„Овде се државни апарат потпуно распао. Не само што је државу окупирала једна политичка странка (то смо већ знали), већ што ни странка није баш странка, већ један картел политичко-пословно-коруптивних интереса и врло неформалних веза. У таквој ситуацији, потпуно је нормализовано да приватном армијом батинаша и полицијом командује неко коме је функција “брат”“, каже у интервјуу за Nova.rs виши научни сарадник у Институту за филозофију и друштвену теорију Дејан Бурсаћ.
Да ли је Александар Вучић изгубио контролу над догађајима у земљи и сад свесно генерише кризу?
Чини се да је тако, бар што се тиче првог дела Вашег питања. Остаје нејасно да ли икаква рационална стратегија стоји иза тога. Сама идеја да одустанете од уступака и од избора већ да покушате да бунт грађана угушите насиљем – и то чак не институционализованом полицијском и правосудном репресијом, већ дифузним уличним насиљем – потпуно је ван памети. Да изузмемо општу сулудост те идеје у европској земљи у 21. веку, идеја да ће неко да седи кући и ћути зато што добије батине од једног режима у полураспаду је врло, врло натегнута, што можемо да видимо и на улицама Србије сваког дана.
Шта нам говори то што је брат председника Србије морао лично да дође у Ћациленд?
Говори нам три ствари. Прва је да се овде државни апарат потпуно распао. Не само што је државу окупирала једна политичка странка (то смо већ знали), већ што ни странка није баш странка, већ један картел политичко-пословно-коруптивних интереса и врло неформалних веза. У таквој ситуацији, потпуно је нормализовано да приватном армијом батинаша и полицијом командује неко коме је функција “брат”.
Друго је да је очигледно било потребно улити храбрости активистима СНС личном појавом врха њихове структуре, што значи да морал опада. Треће и повезано, то нам говори да ствари баш не иду као по лоју, чим је “тешка артиљерија” морала да изађе на улицу.
Мислите ли да власти полази за руком да насиљем поново пробуди страх код грађана?
Мислим да се напредњака више нико у овој држави не плаши. И да оваквим приступом само то још више показују чак и својим гласачима, који су све несигурнији и уплашенији.
Вучић по сваку цену избегава да распише изборе, а делује да ће ово продубљивање кризе искористити као изговор за то. Где нас такво стање може одвести?
До пре неколико дана је изгледало као да идемо ка изборима – рецимо почеле су да се најављују класичне предизборне мере економског популизма, од повећања минималца до снижавања потрошачких цена. То су неки сигнали који наводе на могућност скорих избора.
Међутим, чини се да смо сад поново далеко од тога. Могуће да је фактор у одлуци био и здравствени проблем министра Глишића, који у тој неформалној структури Српске напредне странке важи за неког ко се на терену доста бавио организацијом изборне логистике. Како било, не видим како СНС може да реши ову ситуацију без избора.
Коме на руку иду тренутни догађаји? Да ли пролази мантра власти да су студенти и грађани ти који руше уставни поредак, а да су они, с друге стране, заштитници истог?
Рекао бих да се главни ефекат актуелних догађаја види код грађана који се све више ослобађају страха и чији бес према режиму све више расте. Не видим како гласачима СНС, традиционално припадницима друштвених група које цене стабилност у друштву и због те стабилности гласају за ту странку, погодује константни хаос на улицама.
Истраживања показују да студенти воде и да би њихова листа могла да порази СНС. Шта је кључни елемент који би могао да утиче на то да се та предност материјализује на изборима?
У нашем врло комплексном контексту постоји више фактора које морамо узети у обзир како би се тренутне преференције грађана преточиле у изборни резултат. С једне стране, не сумњам да ће и кампања и састав студентске листе бити на високом нивоу, међутим, с обзиром на то да се ради о лабаво организованом ентитету, за изборно такмичење ће бити кључно формирати ефикасна тела која могу да изнесу читаву логистику избора, а с друге стране контролишу наратив, посебно јер се ради о 250 кандидата за посланике које заједно веже тек неколико основних политичких вредности.
Друго, важан елемент су и манипулације од стране режима, а мислим да ћемо их у долазећем изборном такмичењу видети буквално све – од употребе непоштених предности у медијској и финансијској сфери, преко манипулација бирачким списковима, до отворене корупције, насиља, па можда чак и изборне крађе. На све то треба бити спреман. Најзад, трећи елемент јесте понашање опозиције, која по истраживањима има одређени проценат подршке, а може и даље да има утицај на одлуку дела студентског бирачког тела.
Како би требало да изгледа улога опозиције у овом тренутку? Како оцењујете њихово понашање у овом периоду?
Јасан ми је и потпуно је легитиман њихов порив за политичким опстанком, међутим чини ми се да не размишљају дугорочно. Евентуално развлашћивање режима би свакако отворило политички простор за њих у врло блиској будућности. С друге стране, треба бити свестан да не причамо о само једној “опозицији”, већ о можда четири, пет, или чак шест колона, ако рачунамо и десне странке – а с обзиром на то да су њихови гласачи такође опозиционо оријентисани, свакако се ради о опцијама које могу са студентима да се такмиче за неки проценат подршке у истој циљној групи.
Ипак, кључно питање није да ли ће опозиција изаћи на изборе – чини ми се да су многи већ преломили у том правцу – већ да ли могу да изађу на начин да ефикасно допринесу паду режима, тј. да формирају смислене изборне листе које могу да пређу цензус. Ако ћемо заиста да завршимо с више опозиционих колона на изборима (ван студентске листе), многи од њих ће сигурно остати испод цензуса и то онда доводи у питање читав рацио одлуке о учешћу на изборима.
Да ли је ћутање међународне заједнице сигнал да и даље подржавају Вучића?
Апсолутно. Александар Вучић им је познат актер, с њим “тргују” годинама и знају шта могу да очекују. Мада свакако не могу остати имуни на оно што сваки дан виде да се дешава у Србији. Нико не воли баш много да се слика или рукује са неким ко генерише нестабилност, насиље и корупцију и чији имиџ није баш сјајан. Смањени број срдачних сусрета председника са страним државницима нам говори да се тај однос полако мења.
Често говорите и истичете да из СНС Нови Сад долазе највећи проблеми за владајућу странку и да тај огранак напредњака повлачи потезе који касније урушавају комплетну странку. Како би онда евентуални скуп у том граду утицао на позицију те партије?
Новосадски СНС је од почетка ове кризе повукао читаву плетору спектакуларно глупих потеза који су сигурно коштали њихову странку пар процената рејтинга, а Александра Вучића неколико килограма живаца. Узевши то у обзир, сваки митинг СНС у овом тренутку је осмишљен да улије самопоуздање функционерима, активистима и чланству, тако да се помало прибојавам од тога шта би, у случају да до тог митинга евентуално дође, тај охрабрени новосадски труст мозгова могао следеће да смисли.
