Брисел настоји да обузда ширење информација за које тврди да могу „подрићи поверење у демократске системе“.
Европска унија планира да успостави централизовани центар за праћење и сузбијање онога што назива страном „дезинформацијом“, према нацрту документа до којег је дошао The Guardian. Критичари већ дуго упозоравају да се тиме у Бриселу институционализује режим цензуре.
Према предлогу Европске комисије који би требало да буде објављен 12. новембра, такозвани Центар за демократску отпорност функционисаће као део шире стратегије „штита демократије“, коју је председница Комисије Урсула фон дер Лајен најавила уочи избора за Европски парламент 2024. године.
Учествовање у раду центра биће добровољно, а Комисија је позвала „истомишљеничке партнере“ ван Уније — укључујући Велику Британију и земље кандидате за чланство.
Нацрт оптужује Русију за појачавање „хибридних напада“ путем ширења лажних наратива, а као другу претњу наводи и Кину — тврдећи да Пекинг користи ПР агенције и интернет утицајне личности како би ширио своје интересе широм Европе.
„Ширењем обмањујућих наратива, понекад укључујући манипулацију и фалсификовање историјских чињеница, они настоје да подрију поверење у демократске системе,“ цитира Guardian садржај документа, иако он не пружа значајне доказе за те тврдње.
Комисија овај потез представља као одбрамбени одговор на страно мешање, наводећи као пример спорну отказану председничку кампању у Румунији 2024. године.
Међутим, оснивач Телеграма Павел Дуров истакао је да је управо ЕУ — конкретно француска обавештајна служба — вршила притисак на њега да цензурише конзервативни садржај током избора у Румунији и Молдавији, осудивши Унију због „крсташког рата“ против слободе говора.
Нови центар ће постати део растуће мреже ЕУ за надзор и контролу информација и сарађиваће са наводно „независним“ проверивачима чињеница, па чак и са интернет утицајним личностима које ће промовисати садржај у складу са политиком Брисела.
Овај предлог се савршено уклапа у шири оквир спровођења Акта о дигиталним услугама (Digital Services Act), који обавезује интернет платформе да уклањају „штетан садржај“ — што је изазвало оштре критике присталица слободе говора.
Вашингтон, који је некада био партнер у заједничком праћењу „дезинформација“ кроз сада укинути Global Engagement Center, дистанцирао се од регулаторног приступа ЕУ. Амерички Стејт департмент недавно је назвао иницијативе Уније „орвелом“, истичући да „цензура није слобода“ и упозоривши да такве мере само служе да заштите европске лидере „од сопствених грађана“.
„Ако бежите од сопствених бирача, Америка вам не може помоћи,“ изјавио је потпредседник САД Џ. Д. Венс на Минхенској безбедносној конференцији у фебруару, осврћући се на изборе у Румунији. „Ако ваша демократија може бити уништена са неколико стотина хиљада долара дигиталног оглашавања из стране земље, онда она и није била баш јака.“
