СветСрбија

Како је свет видео протекле изборе у Србији

Победа Студентске листе на изборима 25. октобра обишла је свет за неколико сати. Скоро сви велики медији сложили су се око чињеница: Вучић је признао пораз, излазност је била рекордна, а Студентска листа има већину. Разлике су у оквиру. Амерички и европски медији пишу о крају једне ере и о „моћнику“ кога су оборили студенти. Руски државни медији у вестима остају уздржани и пружају руку новој власти, али кроз изјаве политичара шире тезу о западном мешању и страх од санкција.

Према прелиминарним подацима РИК-а, Студентска листа освојила је 52,54% гласова, а „Уједињена Србија“ 39,29%, уз излазност од 68,78%.

Амерички медији: „моћник“ пао, Путин изгубио савезника

Амерички медији су причу испричали кроз лик Вучића. Агенција Асошијетед прес (AP), чије вести преносе CBS, Washington Post и Al Jazeera, назвала га је моћником који је 14 година владао готово апсолутном влашћу и све ауторитарније. У наслову CBS-а он је лидер „кога је подржао Путин“. Резултат AP описује као сеизмички политички преокрет, а помиње и његову тврдњу да је за пораз крива „америчка дубока држава“, уз напомену да за то није дао доказе.

Bloomberg је отишао најдаље у наслову, поредећи Вучићев избор датума избора са „Путиновом“ коцком која није успела. У другом тексту Студентску листу назива „безличном“ групом, јер нема изразитог лидера. Washington Times пише о моћнику пораженом после више од деценије на власти.

Radio Slobodna Evropa (RFE/RL), који финансира амерички Конгрес, наглашава спољнополитичку димензију: нова власт могла би да буде ближа Европи. Према том извештају, Бела кућа се није одмах огласила. Конгресмен Џо Вилсон, дугогодишњи Вучићев критичар, поздравио је победу као повратак владавине права. Исти медиј је неколико дана пре избора објавио да је Вилсон тражио од државног секретара Рубија санкције за четири бизнисмена блиска Вучићу.

Заједничко америчким извештајима: Вучић је приказан као ауторитарни лидер близак Москви и Пекингу, а студенти као антикорупцијски покрет. Мало је речи о томе шта Студентска листа заправо нуди.

За New York Times и Wall Street Journal нисмо пронашли доступне текстове о резултатима.

Европски медији: „политички земљотрес“ и отворена врата ЕУ

Европски медији су победу студената одмах повезали са питањем приступања ЕУ. Euronews пише о „политичком земљотресу“ и новој политичкој ери, а изборе описује као референдум о Вучићевој доминацији. Истовремено наглашава да ће се пажљиво пратити однос нове власти према Бриселу, Вашингтону, Москви и Пекингу.

Немачки медији су најдиректнији у руском углу. Портал t-online у наслову каже да Путина резултат вероватно неће обрадовати. Наводи да је Вучићева власт пропагирала Русију и Кину и толерисала руске агенте и инфлуенсере. ZDF и Tagesspiegel, који преносе агенцију dpa, ипак упозоравају да Студентска листа нема детаљан програм. Свесно је оставила отвореним питања ЕУ, Русије и Косова. Историчар Оливер Јенс Шмит за Tagesspiegel каже да је студенте ујединио пре свега одлазак Вучића, а да је све друго углавном отворено.

Француски портал Toute l’Europe, у прегледу штампе који цитира Libération, Les Échos, Die Zeit и Politico, подсећа да је Србија уз Белорусију једина европска земља која није увела санкције Русији. Наводи и оцену V-Dem института да је Србија била „изборна аутократија“.

Званичне реакције ЕУ биле су брзе и уједначене:

  • Урсула фон дер Лајен, председница Европске комисије, честитала је Студентској листи и понудила подршку реформама владавине права, слободе медија и борбе против корупције.
  • Марта Кос, комесарка за проширење, рекла је да су врата ЕУ отворена.
  • Антонио Кошта, председник Европског савета, такође је поздравио резултат.
  • Ален Берсе, генерални секретар Савета Европе, похвалио је то што је Вучић прихватио пораз и мирну предају власти.
  • Петер Мађар, мађарски премијер, лично је позвао лидере листе и рекао да их је охрабрила победа над Орбаном у априлу.

