Инжењер са кривичном пријавом ангажован да надзире радове на реконструкцији железнице

Пишу: Огњен Радоњић, Владимир Обрадовић

Кривичне пријаве, негативне референце, квалитет радова, безбедност грађана небитни су за Зорану Михајловић уколико је потребно задовољити интересе кинеских партнера, задужити се и омогућити да „СНС џубокс за богаћење“ неометано функционише у пуном капацитету. Она је, према сопственим речима, била „параван“ за то и омогућавала да се кроз људе блиске председнику интерес СНС-а стави испред интереса грађана. Овај текст доноси додатне доказе о томе.

У интерном извештају Министарства грађевинарства, инфраструктуре и саобраћаја из августа 2020, када је Зорана Михајловић била министарка, констатују се бројне неправилности на деоници пруге Београд – Стара Пазова, како у раду извођача, кинеског конзорцијума CCCC–ЦРИЦ, тако и надзора, односно Инфраструктуре железнице Србије, које су произвеле озбиљне ризике по безбедност, квалитет, рокове и буџет пројекта, о чему је Радар први писао. Штавише, ванредни инспекцијски надзор од 3. јуна 2020. је због неправилног обележавања градилишта обуставио радове на тој деоници до отклањања незаконитости, а због бројних неправилности обуставио је и радове на деоници Батајница – Стара Пазова и наложио измену грађевинске дозволе.

Кривична пријава само мртво слово на папиру

Због бројних незаконитости и неправилности приликом извођења радова на деоници од Батајнице до Старе Пазове, грађевински инспектори поднели су неколико пријава за привредни преступ, али и кривичну пријаву против Миливоја В. Маличевића, одговорног лица испред кинеског извођача ЦРИЦ, зато што је „градио објекат супротно издатој грађевинској дозволи и техничкој документацији… и тиме изазвао опасност за живот и тело људи и имовину већег обима… због непрописног и неправилног извођења грађевинских радова“.

Каква је судбина ове кривичне пријаве, нама је непознато, али претпостављамо да је остала мртво слово на папиру, јер се увидом у податке Инжењерске коморе Србије може констатовати да су овом инжењеру на данашњи дан све лиценце активне. Пошто су му лиценце и даље активне, претпостављамо да против њега нису поднете пријаве Суду части Инжењерске коморе Србије.

То је сушта супротност праксе коју је тадашња министарка Зорана Михајловић практиковала када се обрушило брдо у Грделичкој клисури. Крајем августа 2018, наиме, она не само да је објавила имена одговорних инжењера, што је у случају пословања са Кинезима остала тајна, него је и најавила пријаве Суду части како би им биле одузете лиценце, о чему је писала и Политика у тексту Због Грделице пријаве против 16 инжењера.

Ресорно министарство као финансијер утврдило је да су један инжењер и његова фирма на првој деоници пруге радили супротно закону и угрозили људске животе, а онда је дозволило да на другој деоници истог пројекта буде ангажован као неко ко би требало да штити ту безбедност

Први аларм се пали на Linkedin профилу овог инжењера на коме стоји да је од септембра 2021. до данас ангажован од стране мађарског Утибера, који је предводио конзорцијум за надзор деонице пруге Нови Сад – Келебија. Претходно је Маличевић радио за оба кинеска извођача, у CCCC-u је био запослен од октобра 2016. до фебруара 2019, а у ЦРИЦ-у од фебруара 2019. до октобра 2020.

Прави шок наступа када смо у доступној документацији пронашли да је као упосленик Утибера био ангажован као надзор за контролу израде пројеката за извођење и друге техничке документације на деоници Нови Сад – Келебија. У документу је његово име и презиме погрешно написано, али се може идентификовати на основу броја лиценце. Ово решење је донето 6. фебруара 2023, потписао га је Миодраг Јовић, директор фирме Project Утибер и достављено је ресорном министарству, конкретно Анити Димоски за мандата ресорног министра Горана Весића.

Дакле, органи министарства исте државе која финансира пројекат утврдили су да конкретан инжењер и конкретан извођач раде супротно закону и да такав рад угрожава људске животе. Уместо да та дијагноза послужи као основа за искључење таквих извођача и кадрова са будућих инфраструктурних радова, осим извођача, исти инжењер се појављује на наредној деоници истог пројекта, овај пут у улози надзора. У пракси то значи да лице за које постоје основи сумње да је својим поступцима угрозило безбедност објекта и људских живота добија нову улогу у систему који би требало да ту безбедност штити.

Двоструки сукоб интереса

Овде се отвара питање двоструког сукоба интереса. Са једне стране, инжењер који је претходно наступао као одговорни представник извођача, против кога је поднета кривична пријава због начина извођења радова, сада наступа у улози повезаној са надзором над истим тим извођачем. Са друге стране, Министарство које је иницирало кривичну пријаву, прихвата да тај инжењер, кроз надзорне структуре, поново учествује у истом инфраструктурном пројекту.

