Осуђени смо да нестанемо

Додајте Србију данас у ваше изабране изворе вести

Пратите наше најновије вести

Ничему се добром не надамо, тешка срца Срби јужно од Ибра коментаришу споразум Београда и Приштине постигнут у Бриселу.

– Највероватније ће бити још горе. Мислим да је ово лагано одступање и индијански начин одумирања. Држава нас је предала, нажалост, косовским Албанцима. А они за ових 14 година нису показали добре намере да нас желе у окружењу. Што ми један Албанац рекао – нама је сан да ви сви једног дана одете, а ми смо, нажалост, на добром путу да се то и догоди – каже Саша Секулић, привредник из Грачанице. 
 

Он каже да не зна шта су Срби добили споразумом.

– И за тај датум у ЕУ читам у новинама да виси опет негде. Што је Матија Бећковић рекао – ово није продаја, ово је предаја! Нигде нема ни оне четири тачке што је бивши председник ставио, да се разговара о имовини и другим важним животним ставовима. Ми Срби јужно од Ибра смо и раније живели под истим условима. Имамо њихова документа јер не могу нигде да мрднем без косовске личне карте и возачке. На српску неће полиција да ме пусти. Али, север је био нешто друго – објашњава Секулић.

Драган Столић из Приштине каже да су Срби већ психички пропали од тортуре и изолације. Ипак, знају веома добро шта се дешава, и трезвено причају о политици. Држава је, сматра Столић, требало да „договара да Косово функционише унутар Устава и државе Србије“.

– Требало је да буде аутономних области или као четири кантона: северни, централни део, део Брезовице и моравски крај који ће бити самосталан у свим одлукама и судским и законодавним и полицијским. Више од 250.000 Срба је избачено са Космета насиљем и чишћењем. Изгубили смо право на живот, на рад, на стваралаштво, и када немате слободу кретања, говора, мисли, право на своју имовину, не види се будућност – каже Столић, који са супругом живи у контејнерском насељу у Грачаници.

[quote]

Без помоћи Београда

Привредник Саша Секулић и једини произвођач ратлука јужно од Ибра, кога Албанци бојкотују и не купују његову робу, каже да је држава била упозната са стањем и проблемима Срба у том делу Космета.

– Знало се шта се дешава. На састанцима са нашим политичарима ми смо тражили само да нам дају шансу да се нађемо на рафовима у Србији и да нам те велике фирме не траже новац за то, јер ми тај новац немамо. Тражили смо да не будемо зависни од Албанаца, али ништа. Нек

[/quote]

Драган Лазић из Урошевца са породицом живи у Косову Пољу. Нема куће, нема стан, са троје деце живи у локалу предвиђеном за киоск. Њему бриселски споразум ништа није донео. Осим стрепње.

– Само се надам да неће бити горе. Није пријатно да слушате запаљиву реторику и непријатне ствари, јер то диже тензије. Надам се само да не живим горе. И овако живим тешко и не видим неко побољшање. Суштина је да се политичари баве политиком, а не скоројевићи који су дошли из планине и шуме. А народ ко народ увек мора да слуша политичара. И овце имају предводника. То је Бог рекао – каже Лазић.

Управо Срби који живе у најтежим условима, интерно расељени по контејнерима скоро деценију, показали су највише разумевања за државу Србију.

– Србија није моћна овде, шта да уради када је то одлука виших сила – одмахују руком.

– Београд на све мисли. И на људе који живи у Америци. Сваки споразум који се људи договоре је добар. Неспоразум доводи до рата и до убијања људи – каже Звонко Живковић, прогнаник из Ђаковице.  

Вести

Додајте Србију данас у ваше изабране изворе вести

Пратите наше најновије вести