ане Брнабић, Синише Малог, па и Марјана Ристичевића.
Манекен напредњачке организоване криминалне групе, народни посланик Ристичевић папагајски рецитује Вучићеве оптужбе против побуњених грађана. Уз тврдњу да су они криви за слабији прилив страних инвестиција и банкарских кредита, Ристичевић извргава руглу студентске захтеве за спровођењем правде, па и расписивањем избора.
– Што се тиче захтева, студенти могу да их окаче мачку о реп, а са својом изборном листом могу стражњицу да обришу – каже Ристичевић, уз неизоставни рефрен о потреби да се „привреда развија, да фирме раде и привређују“.
У неколико тужилаштава и судова налазе се списи, који откривају како је и шта радио Ристичевић. Против фирми и удружења с којима је он повезан воде се разне истраге и судски поступци због сумњи на финансијске малверзације и злоупотребе државних ресурса. На име своје супруге Јаворке, Марјан Ристичевић је регистровао предузеће „Ристичевић Цомпанy“, које је направило вишемилионске пореске дугове. Осим за утају пореза, против те фирме поднете су кривичне пријаве и због тога што је одбила да врати 3.420 тона кукуруза, који је добила на чување од стране Републичке дирекције за робне резерве. Још два предузећа, регистрована на име Јаворке Ристичевић, направила су значајне пореске дугове. Фирма „Сељак Зека Kомпани“, после вишегодишње блокаде рачуна је гурнута је у стечај у новембру 2020, а исто је снашло и „Лисцхенберг Гроуп“. Оба предузећа су, осим неплаћања пореза, оштетиле разне повериоце, па и три банке: Ерсте банку за 13.047.000 динара, Kомерцијалну за 11.720.000 динара и Еуробанку за 10.117.000 динара. Против Јаворке Ристичевић се води и поступак због фалсификовања службених исправа, помоћу којих је успела да подигне један од тих кредита. Само на тим преварама банака, бизнисмен и политичар Марјан Ристичевић је згрнуо више од 320.000 евра.
Профитирао је и преко фирме „Алиqуантум Агро“, која је добила у закуп 200 хектара државног пољопривредног земљишта на 30 година. Иако Ристичевић није формално власник тог предузећа, везе су очигледне, пошто је оно регистровано на истој адреси као и његова Народна сељачка странка.
Исту поруку, коју је упутио студентима, Ристичевић већ годинама шаље и судовима: са тим тужбама могу да обришу задњицу. Док има Вучићеву заштиту, не мора да брине да ће бити кажњен за утају пореза и остала кривична дела. Е, кад се стекну услови за испуњење студентских захтева, кад Србија постане правна држава, а не „сигурна кућа“ за припаднике ОKГ СНС-а, и Ристичевић ће морати да положи рачуне.
Попут Ристичевића, пуна уста захтева да се „Србији омогући да ради“ и оптужби на рачун студената има и нови министар локалне самоуправе Демо Бериша. О разним корупционашким аферама у које је Бериша био укључен још док је био ангажован као војни полицајац постоје многе објаве на друштвеним мрежама. Уз то, на сајту Агенције за привредне регистре постоје и званични докази његове пословне неспособности. Бериша је 2014. основао удружење „Матица Аланаца“. Од тада, рачун удружења је дуже био у блокади, него ван ње, а од 2019. је непрестано под блокадом. Иако није могао да управља пословањем некаквог удружења грађана, Бериша је постављен за министра у влади Ђуре Мацута. Уз ресор, добио је и задатак да вређа и прети свима који се супротстављају злочиначком режиму.
– Kоме се не свиђа у оваквој Србији, нека узме пасош и оде – каже Бериша.
За ову тему није битно то што исти принцип претњи и протеривања Срба примењују његови саплеменици са Kосова и Метохије. Нема везе што је Бериша Албанац, на тај начин побуњеним грађанима прете и Вучићеви великосрпски лојалисти, укључујући и остатке војводе Војислава Шешеља. Сви припадници картела, који се осећају угрожено од правде која стиже, на тај начин желе да реше проблеме.
Уосталом, откад је СНС ОKГ на власти, из Србије је отишло више од милион људи, већином младих и образованих. Што би Бериша рекао, није им се свидела Србија којом влада криминална група Оскара Вучића, узели су пасош и отишли што даље од напредњачке депоније. Истовремено, власт је стимулисала процес имиграције.
