Саборац Милунке Савић у Првом светском рату. На Солунском фронту избоден бајонетом на 17 места, заробљен у бодљикавој жици, Будимир Давидовић је нашао снаге да пуца на бугарске војнике који су га опколили. Покушао је да им врати бомбу коју су на њега бацили и остао без десне руке, а затим је смогао снаге да левом руком баци другу бомбу и онесвестио се.
Док се опорављао у болници, доживео је не само да по други пут у рату добије највећи српски орден, Карађорђеву звезду, већ и да савезнички, француски гeнeрал Гијом скине са својих груди Ордeн францускe Лeгијe части и каже му: „Јуначe, ти вишe нeго ја заслужујeш да носиш ово високо одликовањe. Хиљадили сe такви јунаци!“
Zasluzujemo li mi danas ovako slavne pretke?
Dobar smo mi narod, samo smo se malo uspavali… I mi možemo biti takvi, ali za početak trebalo malo više da se sećamo i da pamtimo, a pre svega da se ponosimo onim što smo bili i onim što smo sada.
Skidam kapu i klanjam se…
jebote pa to sad da ima u nasoj vojsci takve ljudina usrali bi se agresorska vojska verujte mi morali bi ratovati protiv nas ne puskama nego topovima.
Vecna slava i hvala
sve sto je valjalo,to je i izginulo,pa kad pogledas danasnju situaciju,vidis sta je ostalo.Nazalost.
kapa dole i naklon do zemlje… Ee, Srbijo mati gde su takvi junaci sada… nema ih, ubijena nam je nacija u pojam 🙁
Uvek su junaci ratovali , borili se i stradavali dok su SNA -LAZLJIVI bezali,menjali veru i prezivljavali na konto stradalnika i mucenika . Tako smo vekovima radili i sada smo samo bleda senka nekada VELIKOG NARODA . Junaka je malo a SNA-LAZLJIVIH MNOGO .
Горане, мислим да не заслужујемо! Али, никад се не зна! Можда се иза угла крије још која Милунка и који Будимир!
Ideale i slobodu za koje su se svi tadasnji slavni junaci borili danas smo procardali. Mi smo sramota koju nasi preci nicim nisu zasluzili
па наше деде су имали муда у гаћама а не мобилне и ред бул ! сад се прво гледају сат времена у огледало пре неголи оду до продавнице, а кад добију позив за војску пецају рибе по тоалетима и глуме лудило
Hvala pretku, ponosim se prezimenom