Предузеће „Београдски метро и воз“ није добило дозволу да изводи радове на изградњи једног од објеката депоа на Макишу, конкретно портирнице, која је предвиђена за рад контролора уласка и изласка из комплекса, објавио је Форбс Србија, а преноси Бета.
Према подацима у Централној евиденцији обједињене процедуре (ЦЕОП), Министарство грађевине је недавно одбацило захтев, који су 18. марта заједно поднели „Београдски метро и воз“, као инвеститор и Министарство грађевинарства, као финансијер пројекта.
Захтев за издавање дозволе, како се наводи, односио се на „фазну изградњу објекта београдски метро, линија 1, фаза 1 – депо Макиш са пратећом инфраструктуром“, тражена је дозвола за фазу контролне тачке (портирнице) – објекат број 6, на катастарској парцели 613/1.
Захтев је одбачен, јер нису испуњени формални услови, односно, утврђени су недостаци у документацији.
„Између осталог 6. маја су измењени локацијиски услови који се односе на депо на Макишу, па је потребно доставити усаглашени извештај Републичке Ревизионе комисије и изјаве одговорних пројектаната“, преноси Форбс.
Такође, недостатак је и то што студија о процени утицаја није саставни део главне свеске.
У решењу, којим је одбачен захтев за дозволу за градњу портирнице, наводи се и да предузеће „Power цонструцтион цорпоратион оф China, лимитед, огранак Београд“, не поседује одговарајуће пројектантске лиценце за пројектовање железничке инфраструктуре са прикључцима и метро.
Та фирма је огранак кинеске фирме Power Цонструцтион Цорпоратион оф China Лимитед.
Power China је, подсећа Форбс, ангажована за грађевинске радове на изградњи београдског метроа и депоа на Макишу, уговором који је склопљен са државом Србијом.
„Ни предузеће које је израдило техничку контролу ‘Огранак Systra Београд’ (огранак француске компаније Systra), не поседује лиценце за пројектовање железничке инфраструктуре са прикључцима и метро“, види се из решења, преноси Форбс.
Локацијски услови за депо Макиш, са пратећом инфраструктуром, издати су на лето 2021, али су до сада два пута мењани, први пут 2023. године, а други пут 6, маја ове године.
Локацијским условима од 6. маја обухваћено је 119 парцела у Железнику и 10 на Чукарици, делом је обухваћено још 35 парцела, које се исто налазе на Чукарици.
На тим парцелама планиран је депо Метро и инфраструктурни коридор за вођење трасе колектора канализације.
„У ЦЕОП-у је 10. маја објављено и да је фирма Power Цонструцтион Цорпоратион оф China Лимитед (Огранак Београд) поднела захтев за локацијске услове који се односе на 103 парцеле на Железнику и 39 парцела на Чукарици. Већина ових парцела већ је обухваћена локацијским условима које је 6. маја добио Београдски метро и воз“, преноси Форбс.
Међутим, како се додаје, поступак по захтеву PowerChina је и даље у току, али је непознато за шта су тражили локацијске услове.
Француска компанија Алстом радиће електромашинске подсистеме и испоруку вагонских композиција. Уговорни споразум за пројектовање и изградњу депоа Макиш, са компанијом Power China потписан је у септембру 2023, а вредан је 200 милиона евра.
Србија је, како се подсећа, прошле године уговорила кредит од 178,4 милиона евра, код Дојче банке, филијале Хонг Конг из ког треба да се финансирају радови на депоу.
Идејно решење за фазну изградњу објеката на депоу Макиш, са пратећом инфраструктуром, израдила је француска фирма Егис Раил.
Укупна површина депоа је 40 хектара, а предвиђа се градња више објеката, односно градиће се Управна зграда и оперативни центар ( 8.995 квадрата), инспекцијска сала, хала ремонт радионице и главног складишта, хала за гарирање и чишћење возних средстава, као и хала за одржавање инфраструктуре.
Остали објекти обухватају контролу улаза и излаза (портирнице), трафо и ватрогасне станице, пешачке надвожњаке…
„Београдски метро и воз“ је у фебурару добио дозволу да изводи радове на постављању два подземна кабловска вода који ће служити за напајање градилишта Београдског метроа, односно прву фазу линије 1, преноси Форбс.
Та дозвола се односи на два вода 35кВ који ће се градити од трафостанице „Београд 6“ преко осам катастраских парцела општине Стари град и 17 парцела на Палилули.
Како је наведено, ребалансом буџета за 2024. годину било је предвиђено издвајање за метро од 31,1 милијарду динара у 2025. години и 110 милијарди у 2026.
„Уместо тога, Фискална стратегија планира само линију 1, и то фазу 1 и 2, а издвајања за њих су по 6,5 милијарди динара у наредне две године“, преноси Форбс.
