Вишегодишња, ако не и вишедеценијска погрешна политика долази на наплату, па Министарство унутрашњих послова (МУП) остаје без људства, а ако се овакав тренд настави, за десетак година полиције више неће бити. Разлог за такву ситуацију може се потражити у потезима које је МУП повлачио у протеклом периоду, каже саговорник Нове из Полицијског синдиката Слога Драган Жебељан.
Два покушаја МУП Србије да попуни своје редове неславно су завршила. На конкурс за пријем 700 полицајаца за Београд јавило се око 300 људи, није познато колико се кандидата јавило за пријем у Жандармерију, а сва четири одреда траже људе. То је историјски минимум, јер је протеклих година заинтересованост младих била много већа. Ни позив МУП својим бившим радницима, да поново раде као помоћно особље, по уговорима о делу и привремено-повременим пословима, није „намамио“ довољно људи.
Ситуација у друштву додатно се погоршала након погибије 16 људи у паду надстрешнице 1. новембра 2024. године када је власт на захтеве о одговорности и истрази ужасне трагедије одговорило извођењем полиције на улице, толеришући, па чак и охрабрујући прекомерну употребу силе и незакониту примену средстава принуде. Са друге стране, полиција је повукла своје људе из Ударне групе Јавног тужилаштва за организовани криминал (ЈТОК) и тако постала саучесник режима у саботирању истраге о финансијским малверзацијама на том пројекту.
Ипак, последњих годину дана је само распламсало пожар који већ годинама тиња у МУП и нагомилани проблеми су избили на видело. Многи полицајци беже из полиције како знају и умеју, одлазе на боловања или пензију јер не желе да буду део репресивног апарата режима који доживљава полицију као своје приватно обезбеђење којим могу располагати по свом нахођењу, а не по закону.
„Много фактора утиче на стање у полицији, повучено је много погрешних потеза, нарочито последњих година. Прво и основно, ми немамо континуитет у МУП. Сваки министар намеће свој начин рада па се дешавало да је један министар оснива неке управе или одсеке, а његов наследник их укида. Сваки министар доводи и своју екипу и све то смета континуитету рада. Расписују се неки чудни конкурси и доводе људи на високе позиције по нејасним критеријумима, углавном политичким. То све штети МУП, а полиција је сувише важна институција да би била тако третирана“, објашњава Драган Жебељан из Полицијског синдиката Слога.
По његовим речима полицијски посао је занат који мора да се учи и пракси, а не само у теорији.
„Ја када сам почињао да радим у полицији, имали смо ситуације да стари полицајци уче и саветују нове официре, а ови су их слушали иако су били виши од њих по чину. Неке ствари могу да се науче само на тај начин. Али, људи који долазе по политичкој линији, на руководећа места, не слушају никога из полиције. А имамо много руководилаца, а мало извршилаца наређења, много функцонера, а мало обичних полицајаца које народ виђа на улицама, у патроли. А зашто би се и неко трудио, проводио године и деценије напорно радећи, а да му онда доведу некога са стране и поставе му га за шефа? Имате проблем и што људи прелазе из једне у друге управе или чак врсте полиције и то су „стручњаци опште праксе“, па из УКП иду у униформу, или из саобраћајне у граничну полицију и то на руководећа места“, објашњава Жебељан.
Оне који одлазе нема ко да замени
Он објашњва да је одлив кадрова из МУП довео до тога да није извршена права смена генерација.
„Људи су одлазили, многи и под политичким притисцима, па имате ситуацију да бивши официри полиције сада раде као камионџије у Немачкој, што је поражавајуће. Држава је у те старешине много уложила а онда их, тако рећи, отерала. Оно што није могуће надокнадити је њихово искуство, које они не могу да пренесу својим потчињенима јер више нису у служби. Имате ситуацију да млади полицајци већ после годину дана постају вође патрола или вође сектора, а немају довољно искуства за таква руководећа места“, објашњава Жебељан.
Није само ова власт крива за лоше стање у полицији али му је она и највише допринела. Добра пракса започета пре двадесетак година је обустављена.
„Радило се на пројекту „Полицајац у заједници“ како би се службеници МУП уклопили у локалну средину, стекли поверење грађана и остварили комункацију са њима. То се дешавало у време када је министар био Драган Јочић 2004. године, али се од тих ствари одустало. Људи су одлазили због многих ствари из полиције, због лоше материјалне ситуације, лошег статуса у друштву, политичких притисака, а да нико није реаговао и сада имамо алармантну ситуацију. Једна полицијска станица у месту у Србији из ког сам ја, имала је раније четири инспектора из области општег криминала, а сада двојицу. То је дупло мање људи, а обим посла је можда чак и већи. И од те двојице, један је млади инспектор који није могао да научи нешто од старијих колега јер их није затекао и питање је шта може да уради уз најбољу вољу. Онда имате ситуацију да људи кажу да полиција ништа не ради и да чува кримналце, а у ствари полиције нема довољно“, објашњава Жебељан.
И док су плате специјалаца-почетника огромне, а чинови само „севају“, обичан полиајац се налази у незавидној ситуацији, ниског је материјалног положаја, често без перспективе за јасно каријерно напредовање које често зависи од политичких утицаја.
„Полицајци осећају да их систем не штити ни од руководилаца, ни од локалних моћника, ни од криминалаца, па неки не желе да себи стварају проблеме, свесни да иза њих нико неће стати, зато имамо и то окретање глава полицајаца. Сада имамо због свега и ситуацију да се полицајци жале да имају проблема у окружењу и у свакодневном животу због тога што су полицајци, да их грађани другачије гледају. Због тога је и слаб одзив бивших полицајаца јер не желе да се врате и извргну осуди околине“, сматра наш саговорник.
Опасност од појаве параполиције
„Управо зато је кадровски суноврат МУП-а толико опасан: када нема довољно обучених полицајаца, када генерације нису замењене, а систем се ослања на импровизацију – појављују се алтернативе које немају ни легитимитет, ни законску улогу. Синдикат полиције Слога зато још једном истиче: једина сила која сме да носи униформу полиције јесте – полиција. Било какво појављивање неформалних група у улози „подршке“ кордонима значило би урушавање уставног поретка, дестабилизацију државе и опасан сигнал да је институционални систем пред колапсом“, закључује Драган Жебељан из Полицијског синдиката Слога.
