Украјину потреса корупционашки скандал у коме главне улоге имају најближи сарадници председника Володомира Зеленског. Истрага, коју води Национални биро за борбу против корупције, обухватила је и спорну куповину српског наоружања преко Израела. Државно предузеће Југоимпорт СДПР и две приватне фирме, Едепро и Romax Траде, ове године су продале гранате и муницију израелским компанијама, а оне украјинској Фире Поинт, чији власник је Тимур Миндич, дугогодишњи пријатељ и пословни партнер Зеленског. Та трансакција је, по надуваној цени, плаћена новцем из донацијама САД-а и Велике Британије. Западни центри моћи подржавају истрагу корупције у коју су умешани Зеленски и Вучић.
Предраг Поповић
Украјински Национални биро за борбу против корупције (НАБУ) пре неколико дана објавио је на You Тубе, Телеграм каналу НАБУ Daily и другим интернет платформама серију докумената и кратких снимака пресретнутих разговора појединаца, који су укључени у корупционашке афере.
Осим председника Володомира Зеленског и неколико његових најближих сарадника из врха украјинског режима, у тим садржајима се помињу Александар Вучић, Тони Блер, Џонатан Пауел, Бењамин Нетањаху и још неколико лица који су осумњичени за малверзације приликом куповине оружја и у енергетском сектору.
Према наводима са НАБУ Daily канала, Вучић је имао значајну улогу у спорној трговини оружјем и муницијом. Посебно се истичу два контингента наоружања из Србије, које је продато изаелеским компанијама, да би потом било прослеђено Украјини, али по знатно увећаним ценама. Српско оружје је, преко Израела, купила украјинска фирма Фире Поинт, у власништву Тимура Миндича, најближег сарадника Зеленског.
Србија је у Израел извесла оружје у вредности од 55,5 милиона долара, што је више него током целе 2024, кад је укупна цена износила 42,3 милиона долара. Главни извозник је била државна компанија Југоимпорт СДПР, али у том послу су учествовале и приватне фирме Едепро и Romax Траде. После извештаја, које је објавио израелски Хаарец, бројни европски политички лидери, аналитичари и медији су критиковали Србију, оптужујући је да подржава „израелске ратне злочине у Гази“. Под притиском, Вучић је у јуну 2025. године најавио да ће Србија обуставити извоз муниције ка Израелу. Међутим, аналитички портал middleeastmonitor.com објавио је да су израелске компаније, повезане са ИДФ-ом (израелским оружаним снагама) наставиле да купују српско оружје.
У тим извештајима документован је транспорт наоружања из Србије израелским авионима за војну базу Неватим. Српска и израелска влада одбиле су званичне захтеве за информације о извозу оружја, позивајући се на то да су тражени подаци означени као „строго поверљиви“. Уместо Владе Републике Србије, одговорио је Александар Вучић, који је за недељник НИН изјавио да је „један контингент оружја испоручен Израелу по хитном поступку“ и да је „у року од четири дана прикупљена лиценца и извршен транспорт“.
Ипак, истрага украјинског НАБУ је утврдила да је део тог наоружања препродат фирми Фире Поинт, а плаћен новцем из донација Сједињених Америчких Држава и Велике Британије. Према тим информацијама, у том послу су учествовали израелски премијер Бењамин Нетањаху, без чије дозволе ИДФ не би смео да се укључи у транспорт наоружања, и бивши британски премијер Тони Блер, који има блиске пословне везе и са Нетањахуом и са Вучићем.
Главну оперативну улогу је имао Блеров сарадник Џонатан Пауел, који се данас налази на функцији саветника за националну безбедност у влади Кира Стармера.
Украјинска корупционашка афера је привукла пажњу глобалне јавности пре неколико дана, кад је недељник The Спецтацор, који важи за незванично гласило британске Владе, објавио детаље истраге Националног бироа за борбу против корупције у тексту под насловом „Скандал који би могао срушити Володомира Зеленског“.
