Запленом пет тона марихуане у Коњуху, Вучић је остао без плена вредног педесет милиона евра. Буџет је празан, нема страних кредита, нема шта да се украде, а ни зараде од шверца дроге. Материјални губици су угрозили пословање Вучића, али и Братислава Гашића, који распродаје своје уделе у компанијама које воде Зоран Костић и Срђан Кнежевић. Распад картела не може да се заустави инсталирањем криминогених типова на руководећа места у МУП-у, нити махинацијама са тужиоцима и судијама. О пропасти шверца наркотика, основне привредне делатности ОКГ СНС-а, пише заменик главног уредника Магазина Таблоид Предраг Поповић, бивши уредник у Дневном телеграфу, Националу и Правди, некада близак Вучићев пријатељ и сарадник.
Предраг Поповић
У акцијама српске полиције и међународних служби, од почетка 2025. године до данас, заплењено је 14,48 тона кокаина и 41,6 тона марихуане у власништву организованих криминалних група повезаних са Српском напредном странком. У истом периоду, заплењено је и око 220 кг хероина, екстазија и других синтетичких дрога. Процењује се да укупна вредност одузете робе прелази износ од две и по милијарде евра.
Не постоји светска компанија која се бави легалним бизнисом, па ни неки колумбијски или мексички клан који би могао да поднесе такве губитке. То не може ни картел на чијем челу се налази Александар Вучић. Не само што је остала без новца инвестираног у куповину и транспорт дроге, Српска нарко странка је остала и без профита, који је очекиван после продаје на домаћем и европском тржишту. Прекид шверцерског ланца изазвао је и прекид прања новца кроз грађевинске послове у Србији и, нарочито, преко „Београда на води“ и музичко-забавне изложбе EXPO.
Нарко трафикинг је постао основна привредна делатност Вучићевог картела од самог доласка на власт. Повремени застоји у бизнису, изазвани запленама у Шпанији, Грчкој, Турској и Сједињеним Америчким Државама, наносили су штету, која је укалкулисана у пословни ризик.
За разлику од таквих инцидената, који су правили само материјалне губитке, по Вучића опаснију политичку штету су наносиле акције на домаћем терену. Кад је српска полиција, на инсистирање америчке агенције ДЕА, спровела две акције (2018. и 2021. године) у којима је заплењено око 40 кг осушене марихуане и 2.200 стабљика конопље на фарми „Граничар“ у Гакову, код Суботице. Сувласници тог имања су били Марија Обрадовић, тадашња министарка државне управе и локалне самоуправе, и њен емотивни партнер Иван Бојовић. Ухапшени су, а потом и осуђени радници на тој фарми. Обрадовићку је од судског прогона заштитио Братислав Гашић. То и не чуди, пошто је она била његова миљеница. Гашић ју је запослио на својој телевизији Сантос, а потом увео у СНС и прогурао до министарског места. Иако је избегла затворску казну, тај случај је означио крај њене политичке каријере.
Гашић је био укључен и у много значајнији случај „Јовањица“. У новембру 2019. године, када је ухапшен Предраг Колувија, званични власник највеће плантаже за производњу марихуане у Европи, откривено је да му је Гашић, са позиције директора Безбедносно информативне агенције, дао логистичку подршку. У судском поступку по првој оптужници против Колувије, инспектор Душан Митић је рекао да су прикупљени докази били довољни да буде ухапшен и Гашић. Тужилаштво за организовани криминал поднело је две оптужнице за „Јовањицу“. Суђење по првој оптужници текло је без већих застоја, али по другој је заказано 27 припремних рочишта, од којих чак 21. није одржано.
Опструкција је вршена зато што је другом оптужницом обухваћено шест припадника МУП-а, БИА и ВОА. У септембру 2024. године, оптужнице су спојене, али и почетак обједињеног поступка мораће да одложи јер тужилац Саша Дрецун, у складу са новим, тзв. Мрдићевим законима, мора да напусти ТОК и врати се у Више јавно тужилаштво. Извршна власт, тачније речено Александар Вучић саботира суђење како би заштитио своје саучеснике у производњи и продаји дроге. Осим чињенице да је Колувија сарађивао са Гашићем, Александром Вулином и тадашњим министром пољопривреде Браниславом Недимовићем, зна се да је ишао на међународне сајмове заједно са Вучићем. За сваки случај, пошто не жели да буде жртвени јарац, Колувија отворено прети Вучићу изјавом да ће откључати свој Blackberry телефон, па ће тужилаштво моћи да види да ли је, колико пута и о чему разговарао са браћом Вучић.
На плантажи „Јовањица“ заплењено је 1,6 тона марихуане спремне за продају и око 6.000 биљки. Ипак, рекордна заплена те врсте дроге догодила се пре неколико дана, када су оперативци Службе за борбу против дрога, у сарадњи са тужиоцима за организовани криминал, упали у магацин фирме Флораком. Заплењено је пет тона сушене марихуане, четири аутоматске пушке, ручни ракетни бацач „Зоља“ и 13.000 евра.
Ухапшени су власник фирме Раде Спасојевић и његов син Небојша, као и Иван Драгинић, саучесник из Северне Македоније.
Сваки детаљ пре, током и после ове полицијске акције доказује да су набавка, транспорт и продаја дроге организовани у врху Вучићевог картела. Дан пре акције, начелник Службе за борбу против дрога Радомир Поповић и његов заменик Никола Ђоковић добили су решења о премештају на друга, нижа радна места. Решења је потписао Марко Кричак, кога је Вучић недавно промовисао у шефа УКП-а. Претпоставља се да је Кричак имао информације о томе шта Поповић и Ђоковић планирају, па је покушао на овај начин да их спречи. Међутим, следећег јутра, око шест сати, оперативци Службе су стигли у Коњух, ухапсили тројицу осумњичених и запленили дрогу и оружје. Претрес је трајао до девет сати. Тада је Раде Спасојевић рекао полицајцима да дрога није његова, да је то „државни посао“ и да „питају Гашића“.
