Од доласка СНС-а на власт председник Србије је радио на стварању паралелних контаката које је развијао још док је био први потпредседник владе и шеф бироа за координацију служби безбедности. Тако је постало сасвим небитно ко је на челу агенције јер Вучић одржава паралелне директне контакте са људима на кључним позицијама
Небројене злоупотребе власти која је отела државу и са њом се бестидно идентификује без икаквих моралних или логичких ограничења, нигде се не виде тако јасно као у професионалном сурвавању Безбедносно-информативне агенције. Тако су данас, кажу саговорници Радара, оперативци некада најбоље организованог – Београдског центра БИА (за који се после Гашићевих организационих акробација више не зна ни где су му границе ни колико има припадника), дневно заузети снимањем учесника Ћациленда, због уоченог несагласја између количине исплаћених дневница, и броја присутних у Пионирском парку.
Ситуација је посебно лоша у веома важној 7. Управи за технику у чијој надлежности је примена мера тајног надзора и пресретања комуникација. Маја Поповић, некадашња министарка правде, враћена је недавно на место заменика начелника Сектора технике, иако нема никаквог искуства у овом сектору рада БИА.
Без надзора суда
Саговорници Радара сведоче да је током последње деценије број људи на мерама (надзора комуникација) био у сталном порасту, да је током протеста 1 од 5 милиона тај број премашио 6.000, а да се тај тренд експоненцијалног раста додатно убрзао у време студентског протеста.
Током последње деценије број људи на мерама био је у сталном порасту, а бивши радници БИА сведоче да је током протеста 1 од 5 милиона тај број премашио 6.000, као и да се тренд експоненцијалног раста наставио током студентског протеста
„Током протеста 2020. године број пресретнутих комуникација достигао је апсолутни рекорд, који је верујем и даље у порасту, док је са друге стране било ситуација да људи буду упозорени да су на мерама…“, говори за Радар бивши дугогодишњи радник БИА, који је након тог великог грађанског протеста одлучио да напусти посао.
„Таква ‘пријатељска упозорења‘ су наравно кривична дела, баш као и пресретање комуникација без налога суда, а радници који су прихватили да такве захтеве надређених спроведу у дело, касније су морали да пристају на све, јер су и сами постали потенцијални објекат уцене.“
Радници БИА који су прихватили да прате и пресрећу комуникације грађана, касније су морали да пристају на све, јер су и сами постали потенцијални објекат уцене, сведочи бивши оперативац ове службе
Према његовим речима, бројне злоупотребе мера надзора кретале су се од тога да се за једну особу суду за одобрење даје пет или шест телефонских бројева, до тога да се радило и без налога суда, уз помоћ такозваних ИМСИ кечера. Ове апарате који имитирају базне станице и преузимају саобраћај са мобилних телефона у радијусу од неколико стотина метара, користила је увек иста група радника, коју су друге колеге пејоративно назвале памперсима (пелене), због тога што су дане и ноћи проводили на терену. Њихови извештаји у запечаћеном коверту стизали су дневно.
Kако је Радар већ писао, пред надлежним судовима у Београду води се неколико поступака за злоупотребе у 7. управи БИА, за време док је њом руководио Зоран Станић Зис. Сви ови процеси проглашени су за државну тајну и затворени су за јавност.
Вишеструки, кредибилни извори Радара, сведоче да је Станић имао добру, и директну, комуникацију са некадашњим премијером, актуелним председником Србије Александром Вучићем. Његова комуникација са тадашњим директором БИА Братиславом Гашићем никако се није могла назвати добром, а Станић је пензионисан после неколико инцидената када је пред већим бројем колега рекао да не жели да добија наређења од „керамичара“. Прави разлог за пензионисање, сведоче извори Радар била је његова комуникација са Вучићем, без Гашићевог знања.
Ускоро се међутим и сам Гашић нашао у немилости, а његов прелазак на место министра полиције где је превео и своје људе попут Горана Цолића, бившег начелника 5. управе БИА и Бранислава Павловића, заменика начелника 7. Управе, такође је кратко потрајао:
„Гашићевим људима је поручено да немају шта да траже у МУП и враћени су у БИА, али на ниже позиције. Павловић је чак постављен на капију на улазу у комплекс БИА на Бањици. После неког времена пожалио се некоме у врху власти, па је постављен на место начелника читавог сектора технике.
Павловић је 2023. године на том месту и ухапшен због малверзација са интернет саобраћајем, по информацији добијеној од страних безбедносних служби. Пред тужиоцима је признао кривично дело и тако је после Радомира Марковића, постао највиши активни функционер БИА који је ухапшен после 2000. године.
Поред већ окончане регресије у политичку полицију, професионални пад БИА наставио се својеврсном метаморфозом у центар за координацију страначких активиста. Тако је Медија центар који делује унутар Ситуационог центра, постао једно од места на коме се сасвим избрисала граница између странке и државе. Иначе, Ситуациони центар је још једна од новина коју је у рад службе безбедности унео Братислав Гашић, где се у реалном времену сливају све информације добијене оперативним радом и уз помоћ активне технике.