Из многих примера кристално је јасан поданичко-колонијални однос СНС режима према страним компанијама, без обзира на то да ли су из Кине или Француске, где се новац, профит и појединачни интереси стављају изнад квалитета и безбедности грађана, игноришући домаћи правни поредак

Једноставно речено, замислимо да је играч на фудбалској утакмици намерно стартовао на противника с леђа, скоро му сломио ногу и добио црвени картон. Судија и савез су забележили инцидент и покренули дисциплински поступак. Уместо да таквог играча казне и држе га даље од учествовања у игри, на следећој, још важнијој утакмици, поставе га да буде судија. Овакво поступање државе не може се објаснити пуким превидом у административној процедури. Реч је о свесном преузимању ризика да особа са компромитованом стручном и моралном репутацијом буде укључена у контролу квалитета на пројекту од виталног значаја.

Да ствар буде гора, а уједно потврђујући да безбедност и животи грађана нису били приоритет за СНС власт, надзор на пројекту модернизације пруге Нови Сад – Келебија поверен је конзорцијуму у коме су, поред осталих, били Утибер (са инжењером против кога је поднета кривична пријава) и француски Ежис, са бројним претходним негативним референцама и корупционашким аферама о чему је Радар писао у тексту Нашој власти омиљени, у свету на црној листи.

У поменутом интерном извештају, види се да Министарство као финансијер има праксу да не прихвата подизвођаче који имају негативне референце и наводи као изричит пример домаћу компанију МБА „Ратко Митровић“. Обашка то што због свог инфериорног положаја у односу на Кинезе, држава није имала моћ да их удаљи са градилишта. С друге стране, бројне међународне негативне референце компаније Ежис нису биле препрека да та компанија учествује у надзору и извођењу највећих пројеката у Србији. Управо је тај надзор 4. јула 2024. потписао да је станица у Новом Саду безбедна и спремна за отварање.

Кривичне пријаве и инспекцијски надзор само декор

У политичкој равни, то је сигнал да су кривичне пријаве и инспекцијски извештаји више декор него инструмент контроле и санкционисања, што је, између осталог, и потврђено у тексту Радара који је дошао до документације која открива да је Зорана Михајловић почетком фебруара 2019. наложила члановима своје делегације да не критикују извођача радова како би што пре дошли до финансијског уговора за деоницу пруге Нови Сад – Келебија и на тај начин наставили са корупцијом и черупањем јавних средстава по цену угрожене безбедности људи и имовине. Такође, кристално је јасан и поданичко-колонијални однос СНС режима према страним компанијама, без обзира на то да ли су из Кине или Француске, где се новац, профит и појединачни интереси стављају изнад квалитета и безбедности, игноришући домаћи правни поредак.

Иако је све знала, држава није променила ни извођача, ни модел надзора, већ је дозволила да исти људи и исте фирме наставе да раде на следећем пројекту.​ То је системски образац толеранције недопустивих ризика по животе и имовину ради клептоманског исисавања јавних средстава

Не мање важно, за надзор над радовима на деоници пруге Београд – Стара Пазова, Министарство је крајем јула 2020. ангажовало Утибер, заједно са компанијама ДБ Енгинееринг & Цонсултинг и Цестра. Сва је прилика да ни овај посао није добро урађен, јер је Инфраструктура железнице Србије у свом извештају од 6. марта 2025. на 135 страна констатовала бројне неправилности у извођењу радова на деоници пруге Београд – Нови Сад. За неке од недостатака дословно пише да их је „потребно хитно уклонити, јер угрожавају животе путника“, попут „видних оштећења“ на новом железничком, Хајдиновом мосту, за која се констатује да „могу утицати на безбедно одвијање железничког саобраћаја“. И поред тога, Утибер је предводио надзор на деоници пруге Нови Сад – Келебија и притом ангажовао инжењера против којег је ресорно министарство претходно поднело кривичну пријаву за угрожавање безбедности људи и имовине.

Све у свему, држава је, кроз инспекцијске налазе и кривичне пријаве, знала да је исти извођач склон извођењу радова супротно пројекту и закону, под руководством кадрова који су формално означени као ризик по безбедност. Упркос томе, није променила ни извођача, ни модел надзора, ни кадровску политику, већ је дозволила да исти људи и исте фирме наставе да раде на следећем пројекту, у већем урбаном центру и под већим оптерећењем.​ То је суштина континуитета немара, системског обрасца толеранције недопустивих ризика по животе и имовину ради очувања истих актера и аранжмана клептоманског исисавања јавних средстава.

Ако се повуче паралела са фудбалском утакмицом, то је исто као да играч намерно стартује на противника с леђа, скоро му сломи ногу и за то добије црвени картон, а онда надлежни, уместо да га казне, одлуче да га на следећој, још важнијој утакмици, поставе да буде судија

Не ради се, дакле, само о низу појединачних пропуста, већ о моделу у коме континуирана упозорења не производе никакву корекцију понашања. Када Министарство које подноси кривичну пријаву против инжењера због угрожавања безбедности, касније прихвата да исти инжењер учествује у надзору истог извођача на новом пројекту, оно поручује да ни најтеже оцене ризика немају практичне последице. У таквом систему, корупција је доминантна сила, а трагедија није случајност.

аутори су универзитетски професори и чланови Анкетне комисије за испитивање одговорности за урушавање надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду