Да би застрашио народ, Вучић покушава да формира јединствен фронт у коме ће се наћи његови лојалисти, тајкуни, полицајци и најкрупнији шефови криминалних кланова. Док Петар Панић, Звонко Веселиновић, Лука Бојовић, Синиша Петрић, Ђорђе Прелић, Владимир Мандић и остала бића из подземља обезбеђују физичку силу за одбрану вође картела, лажни опозиционари пружају политичке услуге. Представници неколико тзв. опозиционих странака у Стразбуру су од евро-посланика тражили подршку за формирање прелазне владе, која не би угрозила Вучићев председнички положај, а на ванредним изборима би омогућила озбиљну шансу да СНС опет прогласи победу. О разлозима због којих је овај план уједињене власти и опозиције за гушење студентске и народне побуне осуђен на пропаст пише заменик главног уредника Магазина Таблоид Предраг Поповић, бивши уредник у Дневном телеграфу, Националу и Правди, некада близак Вучићев сарадник и пријатељ.
Предраг Поповић
Ванредни парламентарни избори, које захтевају студенти, још нису расписани, али Александар Вучић већ води интензивну кампању.
Пре десетак година, гласаче је уверавао да живе у „златном добу“, да је од државе направио „економског тигра“ и да ће за „две, најдуже три године“ Србија постати најразвијенија у Европи.
Сада, много реалнији и скромнији, гласачима обећава јефтин паризер, целодневни оброк од два јајета и смањење цене „Смокија“ за пет динара. У истом предизборном пакету, Вучић припрема промене Кривичног закона, које за циљ имају озваничење тортуре над побуњеним грађанима. Предизборне преваре промовисаће уз помоћ групе академика, професора, глумаца, спортиста и сличних корумпираних моралних креатура.
Међутим, свестан да своје лажи може да брани само насиљем, Вучић све наде за ратну победу над Србијом полаже у мафијашке хорде, које окупља у свом картелу.
Пре шест месеци, пред протест на Славији 15. марта, Вучић је извршио још један, можда највећи државни удар. По његовом наређењу, укинут је друмски и шински саобраћај према Београду, а на споредним путевима постављени су полицијски пунктови, на којима су заустављана возила из унутрашњости. Ипак, он је знао да то неће спречити окупљање огромног броја људи, па је испред зграде Председништва, неке његове верзије Фухрербункера, поставио здружене одреде лојалиста-ћација и криминалаца у цивилу и полицијским униформама.
У првим редовима нашли су се сви истакнути мафијашки вазали, вође разбојничких и нарко кланова. Наоружан, у маскирној униформи, окружен саборцима пред камерама је позирао Вучићев киклопасти кум Петар Панић, који је славу стекао у Сурчинском клану. Много паметнији од њега, Звонко Веселиновић, шеф Косовског клана, није хтео да military дизајном привлачи пажњу.
Уместо фантомке, на глави је имао само светло плави качкет. Са црним качкетом, појавио се Лука Бојовић, вођа Земунског клана. Криминалце из Босне репрезентовао је Владимир Мандић, најпримитивнији и најагресивнији напредњачки утеривач капиларног терора. Мужевнија од свих њих, Дијана Хркаловић се појавила у белом комплету са широким шеширом, којим је имитирала стил Меланије Трамп на другој председничкој инаугурацији Доналда Трампа.
Вашар сабласно-смешног мафијашког кича употпунила је Нина Шобота, мис клана Америка, која је у Пионирски парк дојахала на коњу. Из седла је сишла само да би се сликала са старим другаром Андрејем Вучићем. Уз Шоботу и осуђеног убицу Ђорђа Прелића, млађи брат Вучић је студентима с друге стране металне ограде показивао средњи прст и довикивао да су усташе.
Неки од Вучићевих мафијаша су били оправдано одсутни. До пре три године, у разбијању грађанских протеста су учестовали припадници клана Вељка Беливука и Марка Миљковића. Међутим, на инсистирање страних служби, Вучић је морао да омогући њихово хапшење и процесуирање по оптужници за седам убистава, диловање дроге, отмице, рекетирање и силовање.
Кад су схватили да их је вођа пустио низ воду, Беливук и Миљковић су на саслушањима током истраге и суђења признали кривична дела, која су вршили по Вучићевом налогу. Шта сада мисле о напредњацима недавно се уверио бивши министар Томислав Момировић. Две недеље, колико је провео у притворској јединици Централног затвора у Београду, од 1. до 15. августа, Момировић је био изложен шиканирању какво није претрпео још откад га је мама Нада затекла у недоличној и, благо речено, вулгарној игрици са другаром Банетом.
Миљковић се толико брутално иживљавао над наследником пословне империје Мона да су га и стражари молили да престане, више не могу да слушају како Момировић плаче и урла од страха. С обзиром да ће Беливук и Миљковић још много времена провести у затвору, извесно је да ће тамо дочекати и Вучића. Ако су овако дочекали Тому Мону, може се само претпоставити шта чека Вучића.
У Пионирском парку није било ни Предрага Колувије, званичног власника Вучићеве плантаже марихуане Јовањица. Колувија се опорављао од операције, којој је подвргнут због срчаних проблема. Кад се придигао из болничке постеље, вођа организоване криминалне групе која је производила и дистрибуирала дрогу, како га дефинише оптужница, Колувија је наставио да хвали Вучића само на друштвеним мрежама. На истим медијима ипак више пажње поклања својим пословним пројектима.
– Ја сам Предраг Колувија, оснивач Јовањице. Прва тема је како можеш зарадити? У конопљу можеш да уложиш по 50 евра. Што више уложиш, више зарађујеш. Производе, као што су цигарете од конопље, које производимо за иностране купце с којима имамо потписане уговоре, производимо од биљке у коју сте ви уложили 50 евра. Кад ове производе продамо, а продаћемо их сигурно, уговори су потписани, профит делимо с вама. Колика је зарада и да ли је легално? У првој години биљке расту. У другој, морамо да пакујемо, сушимо и продајемо. У зависности од рода, ми очекујемо најмање дупло више него што смо уложили. Да ли је легално? Апсолутно јесте! Поседујемо све неопходне дозволе Министарства пољопривреде, о чему су обавештена и министарства полиције и здравља. Приликом инвестирања добићете online уговор. Ваша инвестиција је сигурна јер је свака биљка осигурана. Поред тога што имаш сигурну инвестицију, помажеш селу и сељацима. Придружи се многобројним инвеститорима. Заједно смо у бизнису и у овој мисији – испричао је Колувија у рекламном споту, којим проси од грађана новац за производњу конопље.
До новембра 2019. године, његову „бизнис-мисију“ финансијски, политички, полицијски и на све друге начине, осигуравао је Вучићев картел. У то време, Колувија је са Вучићем ишао на међународне пословне самите, држао предавања у општинским одборима СНС-а, добијао пољопривредне субвенције, сликао се са министрима Александром Вулином и Браниславом Недимовићем, имао заштиту полиције, БИА и ВОА…
Било, па прошло. Сад мора да, као некада Газда Језда, снима јефтине рекламне спотове како би привукао пословне партнере од 50 евра. Ипак, треба признати да је исплативија инвестиција у његову производњу биљке од које се прави марихуана, него у преваре које пласира његов шеф Вучић. Колувија је доказао да није наиван.
Током истраге, није откључао свој blackberry телефон, али повремено пушта претеће најаве да је спреман да и то уради, па нека сви виде да ли је, колико пута и поводом којих послова контактирао са Александром и Андрејем Вучићем.
У таквим околностима, Беливук, Миљковић и Колувија немају употребну вредност за Вучића. Уместо њих, мора да се ослони на друге сараднике истог професионалног профила. Притом, са сваким од њих има старе нерашчишћене рачуне.
Кад је први пут ушао у просторије Српске радикалне странке, 1993. године, Вучића је на вратима дочекао Петар Панић. Шеф Шешељевог обезбеђења је одмах препознао у Вучићу исто оно што и Миљковић у Момировићу. Дугогодишње Панићево ментално злостављање оставило је трајне последице. Преслаб да му се директно супротстави, Вучић је комплексе лечио шаптачким диверзијама. Панићу иза леђа, називао га је „недоказаним убицом“. Вучић је објашњавао да се Панић некажњено извукао од одговорности за убиство пословног партнера Дарка Ђикановића јер је био под заштитом Државне безбедности. Касније, кад је Панићу у затвору у Падинској Скели избијено око, Вучић га је подругљиво називао киклопом Полифемом.