У операцији, која је припремана 15 месеци, НАБУ је прикупио више од хиљаду сати снимљених разговора, међу којима су и они које је Зеленски водио са Тимуром Миндичем у његовој вили и то користећи шифриране термине. У тој колекцији налазе се и снимци разговора Володомира Зеленског са његовим оцем Олександром Семеновичем Зеленским, за кога се тврди да са супругом Римом Владимировном Зеленском живи у Израелу.
На основу прикупљених доказа, НАБУ је извршио око 70 рација у украјинским државним институцијама и приватним кућама најближих сарадника председника Зеленског.
Агенти НАБУ-а су у вили Тимура Миндича пронашли ормаре пуне кеса са новчаницама од 200 евра, тридесетак златних полуга, па чак и златну wc шољу у тоалету, који је украшен драгим камењем. Међутим, нису пронашли Миндича. Он је, заједно са неколико сарадника, побегао из Кијева два сата пре него што је НАБУ дошао по њега. Иначе, Миндич је пријатељ Зеленског из детињства, а пажњу јавности је привукао кад су њих двојица основали телевизијску продукцијску кућу Квартал 95. Након што је Зеленски изабран за председника Украјине, Миндич је проширио делатност, па се истакао у пословима у грађевинарству, банкарству, трговини ђубривом и дијамантима. Украјински опозиционари Тимура Миндича називају „чуварем трезора Володомира Зеленског“.
„Према видео снимку, који је на You Тубу објавио НАБУ, истрага против Миндича се фокусирала на корупцију приликом изградње утврђења за одбрану енергетске структуре од руских ракета и дронова. Корупцијска шема од 100 милиона долара укључивала је велика јавна предузећа, укључујући украјинску националну нуклеарну компанију Енергоатом“, наводи се у тексту британског недељника The Спецтацор.
С друге стране, Њујорк тајмс у својој анализи наводи да „пун обим истраге НАБУ још није познат, али већ из до сада објављених података сугерише се да је корупција дубока и далекосежна и да укључује многе личности повезане са Зеленским и Кварталом 95“. Њујорк тајмс је поставио питања о томе како је Фире Поинт, који је пре рата регистрован као агенција за кастинг глумаца, добио вишемилионске уговоре са украјинском владом за производњу дронова за украјинску војску. Осим тога, Фире Поинт производи нову крстарећу ракету дугог домета „Фламинго“.
Фирма Фире Поинт засад није оптужена ни за какво кривично дело, али њен власник Тибур Миндич се налази на листи осумњичених за корупцију у пословима Енергоатома, заједно са министром правде Херманом Галушченком и министарском енергетике Светланом Хринчук, који су недавно поднели оставке.
„Спорни уговори за нуклеарна постројења, поправљање енергетске мреже и војне инфраструктуре, све је директно повезано са људима из орбите Зеленског. То није било цурење у систему. То је коруптивни систем, који НАБУ назива криминалном организацијом„, наводи се у тексту ирског медија The Исландер.
Иако упорно понавља да подржава борбу против корупције и позива владине званичнике да сарађују са НАБУ, Зеленски је у јулу ове године, кад је истрага стигла до њега, покушао да тај Биро, као и њену сестринску агенцију САПО, стави под директну контролу владе. Зеленски је намеравао да наметне закон, којим би се укинула оперативна независност тих агенција за борбу против корупције.
„Тај потез је шокирао међународне савезнике Украјине, као и саме Украјинце. Први пут од почетка рата одржани су велики протести против владе на улицама у центру Кијева. Под притиском Брисела и Вашингтона, Зеленски је одустао од намере да под контролу стави НАБУ и САПО“, наводи The Спецтатор. Ипак, британски недељник упозорава да ће се „ускоро распламсати рат великих размера између независних агенција за борбу против корупције и ужег круга сарадника Зеленског“. Тај медиј наводи да Зеленски контролише правосудни систем преко украјинске Националне службе безбедности (СБУ), која му је лојална. С друге стране налазе се НАБУ и САПО, који имају снажну политичку и финансијску подршку америчке и европских влада, а оперативно их помажу западне обавештајне службе. На тој перцепцији номиналне независности и де факто западне контроле, Зеленски критикује НАБУ као „средство стране доминације“. У томе, на изненађење многих западних лидера, Зеленски има подршку бивше премијерке Јулије Тимошенко, која је подржала покушај укидања независности НАБУ-а са тврдњом да је „Национални биро за борбу против корупције постао средство стране доминације, који Украјину претвара у обесправљену колонију без суверенитета“.
Стање у Украјини по свему подсећа на Србију. Осим генералних процена последица ратних авантура и корупционашких и криминалних поступака Зеленског, које су сличне онима које је Вучић наметнуо Србији, чак је идентична и кадровска структура. Улогу, коју у окружењу Зеленског има Тимур Миндич, у Вучићевој дворској свити деле Жељко Митровић и Синиша Мали. Као Миндич, и Митровић је на јавну сцену ступио као комедијант. Од басисте из групе „Рокери с Мораву“, прво се трансформисао у медијског могула са разгранатим пословним делатностима, међу којима се у последње време истиче производњом дронова. Ипак, обавезе Вучићевог „чувара трезора“ преузео је Мали. Ускоро, кад тужилачке истраге стегну обруч око њега, и Мали ће, као Миндич, побећи из земље, са места злочина.
Сличан је и начин на који су Зеленски и Вучић дошли на власт. The Исландер је то описао: „Украјинци су целом свету поручили да је преврат на Мајдану био мотивисан борбом против корупције. Обећали су нову еру транспарентности, одговорности, владавине права и западних вредности. Рекли су да је револуција била део побуне против Јануковичевих вила и златних тоалета. А ипак је Володомир Зеленски, преко својих посредника, савезника и мреже, надмашио сваког претходника на власти.“
Украина бросила под Харьковом крупнейший в Европе арсенал Российские войска получили доступ к тысячам тонн боеприпасов прямо в зоне военной спецоперации. https://t.co/JEWLcgh047 pic.twitter.com/yoLxOSL8r0
— Александр Коц (@sashakots) April 22, 2022
Тако се и Вучић, док се борио за долазак на власт, представљао као одлучни борац против криминала и корупције. Статус аутократе је утврдио хапшењем највећег српског тајкуна Мирослава Мишковића. Временом, распродао је јавне ресурсе, зауставио процес демократизације друштва, угушио неподобне медије и преузео контролу над свим државним институцијама, укључујући и праводуше.
Као што је Зеленски користио СБУ за реализацију својих криминалних и коруптивних активности, тако и Вучић злоупотребљава БИА. Обојица су уништили државе и народе којима владају, а све да би згрнули што више новца на туђој несрећи. Због тога, не чуди што су се повезали у коруптивној трговини наоружањем.
Западне безбедносне агенције већ су неколико пута хватале Вучића у разним криминалним мрежама. Вучић је имао истакнуту улогу у међународној афери „Фоксваген“. Два директора те компаније су извршила самоубиство, двојица су осуђена на вишегодишње казне, а „Фолксваген“ се нагодио са судом у Мичигену да исплати одштету од 800 милиона долара. Вучић и његов пословни партнер Герхард Шредер су се провукли без казне. Исти је био исход афере са шверцом српског оружја у Јемен.
Због кршења ембарга, Србија је две године била на црној листи међународне организације за борбу против тероризма ФАТФ. Вучић је кривицу пребацио на трговце оружјем, међу којима је главну улогу добио отац тадашњег министра полиције Небојше Стефановића, сада наводно упокојени Бранко Стефановић. Пред француским судом већ две године се води поступак против Филипа Кораћа. У судским списима се налазе и транскрипти комуникација са Sky апликације, у којима се помињу Александар, Андреј и Данило Вучић. Доказни материјал је предат српском Министарству правде и Тужилаштву за организовани криминал, али још нису формирани предмети у којима би били обухваћени Вучићи.
Ипак, Александар Вучић нема шансе да се извуче из корупционашких афера, које га повезују са Зеленским. Украјинском ратном вођи, очигледно, истиче рок трајања. Западни центри моћи, политички лидери, обавештајне службе и медији покренули су акцију, која за циљ има његово склањање из власти.
С обзиром на заједничке именитеље – криминал и корупцију – извесно је да и Вучића чека иста судбина. Са златне wc шоље, мораће да се склони на чучавац у Забели.
