Шиптари на српском наслеђу желе илирски печат!

ИЗОЛОВАНА регија, јужна српска покрајина, својом судбином као да потврђује народну изреку: Све ми је равно до Косова. Изговорену са све четири стране света. Српски споменици културе преименују се супротно историјској истини, скрнаве и нестају. Срби, којих је све мање, погледују у правцу у коме су отишли млађи. То је најчешће централна Србија. Напада на српске светиње и споменике све је више, бранилаца све мање.

Ингеренције Министарства културе да се баштина заштити ограничене су и средствима и могућностима. Унеско је немоћан јер је територија Косова “ничија земља” – Албанци је присвајају, док Србија и Унеско заступају историјску истину и правду. У Унеску су нам објаснили да не могу да реагују на косовско фалсификовање историјских чињеница, јер Косово није члан ове организације. Кажу да иницијатива мора да крене из Србије…

Коначно је пре недељу дана формирано тело при Министарству спољних послова – Комисија Републике Србије за сарадњу са Унеском – која ће имати посебну групу за наслеђе и културну баштину на КиМ.

– Сарадња наше државе са Унеском је веома важна, нарочито сада када приштинска страна активно лобира не би ли постала њен члан – каже, за “Новости”, др Душан Јововић, помоћник директора Канцеларије за КиМ задужен за споменичко наслеђе.

Међународна заједница је, открива наш саговорник, преко Епархије рашко-призренске и Канцеларије за КиМ упозната са сваким, па и најмањим покушајем угрожавања српског и хришћанског наслеђа у јужној српској покрајини.

Српско насеље Поткаљаја у Призрену

– Мој утисак је да је у претходном периоду наше наслеђе врло стидљиво приказивано и недовољно енергично брањено у свету – сматра Јововић. – Уосталом, већина Срба није ни долазила на Косово и њихово знање о историји овог подручја врло је скромно. Фреско-сликарство, немерљиве вредности, сведочи кроз постојање о присуству и стваралаштву Срба. И то је оно што смета другој страни да заокружи тзв. независност. Зато не чуди њихова активност да преко различитих институција и непоштовањем међународних прописа и закона фалсификују историјске податке не би ли избрисали сваки траг постојања наше нације на Косову и Метохији.

Закон о културном наслеђу косовских власти дефинише архитектонско наслеђе као имовину државе Косово, што је неприхватљиво и супротно Резолуцији 1244. То наслеђе је верска, национална и државна имовина Србије и Срба.

Да би се спречилопогрешно тумачење историје формиран је тим у сарадњи најзначајнијих институција културе у земљи: Историјског института САНУ, Народног музеја, Галерије фресака, Византолошког института, катедри за историју и историју уметности Филозофског факултета, Института за савремену историју и Института за српску културу из Приштине са привременим седиштем у Лепосавићу. Задатак је да се припреме материјали за разговоре на међународном нивоу.

Посетиоци верских објеката на Косову и Метохији буду изненађени потпуном незаштићеношћу и непоштовањем српских светиња. У непосредној близини призренских цркава “пуним плућима живе” објекти којима ту није место – дискотеке, кафићи, продавнице сувенира којима доминира “све што сте икада желели да знате о великој Албанији”.

Албанци се понашају као да Срба у Призрену никад није било

– Анекс 5 Ахтисаријевог плана треба да представља црвену линију испод које се не сме ићи – наглашава Јововић. – Проблем је што Ахтисаријев план више не постоји и што је Анекс 5 само делимично унет у косовски устав и закон. Он дефинише мере заштите наше баштине на КиМ. Два питања из Анекса 5 су потпуно изостављена у постојећим косовским законима, а то су: да СПЦ има пуно право да одлучује о својој имовини, приступу имовини и њеној промоцији; да ће привремене институције на Косову консултовати СПЦ по питању промоције православног српског наслеђа за туристичке, образовне, научне и друге јавне сврхе. Трудићемо се да се наведене ставке озаконе и спроводе.

Најречитији пример непоштовања српске историје је случај Богородице Љевишке, којој је у каталозима промењен назив у Свети Петак. Тамо је наведено да је зидана на темељима илирског храма, а да су је градили српски узурпатори, што је другачије од историјских чињеница. Сличних примера има много, а како ће наша држава реаговати, објашњава Јововић:

– Случај Богородице Љевишке није усамљен пример покушаја подметања и мењања историјских чињеница. Међу њима је и покушај уклањања и претварања незавршеног Храма Христа Спаса у Приштини у Меморијални музеј косовских Албанаца, стално скрнављење гробова косовских Срба, штампања различитих пропагандних материјала са нереалним тумачењима српске архитектуре… Албанска страна је и аутор различитих пројеката – њихови туристички водичи би, тако, требало да воде стране туристе у посете нашим манастирима и причају им своју верзију историје тих светиња. Постоји једноставан начин решења овог проблема: туристи би добијали слушалице уз помоћ којих би преслушавали садржаје на свом језику, али чији би аутори били српски, а не албански стручњаци. На тај начин страни туристи би сазнали праву историју тих споменика, а не албанску пропаганду.

Душан Јововић

ПО подацима Канцеларије за КиМ, на Косову постоји 14 манастира и 57 парохија, 1.100 цркава и остатака цркава. Најлошија је ситуација у Метохији, посебно у Ђаковици и Пећи.

– Као пример бих издвојио Манастир Свете Тројице код Суве Реке (Мушутиште) и Манастир Светог Марка Коришког код Призрена. Уништени су 1999, као и много других споменика културе који су тада оштећени или потпуно уништени, а били су сведоци нашег постојања. Чињеница да манастир Дечани из 14. века, који је под заштитом Унеска, као споменик од светског значаја, данас чувају две стране војске говори о ситуацији у којој се налази српска културна баштина – закључује Јововић. n

АМАНЕТ ПРЕДАКА

Српски црквени споменици су тапија коју су нам оставили у аманет на чување наши преци – каже Душан Јововић. – И кад међународна заједница буде доживљавала не само Грачаницу, Пећку патријаршију, Дечане и Богородицу Љевишку као културну баштину од светског значаја, већ и остала културна добра на КиМ, неће више бити фалсификовања, присвајања и преименовања српског културног наслеђа.

Црква Свети Никола

ГРАДЕ СЕ КОНАЦИ

– Небројени пројекти су показатељ да је могуће радити на очувању културне баштине на КиМ, али је, пре свега, неопходно направити националну стратегију за то – истиче Јововић. – Наша канцеларија је финансирала обнову конака Манастира Светог Арханђела Гаврила у Драганцу, изградњу парохијског дома при Храму Успења Пресвете Богородице у селу Бостане код Новог Брда, реконструкцију парохијског дома у Косовској Митровици, манастирског конака у Бањској и изградњу Цркве Свети Никола у Манастиру Свети Арханђели код Призрена…

 

Драгана МАТОВИЋ, Новости