Фашистички режим Мила Ђукановића пребијао српску децу само зато што су у Бару спалили албанску заставу

у прошлу среду, пре шест дана, неколико стотина дечака од 15 до 25 година је, у Бару, демонстрирало против Мила Ђукановића и његовог режима. Дечаци су спалили неколико албанских застава. Сутрадан су похапшени и држани су у притвору два дана. Неки су систематски премлаћивани и то у Улцињу, што од полицајаца Шиптара, што од Милових Монтенегрина.

У нашим медијима је све крајње траљаво пропраћено и представљено је као покушај навијача да без карата уђу на рукометну утакмицу Црна Гора – Србија. О томе како су се момци провели после утакмице – мук.

Та деца су пребијана само зато што су Срби и што одбијају да буду Монтенегрини. Бар је, за оне који не знају, једно од тврдих, ако не и најтврђе упориште српства не само у Црној Гори, него и у читавом српском народу. Младе генерације тамо одрастају стиснуте између Шиптара и Монтенегрина и тамо је бити Србин веома тешко. Дечаци су обелили образ свима нама и показали како се бори за свој народ.

Ако њима није било тешко да поднесу батине за српство, нека и нама не буде тешко да устанемо од компјутера и да им пошаљемо једно писмо подршке, колико да знају да нису сами и да смо приметили њихову жртву, ако већ РТС и Пинк нису. Мислим на обично писмо, од папира, а не на електронску пошту.

Ако вам није превелика мука, молим вас да напишете писмо и да га пошаљете на адресу:
Радио Снага народа, Вишеградска 6, Београд, а ја ћу га послати у Црну гору, јер не верујем Миловој пошти да ће га изручити на праву адресу.