Иако Панић до данас није сазнао ко је тај Полифем, уличарским инстинктом је схватио да му се Вучић спрда. Ипак, откад су им се интереси спојили, лажно се заветују један другоме на вечну верност. Тај привид су одржали и након што су Панићеви синови морали да побегну из Србије. Вучић је одговорност пребацио на тадашњег министра полиције Братислава Гашића.
Неупоредиво компликованији однос Вучић већ три деценије има са Луком Бојовићем. Због Бојовићевог учешћа у Аркановој Српској добровољачкој гарди, Вучић га је називао „викенд ратником из специјалне јединице за кађу фрижидера и телевизора“. Много озбиљније оптужбе Вучић је износио у време пуча у Српској радикалној странци.
– Војислав Шешељ је преко своје супруге Јадранке послао поруку Луки Бојовићу да убије Томислава Николића – рекао је Вучић 30. јуна 2010. године за дневни лист Прес, чији је главни уредник и сувласник био Драган Ј. Вучићевић.
Вучић је тврдио да је те информације добио и од Милоша Симовића, припадника Земунског клана, који се у то време предао органима власти. Војислав и Јадранка Шешељ су то демантовали. Уместо да полемише у медијима, Бојовић је побегао из Србије, у којој је четири месеца касније за њим расписана потернице. На терет му се стављала организација убиства Бранка Јефтовића Јорге и учешће у атентатима на Андрију Драшковића и Зорана Недовића Шока. Ухапшен је две године касније у Валенсији, заједно са својим кумом Владимиром Мијановићем и Синишом Петрићем, званим Зеница.
Кад је пуштен из шпанског затвора и изручен Србији, Бојовић се нагодио са Вучићем. Добио је пословну комбинацију за увоз аутомобила, а дао је реч да неће роварити против вође напредњачког картела. У тај посао је био укључен и Филип Кораћ, који је ухапшен у октобру 2023. по француској тајној оптужници. Магазин Таблоид је објавио транскрипте Кораћевих преписки преко Sky апликације, у којима је учествовала и Нина Шобота.
Кораћево место у Бојовићевој и Вучићевој номенклатури пре неки дан је попунио Синиша Петрић Зеница.
Одлуком Комисије за условни отпуст Министарства правде Републике Српске, Петрић је недавно пуштен на слободу из затвора у коме је требало да остане до 2026. године. Бојовић и Петрић су се упознали у Аркановој СДГ. После ратова у Хрватској и Босни, Зеница се прикључио групи Маринка Магде, која је извршила 14 убистава у разбојничким акцијама у Војводини и Мађарској. На суђењу, Петрић је признао да је убио једног дечака, а као разлог за тај монструозни злочин навео је: „Био сам нешто нервозан те ноћи„. Осуђен је на смрт, али пресуда је у жалбеном поступку преиначена на 15 година робије. Током НАТО агресије, Петрић је побегао из затвора. Одслужење казне је наставио у Сремској Митровици, након што је 2003. ухапшен у Немачкој и изручен Србији.
Четири године касније, искористио је право на слободни викенд да побегне у Шпанију. Тамо је осуђен на 15 година затвора због недозвољеног држања оружја и удруживања ради извршавања кривичних дела. Од 2020. године, када је изручен Босни и Херцеговини, доскора се налазио на одслужењу те казне, која је требало да траје до 2026.
У јануару 2014. године, Вучић је одржао конференцију за медије на којој је рекао да поседује „поуздане и шокантне информације“ о убиству шесторице српских дечака у пећком кафићу Панда, у децембру 1998. године. Вучић се задржао само на инсинуацијама да тај злочин нису извшили, као што се до тада веровало, албански терористи, него српски. Међутим, медији под Вучићевом контролом су конкретно прозвали Милорада Улемека Легију, Луку Бојовића и Синишу Петрића. Судски поступак траје до данас, али више се та тројка не помиње. Вучић је заборавио на своје претње да ће „за неколико дана“ открити имена Срба, који су починили стравичан злочин у Пећи, али сигурно неће заборавити да се нагоди са Петрићем, који ће се придружити својим колегама у Ћациленду, испред Фухрербункера.