„Медија центар ради 24 сата, а у њему је по сменама запослено отприлике 40 људи чија је дужност да прате теме које су у тренду, и објаве на друштвеним мрежама“, наставља саговорник Радара.
Три оперативна радника добила су отказ, без претходне дисциплинске пријаве, због симпатија за студентски покрет изречених у разговору са колегама
За поставку Медија центра био је задужен некадашњи вођа интернет тимова СНС и шеф кабинета Братислава Гашића у БИА – Симо Чулић.
„Тамо су запослене углавном млађе особе, најчешће девојке пријатног изгледа, које своје напоре у сузбијању по власт штетних информација или дифамацију појединаца координирају са страначким тимовима, распоређеним по јавним предузећима.“
Саговорник Радара истиче да су Медија центру на располагању софтвери преко којих је могуће добити све интеракције које је таргетирана особа икада направила на друштвеним мрежама:
„Уколико се донесе закључак да је субјект потенцијална претња или да има могућност да развије већи утицај, примењују се контрамере. Kласичан пример је онај који смо сви недавно имали прилике да видимо са студентом Машинског факултета на кога су се координирано обрушили сви медији под контролом власти, издвајајући неку његову непримерену реакцију, од пре више од десет година.“
Наш извор наглашава да је захваљујући скупо плаћеним уговорима са информатичким компанијама Медија центар БИА у могућности да поједине видео-снимке или објаве постави у режим такозваног шедоу банинга, којим ће се вишеструко смањити опсег корисника до којих поменута информација стиже у такозвани фид.
Откази неподобнима
О атмосфери која тренутно влада у агенцији која треба да се бави борбом против организованог криминала и тероризма сведочи чињеница да су чак три оперативна радника добила отказ, без претходне дисциплинске пријаве, због симпатија за студентски покрет изречених у разговору са колегама. Слику атмосфере стаљинистичких чистки употпуњује информација да је један од заменика начелника управе „морао да брани свој положај од сличног вербалног деликта сопствене супруге, речима да се они налазе у фази развода“.
Иначе јавна је тајна да су због директног уплива политике, односи између руководилаца у агенцији веома лоши, а да уместо директора Владимира Орлића и његовог заменика Томислава Радовановића, Безбедносно-информативном агенцијом де фацто управља шеф оперативе Марко Парезановић.
„Индикативан је био долазак Александра Вучића хеликоптером на Бањицу када је читава агенција са директором Александром Ђорђевићем на челу била постројена да га дочека. По изласку из хеликоптера, Вучић се уместо ка директору упутио ка Парезановићу и на травњаку са њим разговарао готово пола сата.“
Агенцијом суштински управља шеф оперативе Марко Парезановић, а индикативан је био долазак Вучића хеликоптером на Бањицу када је читава агенција са бившим директором Александром Ђорђевићем на челу била постројена да га дочека. По изласку из хеликоптера, председник се уместо ка директору упутио ка Парезановићу и на травњаку са њим разговарао готово пола сата
Ова информација подудара се са сазнањима Радара да је практично од доласка СНС на власт председник радио на стварању паралелних контаката које је развијао још док је био први потпредседник владе и шеф бироа за координацију служби безбедности, посећујући колегијуме БИА. Тако је постало сасвим небитно ко је на челу агенције јер Вучић одржава паралелне директне контакте са људима на кључним позицијама.
„Иако се то може учинити необично, није било неопходно пуно притисака у тим контактима јер су се људи углавном нудили сами. Данас је у БИА постала ствар престижа – имати службени аутомобил или најновији мобилни телефон, односно службени пиштољ глок. То су својеврсни знаци распознавања нечијег статуса и важности, много више него формална позиција.“
Тешко је побројати сва писана и неписана правила која су прекршена. Једно од њих је да људи који нису запослени за стално не могу обављати оперативне послове на терену. То се сада променило. Поред око 2.100 запослених БИА има и око 600 радника запослених на уговоре на ограничено време. Тако су се и оперативци БИА који обављају послове по уговорима ограниченим на шест месеци, нашли на терену, што је у ранија времена било незамисливо.
Чак четири бивша начелника у БИА сазидала су луксузне викендице са базенима и пристанима на обали Саве код Остружничког моста, међу њима Радмила Селаковић, некадашња начелница управе за логистику, Драган Марковић Маркони, некадашњи заменик директора БИА, Зоран Станић, бивши начелник Управе за технику, и Александар Ђорђевић, бивши директор БИА
Саговорници Радара истичу да би било занимљиво утврдити колико је припадника БИА током последње деценије на поклон добило ролекс сатове, уз оцену да је и то ситница, будући али да су неким начелницима управа приватна лица сазидала куће у Београду. Према њиховим речима, посебно је илустративна чињеница да су чак четири бивша начелника у Безбедносно-информативној агенцији сазидала луксузне викендице са базенима и пристанима на обали Саве код Остружничког моста, међу њима Радмила Селаковић, некадашња начелница управе за логистику, Драган Марковић Маркони, некадашњи заменик директора БИА, Зоран Станић, бивши начелник раније поменуте Управе за технику, и Александар Ђорђевић бивши директор БИА.
