Незаконито стављање на платни списак десетина хиљада људи државну касу је олакшало за 1,8 милијарди евра, још 2,4 милијарде су „извучене“ разним пореским преварама, а тај губитак прихода власт је надокнадила задуживањем земље
Све нетранспарентне поступке власти пратиле су веште манипулације о узроцима, намерама и последицама. То је доста успешно рађено да су чак и економисти који не подржавају владајућу политичку опцију, некритички прихватали као тачну процену власти о успеху мера фискалне консолидације, спроведених од 2015. до 2017. Тим мерама пензије и основице зарада запослених у јавном сектору смањене су 10 одсто, што је на годишњем нивоу донело уштеде од 470 милиона, а за три године око 1,4 милијарде евра.
Али, тиме су заправо само покривани расходи за трошкове људи које је власт незаконито стављала на платни списак. Само у 2015. ти незаконити расходи за запослене на националном нивоу премашили су 350 милиона евра и одговарали су збиру 42.000 просечне годишње зараде у Србији. У оквиру те суме, око 100 милиона евра били су незаконити расходи за запослене у Електропривреди Србије.
Скривени удари на државне финансије
Резултате истраживања незаконитих расхода за запослене и губитака прихода од пореза на додату вредност у унутрашњем промету, који су оставили тешке последице на економски, правни и укупни институционални поредак земље, недавно сам детаљно изложио у књизи Скривени удари на државне финансије Србије – Коруптивна рента у сенци финансијске консолидације.
Уз непромењену пореску стопу и стабилан курс, приходи од ПДВ-а би требало да прате раст БДП-а, а они су од 2016. до 2022. пали са 112 на 70 милијарди динара, да би, чим је уведено обавезно електронско фактурисање, порасли за 230 одсто
Повећање броја запослених у јавном сектору запажено је у јавности на појединачним примерима у јавним предузећима, локалним самоуправама и локалним јавно-комуналним предузећима, али није било увида у укупне размере таквих поступака. Нешто више о теми говорило се крајем 2013. и током наредне године. Власт је манипулисала подацима о броју запослених у јавном сектору, правдајући се непостајањем „тачних података“ као проблемом „техничке природе“.
У образложењима за доношење закона о буџетима, у фискалним стратегијама, владиним саопштењима, извештајима и другим званичним документима, разлози за високе трошкове за запослене смештају се у „претходни“ период, пре 2012, када су СНС и СПС дошли на власт. Након тога, актуелни режим је успешно наметнуо тему фискалне консолидације, као мере којом се земља спасава од банкрота. Из јавног разматрања потиснут је њен стварни пројекат – незаконито стављање огромног броја људи на платни списак, који је реализовао велики број носилаца власти, од врха државе до нивоа локалних самоуправа и јавних предузећа и који је прецизно праћен и подржаван.
И пре деценије број инспектора контроле у Пореској управи био је упола мањи од препорученог стандарда. Ситуација је сада вишеструко гора, а без ефикасне пореске администрације држава не може грађанима да пружа ни основне услуге
Увидом у одлуке о завршном рачуну буџета за 2012, код појединих локалних самоуправа види се да су у односу на почетни планирани износ за ту годину значајно прекорачени расходи за запослене. У Ужицу, на пример, за око 75 милиона динара, Новом Саду за 120 милиона, београдској општини Раковица за 30 милиона… Анализа података из Консолидованог биланса државе и издатака буџета Републике Србије (за запослене, према Закону о буџету) показала је да су трошкови расхода за запослене у последњем кварталу 2012, када су СНС и СПС већ били на власти, били за 10,2 милијарде динара већи од законима дозвољеног износа.
Лице и наличје фискалне консолидације
На основу података из одлука о завршним рачунима локалних самоуправа и из годишњих финансијских извештаја јавних предузећа и установа, испоставиће се да је број запослених након 2012. у многима од њих порастао за 10 до 20 одсто, а негде и више. Тако се из Одлуке о завршном рачуну Београда за 2015. види да је уместо законом наложеног смањења основица зарада за 10 одсто, дошло до повећања тих расхода за девет процената у односу на претходну годину, што одговара повећању броја запослених на платном списку за скоро петину.
Анализа података из Консолидованог биланса државе и издатака буџета Србије за запослене, показала је да су ти трошкови у последњем кварталу 2012, када су СНС и СПС и дошли на власт, били за 10,2 милијарде динара већи од законима дозвољеног износа
Из финансијских извештаја Електропривреде Србије се, пак, види да су расходи за запослене у том јавном предузећу 2013. износили 53 милијарде динара или 468,5 милиона евра. Уместо њиховог очекиваног смањења, они су повећани и за око 110 милиона евра су премашили законом дозвољени износ. Како су у низу наредних година стотине милиона евра биле усмерене за исте намене, испоставило се да је то урађено науштрб средстава за инвестиционо одржавање. Последице су биле познате тешке хаварије на бројним постројењима.