За BBC, Guardian и Le Monde нисмо пронашли доступне текстове о резултатима.

Руски државни медији: пружена рука и теза о мешању Запада

Руски државни медији су у вестима преносили резултат углавном неутрално, без отворене тезе о „обојеној револуцији“. Оштрије оцене оставили су политичарима које цитирају. Издвајају се три линије: званична порука о сарадњи, тврдње о западном мешању и страх од санкција.

Званична линија: „за танго је потребно двоје“. Портпарол Кремља Дмитриј Песков рекао је да Русија признаје резултате, захвалио је Вучићу на доприносу односима и изразио наду да ће нова власт схватити да је сарадња с Русијом у интересу Србије. Портпаролка МИП-а Марија Захарова, према РИА Новостима и Ленти, рекла је да Москва очекује наставак „узајамно корисне, равноправне сарадње“. Према порталу Life.ru, МИП ће „пажљиво проучити“ извештаје руских посматрача и још није дао своју оцену избора.

Теза о мешању Запада. РИА Новости је пренела изјаве посланика Думе Константина Затулина, који је пратио изборе у Београду. Он тврди да су западне амбасаде и посматрачи поручивали властима да демонстранте „не смеју да дирају“ и пореди то са Украјином 2014. Дан после избора рекао је да ове изборе „језик не може да назове потпуно слободним“. Текстови не наводе конкретне доказе за ове тврдње. Life.ru је исту тезу објавио под насловом „Европски траг и украјински сценарио“.

Санкције као главно питање. ТАСС је пренео Вучићеву оцену да је реч о „револуцији“ уз подршку појединих европских земаља и америчке „дубоке државе“, као и упозорење да ће санкције Русији бити уведене до марта или априла. Агенција је истовремено подсетила да програм Студентске листе обећава војну неутралност и неувођење санкција. RT резултат види као тест да ли ће Србија остати уз Москву. Хвали Вучића за „конструктивну улогу“ и приказује Брисел као извор притиска. Взгляд у видео прилогу пита да ли је Русија изгубила „последњег пријатеља у Европи“.

Sputnik Србија је био најсмиренији. Вест „Студентска листа победник парламентарних избора у Србији“ описује славље без вредносних оцена. У тексту о изјави сенатора Григорија Карасина, да Москва може да јача односе с Београдом и после избора, аналитичарка Катарина Јентина каже да се спољна политика Студентске листе мало разликује од Вучићеве. На истој страни стоје и наслови „Русија пружа руку Србији – потез је на Београду“ и „Како је Србију задесио политички цунами?“.

Закључак: исте бројке, три различите приче

Сви медији из овог прегледа слажу се око чињеница: пораза, рекордне излазности и апсолутне већине Студентске листе. Разликује се оквир.

  Амерички медији Европски медији Руски државни медији
Главна прича Пад ауторитарног лидера Нова ера и повратак на пут ка ЕУ Наставак сарадње, уз сумњу у Запад
Вучић „Моћник“, „кога је подржао Путин“ Дугогодишњи владар, Путинов савезник Заслужан за односе с Русијом, „конструктиван“
Студенти Антикорупцијски покрет Покрет без детаљног програма Победници чији се програм мало разликује од Вучићевог
Запад / Русија Пораз за Путина Пораз за Путина, питање санкција Мешање ЕУ и „дубоке државе“, страх од санкција

Западни медији су причу испричали кроз Вучића и његове везе с Москвом, а мање кроз програм победника. Руски државни медији су урадили супротно: у свом гласу су остали уздржани и пружили руку новој власти, али су тезу о западном мешању пренели кроз изјаве Вучића и руских посланика, без доказа. Обе стране су се сложиле само у једном: кључно питање наредних месеци биће да ли ће Студентска листа одржати обећање да неће увести санкције Русији док се приближава ЕУ.

Извори

САД

Европа

Руски државни медији

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button