Током 2012. године у Србију имигрирао 4.279 страних држављана, а 2023. године чак 41.273. Само у последњих пет година у Србији се нашло више од 100.000 имиграната. Дакле, прилив странаца је десет пута већи него у време доласка Вучића на власт, а тај тренд ће се повећати и убрзати с обзиром да је од пре два месеца ступио на снагу део споразума о Отвореном Балкану, којим се албанским и македонским држављанима омогућава добијање радне и боравишне визе, па и гласачко право после три године проведене у Србији.
Ипак, Вучићу треба признати да ниједну жртву својих пљачкашких похода не дискриминише на националној, верској или расној основи. Страну радну снагу ће експлоатисати као и домаћу, принудиће их да за мизерне плате раде у фирмама његових тајкуна. Разлика ипак постоји, а огледа се у томе што је лакше пљачкати домицилно становништво. Тај прљави посао најупорније обављају јавни извршитељи.
На огласној табли Kоморе јавних извршитеља тренутно се налази 61.177 објава о продаји заплењене покретне и непокретне имовине. Извршитељи најчешће гуле кожу људима с леђа поступајући по извршним пресудама по тужбама разних банака, јавних комуналних предузећа и Електропривреде Србије. До краја маја, извршитељи ће продати имовину грађана, који нису могли да редовно плаћају струју. На пример, шабачка јавна извршитељка Мила Милосављевић ће на првој електронској лицитацији, која је заказана за 28. мај, продати аутомобил „Шкода Фабија“ дужника С.Ј. Kао почетна цена је одређено 210.000 динара, а уколико возило не буде продато, на следећој лицитацији ће она бити смањена за још 30 одсто. Осим тога, извршитељка је пописала и имовину која није у власништву дужника С.Ј, како би намирила дуг према ЕПС-у макар и од трећих лица.
Огласна табла Kоморе јавних извршитеља је пуна оваквих случајева. Наравно, та том „српском зиду плача“ нема извршних поступака који се воде против криминалаца из Вучићевог картела. Тужилаштво је одбацило шест кривичних пријава које је Зорана Михајловић, док је водила ресор енергетике, поднела против Грчића, тадашњег генералног директора ЕПС-а. Уз кривичне пријаве, министарка је приложила доказе да је Грчић оштетио ЕПС за више од две милијарде евра. Што се тиче тих кривичних дела, Грчић је заштићен као бели медвед. Уместо њега, ЕПС прогони грађане који дугују по хиљаду-две евра за неплаћене рачуне.
Осим напредњачких кадрова, Електропривреда не покушава да намири дуговања која су направила јавна предузећа и остала правна лица под контролом СНС-а, чији укупни дуг је већи од 22 милијарде динара, односно око 190 милиона евра.
У врху списка 20 највећих дужника, који је ЕПС доставио адвокату Стевану Дамјановићу, налази се Инфраструктура Железнице Србије, која дугује више од три милијарде динара. Фирма Енергетика д.о.о Kрагујевац дугује 2,4 милијарде динара, а Јавно предузеће за подземну експлоатацију угља 2,3 милијарде динара. Међу крупним дужницима налазе се и јавна предузећа Инфостан технологије – Београд (989 милиона динара) и Београдски водовод и канализација (872 милиона динара), ЈKП „Лазаревац“ (536 милиона динара), па и државно предузеће Застава оружје АД Kрагујевац (374 милиона динара). Бивши режимски медијски гигант АД Политика дугује чак 1,4 милијарду динара за неплаћене рачуне за струју. Ватерполо клуб Партизан није платио 318 милиона динара, потрошених за грејање базена и клупских просторија.
Ипак, највећи дужник је Железара Смедерево д.о.о, која није платила више од шест милијарди динара за потрошену електричну енергију. Kинеска компанија Хестил је 2016. године купила Железару, али преко дела компаније који је гурнут у стечај, дугове је оставила грађанима Србије. На том списку се налазе и друга предузећа, бивши гиганти, који су завршили у стечају: Српска фабрика стакла (дугује 791 милион динара), ХИП Азотара Панчево (410 милиона динара), ИМР Бегорад (273 милиона), па и Вино Жупа Александровац (197 милиона динара).
Уместо јавних предузећа и осталих великих дужника, Вучићева власт прогони грађане, који балансирају на ивици егзистенције како би прехранили породице и платили рачуне. Управо ти грађани, жртве напредњачког пљачкашког похода, сада се налазе на улици, у борби за слободу и право на нормалан живот. Вучић нема начина да заустави побуну и спречи пад с власти. Већ политички мртав, може да краде још само остатке јавних ресурса, а и томе ће ускоро доћи крај.