Вучићеви мафијашки преторијанци на души имају убиства, разбојништва, пљачке, отмице и још многа кривична дела. Ипак, колико год то парадоксално звучало, они су грађанима нанели много мању штету него Вучић.
– Мој Лука је кренуо погрешним путем, али сигуран сам да никада није повредио или нанео зло неком обичном човеку – рекао је Вук Бојовић, легендарни управник Београдског зоолошког врта.
Таква квалификација вреди и за већину осталих мафијаша из Вучићевог окружења. На списку њихових жртава углавном су колеге из конкурентских кланова. С друге стране, Вучићев ормар је пун костура обичних цивила, новинара, политичких противника и, највише, недужних људи, који су гинули у ратовима, на којима је он профитирао, па и под надстрешницом новосадске Железничке станице, која је попустила под теретом режимске корупције. Осим хушкања на рат и убиства неподобних критичара, Вучић је нанео ненадокнадиву штету држави и народу предајом и издајом Косова и Метохије, распродајом јавних ресурса, уништавањем привреде и осталим злоделима, којима је од Србије створио недефинисану територију са најсиромашнијим становништвом у Европи.
Катастрофалну ситуацију, као и њен узрок, недавно је детаљно описао Александар Глишић, председник Извршног одбора Удружења пољопривредника Србије.
– Ми имамо 400.000 хектара запарложеног пољопривредног земљишта. Када би наша држава на том земљишту посадила шљиву, па да је осушимо, печемо ракију и направимо џем, и да то извеземо у иностранство, за десет година бисмо вратили цео спољни дуг државе. Али, нико не размишља о томе, јер нико у власти нема домаћински приступ – рекао је Глишић и одмах објаснио ко представља највећи проблем: „Александар Вучић није домаћин. Српски домаћин, сељак, има у глави шта ће да ради наредних десет година на свом имању, а ови на власти не знају шта ће да раде за десет дана. Лош домаћин прво почне да продаје земљиште, па после распродаје машине. Вучић је пример лошег домаћина. Продао је сва пољопривредна добра, све фабрике. Шта ради лош домаћин кад све распрода. Он се или обеси или побегне од куће!“
На основу личног искуства, Глишић је објаснио режимске пљачкашке моделе, којима се уништавају пољопривреда и сељаци, а богате припадници увозничког и трговачког лобија.
– Ми смо постали канта за отпатке из Европске уније. Код њих је рок трајања меса одређен на шест месеци, а код нас на годину дана. После шест месеци, њихово месо иде у прерађевине за псе и мачке. Али, они су се досетили: зашто би то јели пси и мачке, кад то могу да поједу ови луди Срби – објаснио је Глишић.
Осим месом, које се увози кад му истекне рок употребе у земљама ЕУ, српско тржиште се снабдева свињетином из Црне Горе, сувом шљивом из Молдавије, парадајзом из Албаније.
– Лично је Александар Вучић рекао да је добро што увозимо парадајз из Албаније, јер ће то бити добра финансијска инјекција за њихове пољопривреднике. Таку су наши пољопривредници сахрањени без попа – каже Глишић.
Последице напредњачког начина управљања пољопривредом и трговином таксативно су набројане и у научним анализама. Лабораторија, коју је ангажовало Министарство пољопривреде, извршила је анализу тржишта на узорцима, које су прикупили тржишни инспектори из највећих трговачких ланаца у Србији. Резултати су поражавајући: од 18 провераваних вина, 16 уопште није вино, од 25 узорака меда чак 22 су вештачки мед, међу седам тестираних врста ракије чак шест није ракија, од 13 узорака млека 11 је течност која је направљена размућивањем увозног млека у праху у од 30 до 45 одсто воде… Према тим налазима, више од 80 одсто хране коју једу грађани Србије није ништа друго него фалсификат!