Иако је Спасојевић одборник СНС-а у Крушевцу и близак пријатељ са Гашићем, полицајци се нису обазирали на његове тврдње. Ипак, тада је у Коњух стигао Марко Кричак, који је наредио да се прекину све полицијске активности. Око 11 сати стигли су министар Ивица Дачић и директор полиције Драган Васиљевић. Пошто Поповић и Ђоковић нису хтели да одустану од акције, Дачић и Кричак су морали да попусте. Као у лоше режираном филму, поново је снимљен упад наоружаних полицајаца у кућу, где су на поду већ лежали отац и син Спасојевић, чекајући да им опет ставе лисице на руке. Неспособан да смисли боље објашњење, Дачић је похвалио оперативце МУП-а, који су спровели ову историјску заплену марихуане, и успут додао да су Спасојевићи од раније познати полицији, нагласивши да је код њих „прошлог августа заплењено две тоне марихуане“. То је измислио на лицу места. Да се таква заплена десила, први би се похвалио. А, ако се заиста десила, како је могуће да Спасојевићи тада нису ухапешни и смештени у притвор, већ су наставили да довозе дрогу из Македоније?
Објашњење, најближе истини, медијима је дала Ана Спасојевић, супруга ухапшеног Радета. Она је рекла да дрога није њихова, њима је само речено да је чувају четири-пет дана у свом магацину. „Ми смо колатерална штета“, рекла је жена истину.
Породица Спасојевић, која се бави пољопривредом, није могла сама да организује набавку и увоз оволике количине марихуане. Међутим, пристали су да учествују у нарко картелу. Можда им се не свиђа што су жртвовани, али то тако иде у том послу, већа риба једе мању.
Међу напредњацима, Вучић је и даље већи од Гашића. Јесте већи, али није здравији. То каже и Гашић, који себе представља као лидера „здравог дела СНС-а“. Као таквог, препознају га многи напредњаци из Шумадије и Поморавља, који су се политички и пословно везали за њега. Захваљујући утицају који је стекао у тим страначким одборима, Гашић је успео да се одупре претходним хајкама, које је Вучић покретао против њега.
Но, и Гашић је претрпео губитке у пословима с оне стране закона. Услед смањења инвестиционих капацитета, морао је да почне са распродајом фирми и друге имовине, која је регистрована на туђа имена. Продао је свој удео у пословима Зорана Костића Брзмина и Милоша Ненезића. Покушао је да „ослободи свој капитал“, који је давно уложио у нафтну компанију „Кнез Петрол„, али то је Вучић успео да саботира. Чим је Гашић почео да извлачи новац, у ту фирму је стигла полиција, да проверава пословање. Режимски медији су одмах почели да развлаче Срђана Кнежевића, подсећајући да је он још пре више од десет година осуђен као саучесник у „нафтној мафији“. Под притиском, Кнежевић тренутно не може да исплати Гашића. Али, не треба жалити Гашића. Ко зна колико тура од по пет тона марихуане је прошло кроз Крушевац, где је и остала огромна провизија.
Иако се у врху СНС-а прича да је Гашић, после заплене у Коњуху, понудио оставку на све државне и страначке функције, од тога нема ништа. Уместо Гашића, Вучића и осталих врховника напредњачког картела, страдаће Спасојевићи и сличне ситне рибе. Страдаће и државни службеници који су нанели штету Вучићевом бизнису. Полицајци Поповић и Ђоковић већ су распоређени на друга радна места, а на место шефа Службе за сузбијање дроге постављен је Душан Перевановић. Смена чека и тужитељку Ирену Бјелош, која је водила истрагу шверца марихуане. Као што је дефинисано тзв. Мрдићевим законима, Бјелош ће у марту морати да се врати из Тужилаштва за организовани криминал у Више јавно тужилаштво.
Још се не зна како ће бити кажњен Марко Кричак, који није спречио заплену пет тона дроге. Кричак је доказао да уме да бије и злоставља студенте, чиме је освојио Вучићеве симпатије, али физичка интелигенција није довољна за руковођење Управом криминалистичке полиције. Без образовања и искуства, није ни претпоставио како ће да реагују његови подређени кад сазнају да их је одредио за чистку. Вучићев картел је због те Кричкове грешке остао без 50 милиона евра.
Да Вучићев проблем буде већи, и то много већи, пет дана после пленидбе код Крушевца, македонска полиција је запленила још 27 тона марихуане, која је била спремна за транспорт у Србију. Раде Спасојевић је признао да је „роба“, која је пронађена на његовом имању, стигла из македонске фирме Алфафарм д.о.о. Скопје. Полиција Северне Македоније је у магацину те фирме открила 10 тона марихуане. Истовремено је у једном селу код Струмице заплењено још 17 тона те дроге, смештене у два комбија и пет камиона. Вредност тог плена износи 250 милиона евра.
Сваки пут кад напредњачкој мафији падне неки товар робе, свеједно да ли у Рио дел Плати, Валенсији или Коњуху, све ближе је паду и шеф картела. Профитом од шверца кокаина и марихуане финансиране су све страначке кампање, подобни медији, Ћациленд, криминалци у полицијским униформама и цивилу. Материјални губици најављују и губитак власти, а онда и суочавање са одговорношћу за све злочине које су Вучић и његови саучесници извршили откад су доведени на власт.
Вучићев картел је банкротирао. У очерупаном републичком буџету више нема шта да се краде. Нема страних кредита, а ни опраног новца стеченог шверцом наркотика. То је лоша вест по Вучића, добра за Србију.