Државна каса празнила се по два основа. Одлив је повећан кроз корупцију на трошковној страни, повећањем расхода за запослене, а истовремено је смањен прилив разним пореским преварама. С обзиром на то да те појаве нису од јуче то се може тумачити као доказ да се на врху најзначајнијих државних система налазе апсолутно некомпетентни кадрови. То је и објашњење зашто је ЕПС-ом све до велике хаварије, до почетка 2021, руководио Милорад Грчић.
Секли грану на којој седе
С друге стране, нагло слабљење функција Пореске управе, а нарочито контроле, започето је средином прошле деценије, почетком 2015, када је на њено чело дошла садашња директорка Драгана Марковић. Баш у то време мерама Владе Србије смањене су плате у јавном сектору и забрањено обнављање професионалног кадра, док је део запослених порезника природно одлазио у пензију, а на другој страни се жмурило на масовно страначко запошљавање потпуно непотребних радних профила. Додатно погубно је деловала Уредба с краја 2015, славодобитно представљена као мера штедње, којом су дневнице запослених у јавном сектору смањене на 150 динара. Те две мере за само неколико месеци драстично су финансијски погодиле инспекторе теренске контроле, чије су плате, зависно од звања, износиле највише 60.000 динара.
Из завршног рачуна буџета Београда за 2015. види да су уместо законом наложеног смањења основица зарада за 10 одсто, ти расходи повећани за девет процената у односу на претходну годину, што одговара повећању броја запослених за скоро петину
Епилог је био да су се теренски инспектори, нарочито из Центра за велике пореске обвезнике (ЦВПО) разбежали на друге послове у оквиру Пореске управе, отишли у пензију или у приватни сектор, на боље плаћене послове. Са малим платама и још мизернијим дневницама једноставно нису могли да подмирују своје трошкове док раде на терену. Тиме је та организациона јединица, кључна за ефикасност целе пореске администрације, јер обавља сталну, специјализовану контролу наплате ПДВ-а, кадровски драстично онеспособљена. Последице су се брзо осетиле, кроз пад прихода од ПДВ-а у унутрашњем промету.
Уз непромењену пореску стопу, стабилан курс и без значајнијих тржишних потреса, приходи од ПДВ-а у унутрашњем промету би у начелу требало да прате раст бруто друштвеног производа, са веома малим одступањима. После 2016, када су приходи од ПДВ-а износили 112 милијарди динара, већ у наредној години пали су на 87 милијарди, а у 2018. на само 63 милијарде. Приходи по том основу су потом варирали на том ниском нивоу и у 2022. су износили 70 милијарди динара. Тек је увођење обавезног електронског фактурисања довело до тога да се ПДВ у унутрашњем промету врати на равнотежни ниво, па су у 2023. ти приходи у односу на претходну повећани за чак 230 одсто, на 163 милијарде динара.
Знак за узбуну, на који нико није реаговао
У условима нормалног функционисања администрације, нагли губитак прихода само у једној години био би знак за узбуну на свим нивоима државе. Губитке прихода од ПДВ превара од око 400 милиона евра у просеку годишње, власт је надокнадила задуживањем земље. У овом периоду изостала су и друга очекивана деловања Пореске управе, као што је утврђивање пореског јаза у наплати пореза на добит правних лица. Остају тешка питања: да ли су огромни губици пореских прихода само резултат егземпларног незнања и неспособности управљачког кадра или је можда реч о намерном креирању околности погодних за пореске преваре и пореске утаје непознатих актера.
Расходи за запослене у ЕПС-у су 2013. износили 468,5 милиона евра и уместо да мерама фискалне консолидације буду смањени, они су повећани и за око 110 милиона евра су премашили законом дозвољени износ, а све је урађено науштрб инвестиционог одржавања
У Пореској управи 2015. било је запослено 5.800 људи. Од тада се њихов број континуирано смањује и у 2024. је пао на 4.200. И пре десет година запослених у Пореској управи у односу на број становника и број пореских обвезника био је далеко мањи него у свим земљама ЕУ и из окружења, а број инспектора контроле упола мањи од препорученог стандарда за земљу величине Србије. Ситуација је сада вишеструко гора. А без ефикасне пореске администрације, свака држава губи способност да пружа основне услуге грађанима, док привреда постаје нестабилна због непредвидивости и високог ризика од утаје пореза. Због тога у будућности, након промена, овом проблему би требало посветити највећу пажњу, јер је реч о најсложенијим пословима које захтева систем државне управе.