Напредњачки функционери, тајкуни и остали криминалци из тог крда не маре за тровање народа, које спроводи њихов Борџија Вучић. Они једу паризер и мајонез само у предизборним спотовима. Кад се камере искључе, уживају у најскупљим специјалитетима у домаћим и страним луксузним ресторанима. Како то изгледа види се и по рачуну, који је недавно објављен на друштвеним мрежама, који је направила група од 18 богаташа у Палма де Мајорци.
Укупан рачун за једну вечеру је износио 63.237 евра, а како и не би кад су уживали у порцијама морске рибе од 4.500 евра и шампањци Пол Рогер Брут, Лоуис Цристал и Дон Перигнон Росе за по 320 до 480 евра, и то за само једну од 17 наручених флаша.
Скоројевићи, којима празилук вири из оног дела тела из којег они вире Вучићу, уживају у свом универзуму, који нема никакве везе са сиротињом од које су отели сваки од тих 63.237 евра. Да би сачували згрнуто богатство, по сваку цену намеравају да угуше побуну народа, коју предводе студенти. Сви имају своја формацијска места. Тајкуни из картела сада обезбеђују новац за хонораре ангажованих криминалаца и полицајаца, политичко-туристичке турнеје лојалиста, Рома, Египћана и
Мароканаца са страначким заставама, као и за остале садржаје из незваничне предизборне кампање. Вође мафијашких кланова испоручују потребну количину набилдованих и тетовираних батинаша. У заједничком злочиначком подухвату, који Вучић води против Србије, значајну улогу имају и његови комитенти из лажне опозиције.
Уједињени у борби против студената и побуњених грађана, представници проевропске опозиције недавно су одржали неколико састанака и трибина са појединим посланицима из Европског парламента у Стразбуру. Борко Стефановић, потпредседник Странке слободе и правде, Здравко Понош, председник странке Србија Центар и Павле Грбовић, председник Покрета слободних грађана, тражили су од евро-парламентараца подршку за њихову идеју о формирању тзв. прелазне владе. У локалном винском ресторану Ле Tire-Bouchon објашњавали су да само на тај начин може да се уништи студентски покрет и обезбеди стабилност у држави. Стефановић је тврдио да су студенти постали значајан фактор на политичкој сцени, али да нису поуздан партнер јер не гарантују наставак процеса евро-интеграција.
Као да цитира Вучића, истакао је опасност од студентског екстремизма, који може да изазове крвопролиће на улицама. Уместо тога, Стефановић је затражио подршку за заједничку владу са Српском напредном странком, која би припремила услове за одржавање ванредних избора. То би, сматрају лажни опозиционари, било прихватљиво и за Вучића, пошто његов положај на функцији председника не би био доведен у питање, а СНС би, уколико се из утрке елиминишу или бар ограниче студенти, имала велике шансе за изборну победу. То је тачно. Поред овакве опозиције, Вучић и његов картел не би изгубили изборе ни под каквим условима.
Лажни опозиционари су већ неколико пута успевали да амортизују бес грађана и спасе напредњачки режим. Чим би се на улицама појавиле масе које не могу да контролишу ни СНС ни тзв. опозиционе странке, енергија би се испумпавала карневалским штосевима и шибицарским стратегијама попут оне „Седи, не наседај„. На велику жалост свих паразита из актуелног политичког и финансијског система, народ се умирити не може.
Вучићев опстанак на власти не могу да осигурају ни опозиционари, ни његови мафијаши. Колико год се трудили, претили и застрашивали, варали и лагали, сви ће бити збрисани са политичке сцене. Уједињени у борби против грађана, биће уједињени у поразу. Већину њих, лоших домаћина, чека судбина чију предикцију је описао пољопривредник Глишић: или да се обесе, или да побегну од куће.
Глоса
Генерал Здравко Понош, Борко Стефановић и Павле Грбовић на Вучићевом су казану. Очигледно је. То потврђује и Поношева изјава за Слaвија инфо
Славија Инфо: Здравко Понош – Вучић доводи озбиљну екипу! Ево шта је било у Стразбру! (16.9.2025)
